Ксенија Јовановић је била ћерка глумачког пара Ирене и Бранка Јовановића. Пратећи на глумачком послу своје родитеље, често се селила.
Рођена је 6. јун1928. године у Сарајеву, али је своје рано детињство провела код мајчиних родитеља у Скопљу и Београду, где јој је деда Мило Иличковић био генерал, лекар, начелник у војној болници. Бабушка — Клаудија Лукашевич по којој је руског порекла, веома је утицала на њено разумевање првих појмова и однос према животу.
Завршила је два разреда основне школе у Сарајеву, потом се са родитељима одселила у Нови Сад где је наставила школу до 1939. да би се потом, са родитељима преселила у Београд где је и матурирала у Четвртој женској гимназији. Најпре је студирала на Економском факултету годину дана, а потом на Високој филмској школи коју је водио Вјекослав Афрић. По завршетку, постаје члан филмског позоришта при „Авала филму” које су водили Јован Кулунџић и Александар Огњановић. Прву филмску улогу остварила је 1949. у филму Барба Жване.
Позоришну каријеру започела је у Београдском драмском позоришту када је заиграла у алтернацији са Олгом Ивановић у представи Инспектор је дошао. Након 10 година, 1961. године прелази у Народно позориште у Београду и ту остаје до краја свог живота (последњи пут у представи "Хасанагиница" у новембру 2012. године, само месец дана пре своје смрти), иако је у пензију отишла 1989. године.
Радила је са многим редитељима и гостовала у многим позориштима, где је остварила велики број улога у класичном и савременом репертоару. Од 1953. до 2004. године снимила је 210 радијских улога захваљујући, између осталих квалитета, и боји гласа. Њена последња улога била је у серији Виза за будућност.
