Svesrpski sabor
Svesrpski sabor je naddržavni organ koji čine predstavnici srpskog naroda izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi akademija nauka i umetnosti, članovi Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi predstavnici srpskog naroda pozvani od strane organizatora.
Glavni zadatak Svesrpskog sabora je institucionalno povezivanje najpre političkih predstavnika srpskog naroda u Srbiji, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj, ali i drugih njegovih predstavnika u svetu, radi zajedničkog kreiranja nacionalne politike.
Prvi svesrpski sabor održan je 8. juna 2024. godine u Beogradu. Prema Deklaraciji koja je tada usvojena, predviđeno je da se sabor sastaje jednom u dve godine, a predviđeno je i osnivanje Nacionalnog saveta srpskog naroda.
Prvi svesrpski sabor[uredi | uredi izvor]
Najave i odlaganje sabora[uredi | uredi izvor]
Nakon sastanka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i patrijarha srpskog Porfirija koji je održan 18. marta 2024. godine, saopšteno je da će u dane Vaskrsa, 5. i 6. maja, biti održan Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske na kojem će biti donete važne odluke.[1] Međutim, u aprilu je saopšteno da je održavanje sabora pomereno, dok se ne održi glasanje o Predlogu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 78/282, a koje je i samo pomerano u nekoliko navrata.[2]
Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava
i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda[uredi | uredi izvor]
Na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske, jednoglasno je usvojen Nacrt Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Sednici su prisustvovali predsednik Republike Srbije i predsednik Republike Srpske, predsednici i narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srpske, politički predstavnici srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, uz blagoslov, molitveno i saborno učešće patrijarha srpskog Porfirija i arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Sednica je održana u Palati Srbije na Novom Beogradu.[3]
Nacrt deklaracije je predvideo da se sabor sastaje jednom u dve godine, dok će njegov izvršni organ biti Nacionalni savet srpskog naroda.
Na kraju teksta deklaracije, navedeno je da će ona po usvajanju na Svesrpskom saboru biti ponuđena na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srpske, kako bi se obezbedila njena puna primena u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Nacionalni savet srpskog naroda
- Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Vučić i Dodik najavili „veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske“ 5. i 6. maja”. Danas. 18. 3. 2024.
- ^ „Dodik: Sabor će biti održan, ako ne u dane Vaskrsa, onda čim se steknu uslovi”. Sputnjik. 26. 4. 2024.
- ^ „Vučić: Odnosi Srbije i RS ne smeju nikad da trpe; Dodik: Deklaracija je istorijski dokument”. RTS. 8. 6. 2024.
- ^ „Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda”. Predsednik Republike Srbije.
