Rahela Ferari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Rahela Ferari
Rahela Ferari 2007 Serbian stamp.jpg
Rahela Ferari na poštanskoj marki iz 2007.
Puno ime Bela Rohel Frajnd
Datum rođenja (1911-08-27)27. avgust 1911.
Mesto rođenja Zemun,
 Austrougarska
Datum smrti 12. februar 1994.(1994-02-12) (82 god.)
Mesto smrti Beograd
 SR Jugoslavija
IMDb veza
Grob Rahele Ferari i Steve Žigona, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju

Rahela Ferari (Zemun, 27. avgust 1911Beograd, 12. februar 1994) je bila srpska filmska i pozorišna glumica jevrejskog porekla.

Biografija[uredi]

Rođena je kao Bela Rohel Frajnd 27. avgusta 1911 godine u Zemunu. Od 1930. do 1940. godine je radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1940. do 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu. U jednoj anketi prve godine svog života ovako je opisala: „Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram – mrave! Tu se razvijala moja mašta: sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, a ja sam se igrala s njima – pravila im razne prepreke. Stavim travku da im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem u drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa – mravi su bili moji mali glumci a ja svemoćni reditelj.“ U Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu Rahela je počela je da statira u sezoni 1930-31, a član pozorišta postaje 1931-32. godine. U vreme kada se SNP zvalo Pozorište Dunavske banovine, u ulozi dr Klotilde Vimern u Fodorovoj „Maturi“ gledao ju je desetogodišnjak Jovan Ćirilov, ne sanjajući da će mnogo godina kasnije, 1985. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu postati njen upravnik. Delujući često iz drugog plana, u manjim ulogama, Ferarijeva je svojom kreacijom „nezgodnih“ gospođa izbijala u prvi red, piše u knjizi „Narodno pozorište Dunavske banovine“ dr Z. T. Jovanović. Jednogodišnje usavršavanje u Budimpešti ubrzalo je njen umetnički rast koji je došao do punog izražaja u Umetničkom pozorištu u Beogradu gde je 1940. angažovana sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem. Za vreme Drugog svetskog rata nije igrala. Od 1945. do 1947. je ponovo nastupala u Novom Sadu. Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 1947. godine, bila je prvakinja tog pozorišta. Za vreme rata Rahela Ferari nije igrala u pozorištu. Od 1945. do 1947. opet je u Novom Sadu, a od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1947. bila je prvakinja tog pozorišta. U JDP je ostvarila je mnogo majstorskih kreacija – od Paškove u „Ribarskim svađama“, Sarke u „Ožalošćenoj porodici“, do legendarne Aksinje u „Jegoru Buličovu“

U Novom Sadu je igrala veliki broj raznovrsnih uloga u domaćem i stranom repertoaru. Pre rata najzapaženije su njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, takođe u raznovrsnom repertoaru, ostvarila je mnogo živopisnih ženskih likova, među kojima i majstorske realizacije: Paškove u „Ribarskim svađama“ K. Goldonija, Ksenije u „Jegoru Buličovu“ M. Gorkog, Vasilise u „Na dnu“ M. Gorkog, Zeleničke u „Rodoljupcima“ J. Sterije Popovića, i Sarke u „Ožalošćenoj porodici“ B. Nušića.

Povremeno je gostovala u poznatom pozorištu "Atelje 212" i igrala na filmu i televiziji. Bila je udata za glumca Aleksandra Stojkovića. Udajom je promenila i ime, i prezime u Marija Stojković da bi nakon muževljeve smrti uzela umetničko ime Rahela Ferari. Nikada se više nije udavala. Umrla je u Beogradu 12. februara 1994. godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Zanimljivosti[uredi]

Na obali Dunava u Grockoj svojim rukama je izgradila kuću, kosila travu, sadila voće, orala… Jednom je čak kupila 500 pilića. „Svi su se čudili, a nama je bilo veselje što su tako mali“, pričala je. Žena za koju je Gojko Šantić u zborniku „Apostoli glume“ napisao da „maestralno miri i spaja realizam sa svojim bizarnim, grotesknim simbolizmom“, van pozorišta je uživala u ulozi običnog čoveka koji se raduje malim stvarima.

Priznanja[uredi]

Po mnogima jedna od najboljih jugoslovenskih karakterno-komičnih glumica posle Drugog svetskog rata, Rahela Ferari je za života okićena najvećim društvenim priznanjima – dobitnik je Oktobarske, Sterijine, Sedmojulske i nagrade „Dobričin prsten“. U seriji Veliki srpski glumci, Pošte Srbije su 2007. izdale marku s njenim likom, u Izraelu je uvrštena u svetski almanah „Ko je ko u svetu Jevreja“, a jedna ulica u Padinskoj skeli nosi njeno ime.

Iako je glumila još u „Skupljačima perja“, Rahela Ferari je filmsku slavu dosegla tek u poznom dobu nizom upečatljivih uloga („Grlom u jagode“, „Nacionalna klasa“, „Tango argentino“). Tako su Čus Lampreav, koja glumi u Almodovarovom filmu „Vrati se“, kritičari nazvali „španska Rahela Ferari“, a pankeri iz Banjaluke svom su bendu dali njeno ime. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava „Rahelina kutija“.[1]

Pozorište[uredi]

Filmografija[uredi]

1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ Ukupno
Dugometražni film 4 8 4 10 4 30
TV film 1 25 17 2 1 46
TV serija 0 2 10 2 1 15
TV mini serija 0 0 0 0 1 1
Ukupno 5 35 31 14 7 92
Filmografija glumice Rahele Ferari
God. Naziv Uloga
1950.-te ▲
1951. Bakonja fra Brne
1953. Nevjera Mare
1953. Daleko je sunce Nana
1957. Potraži Vandu Kos Vandina majka
1958. Mati (TV film)
1960.-te ▲
1960. Veliki poduhvat
1960. Dan četrnaesti Sofija
1960. Velika ponoćna misterija (TV) Mila
1960. Ožalošćena porodica (TV) Sarka
1961. Jerma Jerma
1961. Parče plavog neba Melanija Knez
1961. Prvi građanin male varoši Miškova tetka
1962. Varljivo jutro
1962. Troja vrata
1962. Junaci dana
1963. Priče o junacima (TV)
1963. Bezazlene duše
1963. Dva presudna dana
1964. Nešto o čemu se može govoriti
1965. Ono more
1965. Francuske kraljice
1965. Mrtvima ulaz zabranjen
1967. Jegor Buličov (TV) Ksenija Buličov žena
1967. Nikad se ne zna
1967. Simon (TV)
1967. Arsenik i stare čipke (TV) Ebi Bruster
1967. Skupljači perja Igumanija
1968. Ne igraj se ljubavlju (TV)
1968. Tako je ako vam se tako čini (TV) Gospođa Frola
1968. Švabica
1968. Naši sinovi
1968. Kad golubovi polete Baka
1968. Ne igraj se ljubavlju (TV)
1968. Pedikirka
1968. Isten és ember elött Iliasz felesége
1969. Služavka Betina
1969. Zaobilazni Arčibald
1969. Zigmund Brabender, lovac i ser (serija) Klotilda
1969. Preko mrtvih (TV) Zorka Stojanović
1969. Krčma na glavnom drumu
1970.-te ▲
1970. Ujka Vanja (TV) Marija Vasiljevna Vojnicka
1970. Deset zapovesti (serija) Okčeva majka
1970. Li Harvi Osvald
1970. Bube u glavi Profesorka
1971. Dom i lepota
1971. Pesnikova pisma
1971. Sladak život na srpski način
1971. Čedomir Ilić (serija) Kleopatra Matović
1972. Samoubica (TV) Serafina Iljinisina
1972. Ženski razgovori (serija)
1972. Građani sela Luga (serija) Baba Stevana
1973. Kućevlasnik i palikuća
1973. Kamiondžije (serija) Gospođa Kanački
1973. Naše priredbe (TV serija)
1973. Paja i Jare - Kamiondžije G-đa Kanački
1974. Draga tetka
1974. Laža i Paralaža
1974. Porodični orkestar
1974. Odlazak Damjana Radovanovića Eleonora Radovanović
1975. Svedoci optužbe
1975. Andra i Ljubica
1975. Lepeza ledi Vindemir (TV) Vojvotkinja od Bervika
1975. Život je lep (serija) Majka Jelisaveta
1976. Babino unuče (serija) Ruža
1976. Čast mi je pozvati vas (serija) Rahela
1976. Zvezdana prašina (TV) Tetka
1976. Grlom u jagode (serija) Banetova baka Elvira
1977. Najdraža deca dragih roditelja
1978. Tigar Gđa Hadžirakić
1978. Dan kada se rušio svet
1979. Nacionalna klasa Tetka Nata
1980.-te ▲
1981. Neka druga žena
1982. Tesna koža Mitina majka
1983. Stepenice za nebo
1984. Davitelj protiv davitelja Perina majka
1984. Čaj u pet (TV) Gospođa Helen Hotorn
1986. Lijepe žene prolaze kroz grad
1986. Sivi dom (serija) Ruža Lopuža
1987. Slučaj Harms Stara dama
1987. Ivanov (TV) Nazarovna
1987. Tesna koža 2 Mitina majka
1988. Suncokreti
1988. Tesna koža 3 Mitina majka
1988. Manifesto Baka
1989. Metla bez drške (serija) Duškova baka
1989. Balkan ekspres 2 (serija) Kostina majka
1990.-te ▲
1990. Metla bez drške 2 (serija) Duškova baka
1990. Jastuk groba mog (serija) Gospođa Teodorović
1990. Hajde da se volimo 3
1991. Metla bez drške 3: Afera Armani (serija) Nada
1992. Tango argentino Gospođa Nana
1992. Raj
1993. Metla bez drške (serija)
1993. Kaži zašto me ostavi Baba
1993. Bolje od bekstva Stamenina baba

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]