Sarkoidoza

Sarkoidoza
Latinski	Sarcoidosis
Isečak plućnog tkiva na kojem se vidi granulom sa asteroidnim telima.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	hematologija, Dermatologija, pulmonologija, oftalmologija
MKB-10	D86
MKB-9-CM	135
OMIM	181000
DiseasesDB	11797
MedlinePlus	000076
eMedicine	med/2063
Patient UK	[1]
MeSH	D012507

Sarkoidoza je sistemska bolest iz grupe specifičnih zapaljenja, koja se karakteriše stvaranjem granuloma u limfnim čvorovima, plućima, jetri, slezini, srcu, kosnoj srži, koži, očima i dr. Morfološki podseća na tuberkulozu, ali za razliku od nje u sarkomatoznim granulomima nema kazeozne nekroze i nisu prisutne bakterije.

Klinička slika

Rentgenski snimak grudnog koša pokazuje tipičnu nodularnost sarkodioze u osnovi pluća

Sarkoidoza se karakteriše stvaranjem granuloma, koji su izgrađeni od epiteloidnih ćelija, džinovskih ćelija Langhansovog tipa, limfocita, plazma ćelija i fibroblasta. Izuzetno retko se može naći područje fibrinoidne nekroze. U citoplazmi džinovskih ćelija se nalazi jedna od tri vrste stranih tela: birefrigirentan kristal sačinjen od soli kalcijum-oksalata, konhoidalno (Šaumenovo) telo građeno od kalcijuma i proteina i asteroidno telo ili zvezdaste inkluzije. Ovi granulomi se vremenom menjaju i bivaju zamenjeni veznim tkivom, što može da dovede do razvoja fibroze pluća, hroničnog plućnog srca i drugih negativnih posledica.

U početnom stadijumu se obično javljaju bolovi, oticanje zglobova i čvorići različite veličine na koži. Na rendgenskom snimku se vide uvećani limfni čvorovi sredogruđa (medijastinuma) i eventualno promene na plućima. Mogu se javiti i dugotrajan kašalj, povišena temperatura, iscrpljenost, bol iza grudne kosti i sl.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu: anamneze, kliničkog pregleda, različitih laboratorijskih analiza (određivanje nivoa kalcijuma u serumu i urinu, nivoa angiotenzin-konvertujućeg enzima i imunoglobulina u serumu), kompjuterizovane tomografije grudnog koša, ispitivanja plućnih parametara, bronhoskopije, ultrazvučnog pregleda gornjeg dela trbuha i srca, elektrokardiograma i holter monitoringa, pregleda očiju, biopsije zahvaćenih struktura itd.

Terapija je uglavnom simptomatska i podrazumeva upotrebu kortikosteroida, čija doza zavisi od uzrasta i telesne težine pacijenta. Ovakvo lečenje obično traje između šest i osam meseci, a doza leka se postepeno smanjuje. Zbog potencijalno štetnog delovanja kortikosteroida, prema potrebi se prepisuju i drugi medikamenti.

Ukoliko terapija nije blagovremena i bolest ima brz tok, može doći i do smrtnog ishoda uzrokovanog ponavljanim infekcijama ili drugim komplikacijama plućne fibroze i hroničnog plućnog srca.

Prognoza

Bolest može da spontanim putem ode u remisiju, ili da postane hronična, s ciklusima pogoršanja i remisije bolesti. Kod nekih osoba, može da progresuje do pulmonarne fibroze i smrti. U polovini slučajeva se spontano povuku simptomi bez lečenja ili se može izlečiti u preiodu od 12 do 36 meseci, dok većina u periodu od pet godina. U nekim slučajevima, međutim, bolest ostaje i nekoliko decenija. U dve trećine slučajeva, bolest se potpuno povuče kroz deset godina. Kada je srce uključeno, prognoze su manje povoljne, no, kortikosteroidi deluju efektivno u električnom provođenju pretkomorske i ventrikularne komore srca. Takođe, prognoze su manje povoljne kod afroamerikanaca nego kod belaca.

Osobe sa sarkodiozom imaju značajno povećan rizik za kancer, posebno kancer pluća i limfoma, i na drugim organima.

Literatura

• Pavle Budakov i saradnici: Patologija za studente stomatologije, IV izdanje. Novi Sad: 2008. ISBN 978-86-7197-290-1. стр. 81..
• Павле Будаков и сарадници: Патологија за студенте стоматологије, III издање. Нови Сад: 2000. ISBN 978-86-7197-161-4. str. 103-105.
• Sarkoidoza pluća, Pristupljeno 28. 9. 2010.
• Sarkoidoza, Pristupljeno 28. 9. 2010.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).