Резолуција Генералне скупштине УН 78/282

Исход гласања у ГСУН
о резолуцији бр. 78/282

  84 за (43,52%)

  19 против (9,84%)

  68 уздржаних (35,23%)

  22 није гласало (11,39%)

Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282 (енгл. United Nations General Assembly Resolution 78/282) је резолуција коју је 23. маја 2024. године на свом 78. заседању усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Резолуцијом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995 (енгл. International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica), који се обележава 11. јула. Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, уз подршку тридесетак других држава. Од укупног броја држава-чланица Уједињених нација (193), за усвајање предложене резолуције гласало је 84, док је 19 држава било против; уздржаних је било 68, а преостале 22 државе нису учествовале у гласању.

Према правилима ГСУН, резолуција није обавезујућа.

Осуда порицања

Другим ставом резолуције, безрезервно се осуђује (енгл. condemns without reservation) свако порицање (енгл. any denial) сребреничког геноцида као историјског догађаја (енгл. historical event), а државе-чланице се позивају на очување утврђених чињеница (енгл. to preserve the established facts) и развој одговарајућих образовних садржаја, како би се предупредило (енгл. preventing) порицање и искривљавање (енгл. denial and distortion). У тексту резолуције не помињу се научна истраживања и преиспитивања, нити се изричу забране, већ се осуђује свако порицање и додатно се позива на предупређивање порицања и искривљавања. Појам негација (енгл. negation) не помиње се у енглеском тексту резолуције, већ се користи термин порицање (енгл. denial) који има слично значење, док се у варијантама резолуције на неким другим званичним језицима УН у истом ставу користи управо термин негација (фр. négation, шп. negación).

Хронологија

Доношењу резолуције претходио је низ сличних иницијатива, које су покретане у дужем временском периоду, са циљем да се тешки злочини који су почињени над Муслиманима, односно Бошњацима на ширем подручју Сребренице у лето 1995. године, за време рата у Босни и Херцеговини, квалификују као злочини геноцида, уз ослонац на сличне оцене појединих међународних институција и организација:

• На седници одржаној 7. јула 2005. године, Европски парламент је усвојио резолуцију којом се органи Европске уније позивају да на адекватан начин обележе десету годишњицу геноцида у Сребреници и Поточарима (енгл. Srebrenica-Potocari act of genocide).
• На седници одржаној 15. јануара 2009. године, Европски парламент је усвојио нову резолуцију, којом се 11. јул у државама-чланицама Европске уније проглашава за Дан сећања на геноцид у Сребреници (енгл. Day of commemoration of the Srebrenica genocide).
• На седници одржаној 31. марта 2010. године, Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници, у чијој је преамбули било назначено да се декларација доноси уз позивање на неколико међународних аката, међу којима је изричито поменута и Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, коју је 1948. године усвојила Генерална скупштина УН.
• Током пролећа 2015. године, британска влада је покренула иницијативу да се у Савету безбедности Уједињених нација усвоји резолуција о геноциду у Сребреници. О предложеној резолуцији гласало се на седници Савета безбедности која је одржана 8. јула. Од укупног броја држава-чланица тог тела (15), за усвајање је гласало 10, док су 4 чланице биле уздржане, а једна је гласала против (Русија), тако да резолуција није усвојена, пошто је руски глас имао снагу вета.
• Након неуспеха у Савету безбедности, фокус је током наредних година преусмерен ка Генералној скупштини, са идејом да се слична резолуција о Сребреници предложи том телу, у коме се одлучује квалификованом већином, без права вета.
• Почетком 2019. године, власти Републике Српске су формирале посебну Независну међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом.
• Одлуком од 23. јула 2021. године, Валентин Инцко је у својству високог представника у БиХ прописао измене и допуне Кривичног закона, по којима се забрана јавног одобравања, порицања, грубог умањивања или оправдавања злочина геноцида протеже и на одлуке међународних и домаћих судова, чиме се обухватају и пресуде о геноциду у Сребреници.
• Средином 2021. године, Грајфова комисија је објавила опширан извештај у коме су разматрана питања о природи и размерама злочина у Сребреници, уз оцену да се почињени злочини, иако веома тешки, ипак не могу сматрати злочинима геноцида.
• Крајем 2021. године, немачке државне власти су повукле одлуку о додељивању одликовања израелском историчару Гидеону Грајфу, због његовог става да се злочини који су почињени у Сребреници не би могли квалификовати као злочини геноцида.
• Средином 2022. године, интензивиране су активности појединих држава у циљу реализације ранијих иницијатива за доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини, али том приликом није дошло до покретања званичних процедура.
• Током 2023. године, разни политички чиниоци у Босни и Херцеговини и неким другим државама наставили су да промовишу замисао о изради посебне резолуције о геноциду у Сребреници, која би била поднета Генералној скупштини.
• Председник Генералне скупштине УН је 8. децембра 2023. године, поводом 75. годишњице доношења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948) нагласио да међународна заједница није успела да спречи потоње геноциде, поменувши тим поводом и Сребреницу (1995).
• Почетком 2024. године, састављен је нацрт резолуције, који је потом у виду предлога поднет Генералној скупштини, а као званични предлагачи назначене су Немачка и Руанда. Иницијатива је покренута и спроведена без разматрања тог питања и постизања неопходне сагласности у надлежним органима Босне и Херцеговине, што је током марта и априла довело до ескалације сребреничког питања у регионалним и међународним оквирима.
• Народна скупштина Републике Српске је 18. априла 2024. године и званично усвојла раније поменути извештај Грајфове комисије из 2021. године.
• Председник Матице српске је у саопштењу од 29. априла указао на тежину почињених ратних злочина и злочина против човечности, нагласивши тим поводом: "немогуће је користити појам геноцида како би се означио тип злочина који је почињен у Сребреници 1995. године", уз напомену да би предложена резолуција о Сребренци "умножила и интензивирала основни проблем".
• Крајем априла 2024. године, дошло је до додатних консултација о предоженој резолуцији коју су поднеле Немачка и Руанда, што је довело до привеменог одлагања.
• На седници Савета безбедности УН која је одржана 30. априла, расправљано је о разним аспектима предложене резолуције, али сагласност о покренутим питањима није постигнута.
• Дорађени нацрт резолуције поднет је 2. маја, од стране 32 државе, међу којима је била и Босна и Херцеговина, иако у надлежним органима те државе није постигнута неопходна сагласност о том питању, на шта су у разним приликама указивали представници Републике Српске.
• Председник Генералне скупштине УН је 14. маја одржао састанак са председавајућим Пресдеништва Босне и Херцеговине, без учешћа друга два члана тог тела.
• Представници УН су 15. маја најавили да ће се о предложеној резолуцији одлучивати 23. маја, на 82. пленарној седници текућег заседања ГСУН.
• Током маја дошло је до додатних консултација и уношења извесних измена и допуна у предложени текст, што је учињено поводом амандмана поднетих од стране Владе Црне Горе, који су делимично прихваћени по питању индивидуализовања кривичне одговорности.
• Председник Генералне скупштине УН је 19. маја одржао састанак са два члана Пресдеништва Босне и Херцеговине (представници Бошњака и Хрвата, Денис Бећировић и Жељко Комшић), без учешћа треће чланице тог тела (представница српског народа, Жељка Цвијановић).
• Коначни текст предлога резолуције усаглашен је 20. маја, након чега је упућен Генералој скупштини, од стране 36 држава-предлагача.
• Генерална скупштина је о предложеној резолуцији одлучивала 23. маја, на 82. седници свог 78. заседања. Седницом је председавао Денис Франсис, председник ГСУН. Немачка је била земља-уводничар. Представница Немачке је навела да резолуција није уперена против било којег народа, а ни против Србије, која је уважени члан организације, већ против починилаца геноцида.

Реакције

У Нишу је исти дан је одржана протестна вожња против изгласане и усвојене резолуције. Протестна колона возила је дефиловала и кроз центар Београда.

Председник Републике Српске Милорад Додик је оценио да је резолуција довела у питање опстанак Босне и Херцеговине и изнио је становиште да је најбоље да Срби и Бошњаци буду добре комшије, што би се остварило кроз мирно раздруживање.

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавиле да је усвајање резолуције фарса и да никада није била толико забринута за мир на Балкану. Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић сматра да је резолуција додатно ујединила српски народ и показала његову снагу. Бивши председник Србије Борис Тадић оценио је резолуцију као нелегитимну и да злоупотребљава и политизује жртве Сребренице. О резолуцији су се негативно изразили и српски опозициони политичари др Милош Јовановић и др Јован Јањић.

Стални представник БиХ у УН, Златко Лагумџија је за FTV изјавио да се никада у свом животу није суочио са противником који је уложио толико енергије и снаге да осујети намере његовог тима и спонзора.

Представници Словеније су резолуцију описали као историјски тренутак а усвајање је поздравила и Хрватска. Председник Хрватске Зоран Милановић изнео је став да је Хрватска на противуставан начин била коспонзор резолуције о Сребреници, устврдивши да се сличне одлуке по уставу земље не могу доносити без председникар државе.

Мађарски представници су изнели став да резолуција неће допринети стабилности у региону и да доноси нове поделе.

Василиј Небензја, стални представник Русије у УН, окарактерисао је резолуцију као претњу миру и сигурности и додао је да Немачка нема морално право да спомиње геноцид.

Грчка и Словачка су биле уздржане и изразиле су забринутост за динамику односно мир и стабилност у региону.

Министарство спољних послова Немачке објавило је да су Уједињене нације одале почаст жртвама и затвориле важну празнину у нашем колективном сећању.

Амбасада Ирана у БиХ поздравила је усвајање резолуције и навела да се геноцид осуђује увек и свуда, и у Гази и у Сребреници.

Новинар и уредник Момчило Ђурдић је коментарисао да је ово први да је документ који изискује потпуни консензус држава чланица донет поражавајућом већином.

Извршни одбор САНУ је 27. маја објавио саопштење у коме се између осталог истиче: "Академија сматра да управо усвојена резолуција Генералне скупштине Уједињених нација, с обзиром на то како је припремљена, на који начин, са којим образложењем и у ком тренутку је предложена, па и како је усвојена, свакако не доприноси решавању било ког постојећег отвореног питања, па ни остварењу њеног најважнијег прокламованог циља - помирењу на Балкану. Академија одлучно одбацује и најоштрије осуђује сва, било експлицитна или имплицитна, тумачења резолуције или њеног инструментализовања у смислу колективне одговорности српског народа, Републике Србије или Републике Српске за геноцид".

Види још

• Масакр у Сребреници
• Рат у Босни и Херцеговини
• Уједињене нације
• Резолуције Генералне скупштине ОУН

Литература

• Antić, Čedomir (2014). „A historical context of the Srebrenica resolution”. Српске студије: Serbian Studies. 5: 393—401. 
• Dedić, Hoda (2021). „Zločin genocida u Srebrenici u rezolucijama Evropskog parlamenta i drugim međunarodnim aktima”. Genocid nad Bošnjacima: Srebrenica 1995-2020: Uzroci, razmjere i posljedice. 1. Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava. стр. 313—329. 
• Karčić, Hamza (2015). „Remembering by resolution: The case of Srebrenica” (PDF). Journal of Genocide Research. 17 (2): 201—210. 
• Мировић, Дејан (2015). „Босна против Србије и резолуција о Сребреници 2015” (PDF). Зборник радова. Косовска Митровица: Правни факултет. стр. 95—110. 
• Манојловић-Пинтар, Олга (2024). „Употреба историје, порицање злочина и концепт некажњивости у Републици Српској (1992-2022)” (PDF). Токови историје. 32 (1): 301—338. 
• Stojanović, Maja, ур. (2010). Usvajanje Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici (stenografske beleške sa Sednice) (PDF). Beograd: Inicijativa mladih za ljudska prava. 

Спољашње везе

• Tanjug (2024): GS UN usvojila rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova
• Политика (2024): Већина земаља чланица Уједињених нација није подржала резолуцију о Сребреници
• Исход гласања о резолуцији: Приказ по државама-чланицама ОУН
• Карта са представом држава-чланица ОУН које нису подржале усвајање предложене резолуције
• Четвртком у 9: Резолуција о Сребреници (РТС, мај 2024)
• мср Срђан Граовац - „РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ – АНАЛИЗА И ПОСЛЕДИЦЕ” (Културни центар града Новог Сада, јун 2024)