Razgovor s korisnikom:Rastko

Pozdrav, Rastko. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Rastko. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! — SašaStefanović • 00:53 19-12-2005

Matematika

Drago mi je što smo danas dobili profesionalnog matematičara. Predlažem vam da pogledate ovo: Portal:Matematika i Kategorija:Matematika, željno čekamo još vaših tekstova. Prijatan rad! --Đorđe Stakić (r) 12:31, 19 decembar 2005 (CET)

---

Pozdrav. Drago mi je da ste se pridružili našoj maloj zajednici. Nadam se da ćemo se lepo družiti. Tema je mnogo i izazovi su veliki. Ako zatreba pomoć, tu smo. Vidim da već baratate i sa TeH-om. Odlično.

P.S. Nije uobičajeno da se tekstovi potpisuju. Lakše se dopunjuju. -- JustUser  JustTalk 13:27, 19 decembar 2005 (CET)

---

Vidim da si se ozbiljno prihvatio posla. Super. Davno se čeka sređivanje od samih osnova. Obzirom da čak i u elementarnim člancima dobra volja i znanje nisu uvek srećno spojeni treba svaki pojam detaljno pregledati.

Nemoj se ustručavati da prepraviš ili obrišeš šta smatraš promašajem. Mi se ovde oko svega dogovaramo ali oko činjenica nema demokratije. Džordž je matematičar, a ima i par studenata matematike (Đorđe Stakić je jedan), međutim oni retko pišu matematičke članke. Pogledaj kako su drugi napravili stranicu o sebi pa možeš na svoju stranicu postaviti DO SADA URADIO i PLANIRAM DA URADIM što će i nama pomoći da zajednički funkcionišemo. -- JustUser  JustTalk 11:04, 20 decembar 2005 (CET)

Aksiom(a)

Pa pojmovi su sinonimi. Dakle, ako ti se ne sviđa drugi tekst, znaj da se ni autoru tog teksta ne sviđa tvoj. :) Uglavnom, šta god da propagiraju ti članci i koliko god bili disjunktivni, pa čak i antagonistički (u šta ne verujem), to je ipak jedan isti pojam i treba ga tretirati kao jednu enciklopedijsku odrednicu. --Filip ۞ ☼ 00:50, 22 decembar 2005 (CET)

Samo da dodam da nema potrebe da podebljavaš ključne reči u tekstovima koje pišeš, jer se to radi samo za reč/pojam o kojoj/kojem se piše u članku. Tako npr. ako pišem o krugu, samo reč krug će biti podebljana i to samo prvi put kad se spomene (na početku članka po pravilu), a ne i reči obim, poluprečnik, površina i sl. Drugo, izbegavaj da pišeš pod tačkama pogotovo u člancima gde ima dosta teksta. Treba da se pišu pasusi, a oni se međusobno odvajaju jednim praznim redom (dva entera). Na ovo ti ukazujem sa najboljom namerom, jer Vikipedija ima neka nepisana pravila kojih ipak treba da se pridržava, tako da ne bi bilo loše da počneš da ovo primenjuješ, ali i retroaktivno, dakle na već napisane članke. Nastavi sa dobrim radom... :) --Filip ۞ ☼ 01:03, 22 decembar 2005 (CET)

• Pozdrav Rastko. Da ti se javim kad smo već došli u (tehnički) sukob sa člancima.  :) video sam naslove kojima se baviš i mislim da neće biti preklapanja tema kao što je ovaj put bio slučaj. Mene uglavnom zanima filozofija matematike i neki drugi apstrakni matematički vidovi. Napr. neeuklidska geometrija i višedimenzionalni prostori. Međutim kako se ja bavim i drugim temama, ne bi mi smetalo da me upoznaš s tvojim planovima i projektima, ako treba može i na emajl, da ne dođe do preklapanja. Prvenstveno mislim na biografije antičkih matematičara i opštih pojmova koji su vezani i za matematiku. O konkretnim matematičkim temama nemam nameru da pišem. Slobodno mi se obrati ako ti treba literatura koju koristim u pisanju, podatke sa interneta uglavnom izbegavam. Još jednom, dobrodošlica i sa moje strane. :domatrios 01:43, 22 decembar 2005 (CET)

• >>Jednom davno, napisao sam jednu knjigu "Matematička teorija informacije i komunikacije", koja je tada imala dobre recenzije od par mojih kolega matematičara (u BL i BGD) i možda, ako bude vremena, unesem ponešto u sr.vikipediju iz takve, veoma nove, i danas sve aktuelnije matematičke teorije.<<

• • Jako sam tanak o temi za koju pretpostavljam da se bavi tvoja knjiga. Pa, kad budeš imao vremena i inspiracije napiši nešto i o tome. Koristim ovu priliku da ti kažem da sam u sukobu (mišljenja) sa mnogima na našoj viki, oko vizije kako zamišljam da bi srpska vikipedija trebala, odnosno mogla da izgleda. Ne zanemarujući njen osnovni princip popularizacije nauke i masovnog učestvovanja korisnika u tom radu (učeći druge učimo i sebe) zalažem se za segmet profesionalnih i specijalističkih tekstova iz svih grana nauke. U tom smislu da bi se omogućila saradnja vrhunskih stručnjaka, po mom mišljenju treba poštovati njihovo autorstvo, a jedan od načina je i omogućavanje potpisa i nemenjanje teksta. Naravno, takvi tekstovi bi trebali biti posebno označeni. Suprotstavljene tekstove drugih stručnjaka tretirati jednako. Potpis članka je neka vrsta garancije kvaliteta i omogućava pretraživanje. Ja za svoje članke ne smatram da su "vrhunskog" kvaliteta, a takođe ni ova ideja nije originalno moja, ja je samo pokušavam sprovesti. Kao primer bih ukazao na potpisivanje clanaka na Enciklopediji Britanici, koji su više izuzetak (ali ne baš mali) nego pravilo. :domatrios 02:42, 22 decembar 2005 (CET)

---

Bosanske teme

Rastko, odlično je što smo dobili stručno lice koje je voljno doprinositi na Vikipediji. Ja sam izmeđuostalog zainteresovan za bosanske teme, pa ako ti je potrebna neka pomoć pri nekom pisanju, trudiću se da ti pomognem. Pozdrav, --Pokrajac |razgovor| 02:16, 22 decembar 2005 (CET)

Rečnik

Moram da ti ukažem da vikipedija nije rečnik i da su odrednice poput Merkati, Promena, Struktura i Kvantitet pogodne za Vikirečnik, a ne Vikipediju. Napravi tamo nalog i tamo stavljaj ovakve članke, pa kad ih prebaciš, javi da brišem odavde. :) --Filip ۞ ☼ 20:49, 22 decembar 2005 (CET)

Pa premeštanje se sastoji u tome da prekopiraš sadržaj odavde tamo. Otvaraju se strane isto kao i ovde... --Filip ۞ ☼ 21:14, 22 decembar 2005 (CET)

Ovo se odnosi na sve slične članke, tipa Brojiti i Računati. --Filip ۞ ☼ 22:50, 22 decembar 2005 (CET)

Brojiti

Obavljeno!

Drugo pitanje, koga da pitam za Lateks, softver za unošenje matematičkih rečenica, koji ovde, na Vikipediji ne radi onako kako sam navikao? Inače, nisam naročito vešt sa Lateksom.

Posebno, nekada mi tekst u Lateksu izlazi velikim, a nekada malim slovima, npr. kružnica; drugi put se deo formule uopšte ne vidi, na primer lopta.

Pozdrav, Rastko 23:04, 22 decembar 2005 (CET)

Mislim da se LaTeX čita Lateh a ne Lateks. Ni ja nisam baš vešt u radu sa Latehom... možeš da pitaš Dzordzm-a -- Obradović Goran (razgovor) 23:11, 22 decembar 2005 (CET)

Da, mene pitaj za TeH (čita se po Vuku, t-e-h). Znam i ljude koji umeju da simultano tokom predavanja pišu transkript u LaTeH-u, ali to je već posebna sorta :) Osnovno uputstvo, koje bi trebalo da bude dovoljno za sve primene na Vikipediji, možeš naći na en:Help:Formula, a jezik ne bi trebao da bude problem. U svakom slučaju u Viki je ugrađena minimalna emulacija TeHa a ne "prava stvar". Ako počneš da preteruješ sa boksovima, lepkovima i koječime, viki te neće razumeti.--Dzordzm 03:55, 23 decembar 2005 (CET)

Formule izlaze u različitim veličinama jer ih tako parsira viki softver. U principu, Viki softver pokušava da koristi obične fontove ("male formule") kad god je to mogućno jer se tako manje opterećuje i veza i (tipografski) slog strane koji pati svaki put kad uneseš formulu koja je predugačka ili viša od jednog reda. Ovo ponašanje se može nasilno sprečiti ali je to nepoželjno. Nisam video gde ti to nije izašao deo formule. Ponekad se dešava da viki softver ne parsira formulu odmah ili malo zaostaje - ako osvežiš ponovo, trebalo bi da bude u redu. --Dzordzm 03:55, 23 decembar 2005 (CET)

Figure

Rastko molim te da ispod slika više ne stavljaš Fig nego Sl. Naravno, ovo zbog toga što je to na srpskom Sl skraćenica od SLIKA, a Fig je od engleske reči FIGURE. Unapred hvala. -- JustUser  JustTalk 13:55, 29 decembar 2005 (CET)

Postoje dve mogućnosti u vezi ovoga. Prvo, u zavisnosti koji udžbenik si koristio na fakultetu i ko ti je bio profesor geometrije. Francuski đaci su većinom prisutni na Beogradskom matematičkom fakultetu i oni su potisnuli prethodnu nemačku školu mada je i ruska emigrantska struja imala oko drugog svetskog rata značajan uticaj. Mi samo nastavljamo ono što smo naučili od naših profesora ili se prilagođavamo važećim i preovlađujućim trendovima u oblasti u kojoj radimo. Trenutno je engleski preovlađujući u pisanju stručnih radova i posledice njegove upotrebe su značajne. Međutim mi ovde ostavljamo slike za čitaoce Vikipedije. To su i mikrobiolozi i geografi i istoričari i ... penzioneri i domaćice i vojnici na odsustvu ... dobro, ima i srednjoškolaca i studenata. Zato uvodimo nešto što je prihvatljivo, jasno i logično i jezički ispravno. Pojam SLIKA je već dugo vreme prisutan i mislim da nije nikakva novotarija.

Drugo. Sa stručne tačke, neprazan skup tačaka jeste GEOMETRIJSKA FIGURA, ali sam čitao knjige u kojima piše da je kružnica GEOMETRIJSKI LIK koji ograničava deo ravni a video sam i jednu definiciju u kojoj se govori o trouglu kao GEOMETRIJSKOJ SLICI sa tri stranice. U pitanju su konvencije (doduše lik i slika su više srpskog korena nego figura). Ovo je momenat da se vratimo na osnove geometrije. Tu se dolazi do Euklidovih Elemenata i jedinog našeg prevoda koji potiče iz pedesetih godina prošlog veka i koji je nastao iz pera Antona Bilimovića (nema veze što je ruski emigrant, jezički je pedantno uradio). Međutim, u njegovo doba su važili drugi fondovi reči u definicijama što je vidljivo u komentarima izraza JEDNAKOSTRANI, RAVNOSTRANI, JEDNAKOSTRANIČNI. Sem vremenske, imamo i prostorni problem divergencije rečničkog fonda, jer primeti samo da si ti napisao članak RAVNINSKA TRIGONOMETRIJA dok se u većem delu Srbije govori RAVANSKA TRIGONOMETRIJA ili TRIGONOMETRIJA U RAVNI.

Veoma mi je drago da sa nekim razmenim mišljenje o ovoj temi i s nestrpljenjem očekujem tvoje mišljenje i još ponekog da se uključi u ovu temu. -- JustUser  JustTalk 10:16, 30 decembar 2005 (CET)

Ah, da. Primetio si već da u LaTeH-u budu neke formule ispisane malim slovima, što se ispravlja dodavanjem malog spejsa ... \,</math>. To je samo ona kosa crta i zapeta. -- JustUser  JustTalk 13:57, 29 decembar 2005 (CET)

Happy new year

Happy new year to you Brate Rastko, Sretna ti nova godina. — ^{Goran Anđelković}_{razgovor • message} • 12:45, 1 januar 2006 (CET)

Filo[zs]ofija

Hvala, Rastko. Srećna Nova godina i tebi! :)

Pa ja znam za oba. Crkva će ti reći filosofija, a nauka filozofija. Teolozi i slični teže da tu reč približe originalu jer je Sofija mudrost, a ne Zofija. Ono što ne shvataju po meni je glasovna promena - da se "s" između dva samoglasnika menja u "z" (iz latinskog). Meni je sve jedno, ali skoro je bila na Trgu diskusija o pravilnoj transkripciji i između ostalih našla se i filozofija (na istoj strani kao i Ciceron i Cezar). Ta "strana" je po meni pobedila i shvatio sam da je bolje da se to upotrebljava umesto filosofija, Kikeron ili Kajzar. Pozdrav --Filip ۞ ☼ 00:07, 2 januar 2006 (CET)

Hehe, pa rasprave se izbegavaju, ali ako naiđeš na jednu, prepoznaćeš je! ;) --Filip ۞ ☼ 00:16, 2 januar 2006 (CET)

Ja se izvinjavam što ovako upadam u razgovor, ali tu nema ni govora o nekakvoj glasovnoj promjeni po kojoj s između dva samoglasnika prelazi u z, takva stvar ne postoji u srpskom, a ni u latinskom - u latinskom je to jedan od izgovora. Pa ne kaže se ozim nego osim :). Dakle, radi se o izgovoru. Neki prihvataju grčki izgovor (kao što Dungo reče - obično Crkva teži da se približi originalu), pa kažu filosofija, ribosom, mejosa i sl., dok drugi koriste latinski, odnosno njemački izgovor, po kom se kaže filozofija, ribozom, mejoza itd. Po meni, ovaj njemački je moderniji i pravilniji. Mada je to regionalna i čisto idiolekatska stvar (to jest, Hrvati na primjer, koji su bili pod vlašću Austrije, u kojoj se govori njemački, prije će koristiti z, kako je u njemačkom, pa oni kažu kazeta, a mi kažemo kaseta, ali i neki od nas su bili pod Austrijancima - Vojvođani na primjer - pa kod nas ima i jednog i drugog). Dakle, i filozofija i filosofija je u srpskom jeziku pravilno. Srećna Nova godina, Rastko, i sve pohvale za članke iz matematike - odlični su! --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:47, 2 januar 2006 (CET)

Matematika

Džast i Rastko, počeo sam malo da sređujem članak o matematici. Pošto ste vi najkompetentniji molio bih za pomoć (bilo kakvu: dopunite članak, dajte savet...) --Milan Jelisavčić (razgovor) 15:00, 3 januar 2006 (CET)

Euklidov algoritam

Vidim da si kod prirodnih brojeva prilično detaljno obradio Euklidov algoritam. U članku Algoritam je pomenut i referenciran i Euklidov kao jedan od osnovnih. Tu se pak mislilo na uopšteni algoritam koji opisuje i deljivost polinoma. Bilo bi dobro imati dobro međureferenciranje jer sam algoritam zaslužuje detaljan opis. -- JustUser  JustTalk 16:22, 4 januar 2006 (CET)

Ja vidim dobro, samo me nešto zbunjuje. Napravio si članak DELjIVOST a počinješ sa operacijom DELjENjE. Ostatak članka je posvećen deljivosti celih brojeva. Dakle čitljivo je, nemam problema sa formatizovanjem teksta, lateh je ok. Opiši mi malo bliže o čemu se radi. -- JustUser  JustTalk 14:14, 5 januar 2006 (CET)

AUUU... žešći bag. Progutao je bar 1 kb teksta. -- JustUser  JustTalk 14:44, 5 januar 2006 (CET)

ma našao sam. zeznuo te znak < treba da pišeš < -- JustUser  JustTalk 14:51, 5 januar 2006 (CET)

Goldfingerov prsten

Za lep i kvalitetan rad. Hvala na tvom doprinosu.--Goldfinger 22:02, 6 januar 2006 (CET)

Srećan Božić

Hristos se rodi!

---

Želim ti puno zdravlja, uspjeha i sreće u 2006-toj godini.

--Đorđe D. Božović (razgovor) 01:38, 8 januar 2006 (CET)

Poštena upotreba

Ni meni baš nije sasvim jasno ali mislim da može da se iskoristi ono "poštena upotreba". Znači vlasnik slike je neko, ti ne znaš ko, a ti si je stavio da bi bolje objasnio članak. Ne sa namerom da od toga praviš biznis - prihod. Osim ako slika nije baš zaštićena imenom fotografa ako je uzeta iz štampe i sl. čini mi se daje to OK --Goldfinger 15:14, 8 januar 2006 (CET)

juče smo se sastali u dOmu omladine i pominjali smo te. :-) Naravno u pozitivnom svetlu. Imamo jednog mladog pravnika koji se baš bai autroskim pravima. Nažalost ima problema sa računarom pa ga još nemam kao korisnika za stalno. Ipak juče sam dobio jedno dodatno objašnjenje. Slika iz novina koja predtsvlja vest može slobodno da se koristi. I to je nešto. Kad budem više znao obavestiću te. Očekujemo i neke kolege iz Hrvatske da nam ispričaju njihova iskustva. Ja i dalje mislim da moramo imati jedno malo "rešeto" u vidu knjižice-uputstva sa kojim relativno lako ustanoviš šta može a šta ne! Rad na Vikipediji mora da bude jednostavan i da svaki novi početnik što brže dođe do punog zamaha tj. da se ne iscrpljuje na učenju rada na Vikipediji... --Goldfinger 14:35, 9 januar 2006 (CET)

Čitalački čas

Kako stvari stoje, nije prošlo ni mesec dana a ja mislim da bi već trebao da pročitaš članak Vikipedija:Kako se postaje Administrator?, pa Vikipedija:Obaveze, aktivnosti i prava administratora i birokrata i ostalo što ide uz to :-))). Ide ti od ruke, "pokrivaš" važnu oblast... što da ne? Evo ja navijam za Tebe. :-))--Goldfinger 22:18, 11 januar 2006 (CET)

TeX

Pozdrav. U vezi oznaka za hiperboličke funkcije. Kao što si verovatno i sam primetio, TeH sintaksom <math>\operatorname{sh}\,x</math> (to izgleda ovako: $\operatorname {sh} \,x$) možeš dobiti funkcije u onom obliku u kojem se kod nas koriste. U principu nema potrebe da koristimo anglosaksonske oznake; ako tebe mrzi da prepraviš, reci pa ću ja.--Dzordzm 20:00, 17. januar 2006. (CET)

Uzgred, Sinjane je, mislim, mogla ponekad da pobedi Matematička :)) Živeo MG lokal-patriotizam :)) --Dzordzm 20:00, 17. januar 2006. (CET)

Trugao i Trougao

Molim te spoj ta dva članka, budući da si započeo onaj sa pogrešnim imenom. Hvala :-)}--Brane Jovanović 12:58, 4. februar 2006. (CET)

Lateks formule

Pitao si na trgu zašto su nekad formule u tex-u male, a nekada velike. Možda ovo može da pomogne (tekst je prekopiran sa trga gde sam takođe odgovorio, ali ne znam da li ćeš to videti, pa ću napisati ovde ponovo - izvinjavam se ako je greška, još učim šta i kako)

Razlika je kod znaka "\" kojim počinje math tag. Evo primera razlike (pogledaj kod za detalje):

$e^{i\pi }+1=0$

$\ e^{i\pi }+1=0$

Stalker 01:23, 6. februar 2006. (CET)

Sređivanje slika

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomena: Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane!

--Brane Jovanović <~> 09:43, 14. jul 2006. (CEST)

Sređivanje, drugi put

Ovo je automatski generisana poruka. Ako si već primio (primila) sličnu, proveri dole navedeni link ponovo! Bot je vršio neke izmene na stranama sa opisom slika, pošto slike koje su ranije bile označene sa {{bez licence}} nisu prikazivane na spisku koji se navodi dole (a sada se dakle i one prikazuju).

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomene:

• Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane! To podrazumeva i slike koje nemaju licencu i one koje su pogrešno obeležene.
• Navedi izvor slike - ako ne navedeš izvor, nemoguće je proveriti licencu!
• Nemoj stavljati pogrešne oznake na slike, naročito nemoj stavljati „poštena upotreba“ ili „javno vlasništvo“ bez obrazloženja!

Ovo je druga poruka u akciji sređivanja slika.

--Brane Jovanović <~> 12:42, 15. jul 2006. (CEST)

Dugo Vas nema

Profesore Rastko slučajno pogledah stranicu Metodika nastave matematike i setim se Vas. Kada možemo ponovo očekivati novih tekstova? :) --Đorđe Stakić (r) 10:56, 24. oktobar 2006. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Neperov-krug.gif

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Neperov-krug.gif. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. M!cki ^talk 16:01, 12. decembar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Ortocentar.gif

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Ortocentar.gif. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. M!cki ^talk 20:01, 13. decembar 2007. (CET)

Zdravo Rastko

Informatika bez matematike bi bila kao hljeb bez brašna... :) Razumijem da matematičare informaciona teorija zanima iskuljučivo iz ugla matematike, ali pošto sam nekoliko godina studirao informatiku (istina u Španiji), znam da informatičare i te kako zanima dio matematike koji se primjenjuje na informacionu teoriji ili teoriju informacija. Entropija informacija, diferencijalni račun, (sve su to matematičke predstave koje obilato primjenjuju u informatici)... itd.,(informacionoj teoriji) i ja sam naglasio u članku sa kojim sam predložio da se spoji, da današnja teorija informacija ima vrlo malo ili nikakve veze sa komunikacionm teorijom ili teorijom komunikacija odnosno operacijam određenih komunikacionih uređaja... E, sad. Ne bi bilo loše da se javi i neko ko kod nas studira ili je profesor računarstva, sa MATF-a, na primjer... I ako je to kod nas drugačije postavljeno, onda neka se ide po tome... Pozdrav. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 01:10, 28. avgust 2008. (CEST)

Teorija informacije u računarstvu/informatici u stvari jeste matematika primjenjena na računarstvo. Tako da uopšte nije problem da članak obradiš iz ugla matematike, izvedeš dokaze Šenonove teorije, itd... Što se tiče informatike kao nauke o računarima i obradi/procesovanja informacija, postoje posebni članci koji se time bave, tako da nema brige. Ono što sam ja mislio da regulišem je da ne držimo tri članka na istu temu, kao što je sada, nego da bude jedan, sa svojim podtemama. Dakle, ako ti uradiš dobro pokriven članak na tu temu, sa ostalih dva samo uradimo preusmjerenje na taj članak, u slučaju da neko bude tražio pod drugačijim imenom... Dakle, teorija informacije je jedna, može imati više ili manje matematičkih dokaza i teorema, ali u svakom slučaju, radi se o istoj temi kako u primjenjenoj matematici tako i u informatici. Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:23, 28. avgust 2008. (CEST)

Naravno, postoji dosta članaka na razne teme koje se tiču informatike i računarstva u kategorijama Kategorija:Računarstvo i Kategorija:Informatika. Članak Teorija informacije može da ide u kategoriju Kategorija:Primenjena matematika, Kategorija:Informatika, pa i da bude potkategorija ovih dvaju kategorija Kategorija:Teorija informacije, pošto će sigurno dio terminologije koji se tu može obraditi imati posebne članke, kao što je npr. prenos informacija, količina informacije, detaljnije obrađena Šenonova teorema, itd...—-Slaven Kosanović- {razgovor} 14:41, 28. avgust 2008. (CEST)

Kada bi mogao da mi kažeš šta sve nije u redu (sigurno ima stvatri koje nisu dobro kategorisane), mogao bih da odradim dio posla. Inače, nisam siguran da znam, šta tačno misliš pod „razvrstavanjem“? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:15, 30. avgust 2008. (CEST)

Nije naveden izvor za Slika:Stari-Egipat.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Stari-Egipat.jpg. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{GLSD-ja}} da bi predao(la) rad pod GLSD (GNU FDL) licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. Avala (razgovor) 23:28, 12. decembar 2008. (CET)