Saradnja Kine i zemalja istočne Evrope

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Saradnja Kine i zemalja Istočne Evrope
中国－中东欧国家合作
Skraćenica16+1
→17+1
→16+1
→14+1
Osnovana26 April 2012
Datum osnivanja26 April 2012
NamenaRegionalna saradnja
Članovi Kina
14 zemalja članica
5 posmatrača
3 nekadašnjih zemalja članica
Sekretar
秘书长		Kina Deng Li
Veb-sajtchina-ceec
Mapa zemalja članica

Saradnja između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (China-CEE, China-CEEC, takođe i 14+1; ranije 17+1 od 2019. do 2021. i 16+1 od 2021. do 2022. godine) inicijativa je kineskog Ministarstva spoljnih poslova promovisanje poslovnih i investicionih odnosa između Kine i 14 zemalja Centralne i Istočne Evrope: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija.[1][2][3] Pre njihovog povlačenja 2022. godine, Estonija, Letonija i Litvanija su bile članice inicijative.

Inicijativa[uredi | uredi izvor]

Inicijativa je osnovana 2012. godine u Budimpešti kako bi podstakla saradnju „16+1“ (16 zemalja i Kine). Godine 2019. na samitu u Dubrovniku grupaciji se pridružila Grčka, dok ju je 2021. napustila Litvanija. Države 16+1 se sastaju godišnje; samiti su održani u Dubrovniku (2019), Sofiji (2018), Budimpešti (2017), Rigi (2016), Sudžou (2015), Beogradu (2014), Bukureštu (2013) i Varšavi (2012). Sekretarijat Kine i 16+1 je u Pekingu, sa 16 „nacionalnih koordinatora“ u svakoj od partnerskih zemalja.[4]

Ciljevi inicijative su promocija kineske inicijative Pojas i put i unapređenje saradnje u oblastima infrastrukture, transporta i logistike, trgovine i investicija.“ [5][6] Ovi ciljevi su podržani „rastućim vezama u oblastima kulture, obrazovanja, turizma, kulturne razmene i nevladinih organizacija“.[5]

Samiti[uredi | uredi izvor]

Red Zemlje domaćina Gradovi
1  Poljska Varšava
2  Rumunija Bukurešt
3  Srbija Beograd
4  Kina Sudžou
5  Letonija Riga
6  Mađarska Budimpešta
7  Bugarska Sofija
8  Hrvatska Dubrovnik
9  Kina Video konferencija

Proširenje[uredi | uredi izvor]

Grčka[uredi | uredi izvor]

Na samitu 2019. godine, Grčka, koja je ranije bila posmatrač, postala je punopravna članica saradnje.[7]

Povlačenja[uredi | uredi izvor]

Litvanija[uredi | uredi izvor]

Litvanska nacionalna radio-televizija (LRT) je u martu 2021. izvestila da je u februaru litvanski parlament pristao da napusti ono što je ranije bio kineski format 17+1. Ministar inostranih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je da saradnja Pekinga i Litvanije nije donela "skoro nikakve koristi".[8] Istovremeno, objavljeno je i da će Litvanija otvoriti trgovinsko predstavništvo na Tajvanu, formalno poznatom kao Republika Kina, kako bi unapredila nezvanične odnose sa Tajpejem.[8][9][10]

Incident je doveo do diplomatskog sukoba sa Kinom i daljih trgovinskih sporova, uključujući kineski bojkot litvanskih komponenti, uvlačeći Evropsku uniju u spor.[11][12] Litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio je u januaru 2022. da je bila greška što je Tajvanu dozvolilo da otvori predstavništvo pod imenom „Tajvan“ i da nije konsultovan o toj odluci.[13] Štaviše, anketa iz januara 2022. koju je naručilo Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije pokazala je da je velika većina građana Litvanije kritična prema aktuelnoj vladinoj politici prema Kini, što je dovelo do toga da opozicionari pozivaju na popravku bilateralnih odnosa.[14] Kasnije, anketa koja je sprovedena ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine pokazala je da 20% ispitanika na Kinu gleda veoma negativno, a 44% prilično negativno.[15]

Prema Centru za evropske političke studije, Litvanija je uočena kao meta kineskih uticaja zajedno sa mnogim zemljama u Evropi.[16]

Estonija i Letonija[uredi | uredi izvor]

Estonija i Letonija su 11. avgusta 2022. godine izašle iz saradnje.[17][18]

Neaktivni članovi[uredi | uredi izvor]

Češka[uredi | uredi izvor]

U januaru 2023. češki predsednik Miloš Zeman razgovarao je sa kineskim predsednikom Si Đinpingom putem video konferencije u cilju promocije trgovine i bilateralnih odnosa [19] Međutim, nakon završetka Zemanovog mandata u martu 2023. godine, ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike je reklo da „nije aktivni član“ saradnje nakon ruske invazije na Ukrajinu.[20] Ministar spoljnih poslova Češke Republike javno je ocenio da ova saradnja nema sadržaj ili budućnost.[20]

Kulturne veze[uredi | uredi izvor]

Sve zemlje saradnje su domaćini najmanje jednog Konfucijevog instituta, a neke (Srbija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Rumunija) imaju više njih.[21]

Od 2012. do 2017. godine otvoreno je šest novih direktnih linija između Kine i zemalja saradnica, broj kineskih turista koji posećuju ove zemlje porastao je sa 280.000 na 930.000, a udvostručen je i broj studenata na razmeni.

Reakcija[uredi | uredi izvor]

Džeremi Garlik, britanski docent na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Pragu, optužio je Kinu da sprovodi strategiju „zavadi pa vladaj“ osmišljenu da koristi Kini na račun EU.[22] Drugi, kao što su Evropska komisija, Evropski parlament i nekoliko naučnika, vide saradnju Kine i EU kao dobru stvar i od obostrane koristi za Kinu, uključene zemlje i Evropsku uniju (EU).[23][24][25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chinese '17+1' Initiative to Be Called '16+1' after Greece Joins Group”. N1. 13. 4. 2019. Pristupljeno 26. 10. 2019. 
  2. ^ Introduction of the Secretariat for Cooperation between China and Central and Eastern European Countries, on the china-ceec.org web (2013/11/20)
  3. ^ „Lithuania pulls out of China's '17+1′ bloc in Eastern Europe”. POLITICO. 2021-05-21. Pristupljeno 2021-05-21. 
  4. ^ National Coordinators on the china-ceec.org web
  5. ^ a b ‘16+1’ mechanism set to bolster China-Europe ties, on the china-ceec.org web (2018/07/10)
  6. ^ Cooperation between China and Central and Eastern Europe: Promising Start, Doubtful Outlook, by Ágnes Szunomár, China-US Focus, December 6, 2017
  7. ^ 中国政府网 (2019-04-14). „这个合作平台：希腊终于加入，还有国家递了申请”. Pristupljeno 2019-10-22. 
  8. ^ a b „Lithuania mulls leaving China's 17+1 forum, expanding links with Taiwan”. Lithuanian National Radio and Television. 2. 3. 2021. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  9. ^ Sytas, Andrius (3. 3. 2021). „Lithuania says will open trade representation office in Taiwan”. Reuters. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  10. ^ „Tiny Lithuania stands up to China as Europe freezes investment pact with Beijing”. 23. 5. 2021. 
  11. ^ Bounds, Andy (3. 12. 2021). „Lithuania complains of trade 'sanctions' by China after Taiwan dispute”. Financial Times. 
  12. ^ Lau, Stuart; Moens, Barbara (16. 12. 2021). „China's trade attack on Lithuania exposes EU's powerlessness”. politico.eu. Politico. Pristupljeno 18. 12. 2021. 
  13. ^ Lithuanian president takes aim at government ‘mistake’ in Taiwan representative office row, South China Morning Post, retrieved 8 January 2022
  14. ^ Bermingham, Finbarr (13. 1. 2022). „Lithuanians overwhelmingly oppose Vilnius' policy on China, poll shows”. SCMP. Arhivirano iz originala 2022-01-12. g. Pristupljeno 13. 1. 2022. 
  15. ^ Andrijauskas, Konstantinas (2. 8. 2022). „Chinese Influence in Lithuania”. Center for European Policy Analysis. Arhivirano iz originala 14. 8. 2022. g. Pristupljeno 18. 8. 2022. „Finally, the most recent available poll, largely conducted soon after the beginning of Russia’s invasion of Ukraine, showed that 20% of Lithuanian respondents viewed China very negatively and 44% rather negatively, suggesting a certain impact of the war.” 
  16. ^ Andrijauskas, Konstantinas (2022-08-02). „Chinese Influence in Lithuania”. Centre for European Policy Studies (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-28. 
  17. ^ „Estonia, Latvia withdrawing from China's 16+1 cooperation format” (na jeziku: engleski). ERR. 11. 8. 2022. Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  18. ^ „Latvia ceases its participation in the cooperation framework of Central and Eastern European Countries and China”. www.mfa.gov.lv (na jeziku: engleski). Ministry of foreign affairs of the Republic of Latvia. Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  19. ^ „President vows to advance Sino-Czech relations” (na jeziku: engleski). China-CECC. 10. 1. 2023. Pristupljeno 11. 6. 2023. 
  20. ^ a b „China's club for talking to Central Europe is dead, Czechs say”. POLITICO (na jeziku: engleski). 2023-05-04. Pristupljeno 2023-05-04. 
  21. ^ Arežina, Sanja (2023). „China's Relations with Central and Eastern European Countries in a Multipolar World Order 2.0”. China and Eurasian Powers in a Multipolar World Order 2.0: Security, Diplomacy, Economy and Cyberspace. Mher Sahakyan. New York: Routledge. ISBN 978-1-003-35258-7. OCLC 1353290533. 
  22. ^ Garlick, Jeremy (2019). „China's Economic Diplomacy in Central and Eastern Europe: A Case of Offensive Mercantilism?”. Europe-Asia Studies. 71 (8): 1390—1414. S2CID 203343108. doi:10.1080/09668136.2019.1648764. 
  23. ^ Directorate General for External Policies of the Union (maj 2020). „EU-China trade and investment relations in challenging times” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2020-07-13. g. 
  24. ^ „EU-China – A strategic outlook” (PDF). 2019-03-12. Arhivirano (PDF) iz originala 2019-03-22. g. 
  25. ^ Cihelková, Eva; Nguyen, Hung Phuoc; Wožniaková, Mária; Straková, Radka (2017-06-30). „The EU-China Comprehensive Strategic Partnership in Context of EU General Concept of the 'Strategic Partnership'” (PDF). Journal of Security and Sustainability Issues. 6 (4): 729—744. doi:10.9770/jssi.2017.6.4(17) Slobodan pristup. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2023. g. Pristupljeno 01. 09. 2023. 

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сарадња_Кине_и_земаља_источне_Европе&oldid=27725809”