Седам и по
| Sedam i po | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Sedam i po |
| Žanr | komedija |
| Režija | Miroslav Momčilović |
| Scenario | Miroslav Momčilović |
| Snimatelj | Dimitrije Joković |
| Godina | 2006. |
| Trajanje | 106 minuta |
| Zemlja |  Srbija |
| Jezik | srpski |
| IMDb veza | |
Sedam i po je srpski omnibus film snimljen 2006. godine u režiji Miroslava Momčilovića,[1]koji se potpisuje i kao scenarista filma.[2][3]
Premijera filma održana je u Beogradu, 12. septembra 2006. godine u Centru "Sava".[4]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način.[3]
Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska — ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti.[5]
Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću — to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema.[6]
Zato scenario neprestano poziva na smeh — ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni.[4]
Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.
Priče[uredi | uredi izvor]
Greh 1 — Srebroljublje[uredi | uredi izvor]
Keboja i Radule žele da kod fudbalskog asa Maradone izazovu sažaljenje šaljući mu patetična pisma i video-kasete ne bi li se domogli „hleba bez motike“, no, pohlepa ih odvodi u ludilo.
Greh 2 — Gnev[uredi | uredi izvor]
Tadija je bilder na steroidima koji želi da se osveti za poniženje koje je doživeo kao neugledni klinac, ali ga upravo gnev onemogućava da to uradi kako je zamislio.
Greh 3 — Razvrat[uredi | uredi izvor]
Obrad i Radoje, političar i inspektor, koji se upoznaju putem Interneta, dele istu voajersku strast — vole da gledaju devojčice, ali nikada ne prelaze granicu pedofilije.
- Uloge: Branko Vidaković, Boris Komnenić i Ksenija Bujisić.[6]
Greh 4 — Neumerenost u jelu i piću[uredi | uredi izvor]
Adam i Verica rado dolaze na koktele i otvaranja izložbi samo da bi se dobro najeli i napili, sve dok ne pojedu i izložbeni eksponat — pihtije od ljudskog sala.
- Uloge: Nenad Jezdić, Nataša Marković, Goran Sultanović, Kokan Mladenović, Aleksandra Janković, Ahmet Burić, Đorđe Marjanović i Bora Nenić.[6]
Greh 5 — Gordost[uredi | uredi izvor]
Srđan i Zorica su bračni par koji pred milionskim auditorijumom kviza iznosi svoj „prljav veš“ gubeći mogućnost osvajanja četiri miliona dinara.
- Uloge: Gordan Kičić, Ljubinka Klarić i Lane Gutović.[6]
Greh 6 — Očajanje u lenjosti[uredi | uredi izvor]
Simka i Konda su prefinjeni lopovi koje mrzi čak i da se popnu do vrha solitera i obiju bogataški stan.
- Uloge: Nikola Đuričko, Boris Milivojević, Dubravko Jovanović, Mira Stupica, Ana Stanić i Zorka Manojlović.[6]
Greh 7 — Zavist[uredi | uredi izvor]
Musa i Banjac, sredovečne dangube, zavide izbeglici iz Bosne, Buretu, jer se „snašao“ i otvorio lokal sa ćevapima.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Druga nagrada za produkciju Brigadi na 36. SOFEST-u u Sopotu.[7]
- YU FIPRESCI nagrada Miroslavu Momčiloviću za najbolji domaći film u 2006.[7]
- Gorki list Creativity Award Miroslavu Momčiloviću.[7]
- Film je na glumačkim susretima u Nišu doneo nagradu „Car Konstantin“ Milanu Gutoviću za najbolju mušku ulogu, nagradu „Carica Teodora“ Miri Stupici za najbolju žensku epizodnu ulogu i nagradu „FIPRESCI“ Nenadu Jezdiću za najbolju mušku ulogu.[7]
- Na festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji Prva nagrada za najbolji scenario pripala je Miroslavu Momčiloviću, kao i nagrada za doprinos festivalu.[8]
- "Azzeddine Meddour" nagrada za najboljeg debitanta na 13. Tetouan International Mediterranean Film Festival.[7]
- Nagarada na najbolji debitantski film Miroslavu Momčiloviću na Nagrada 6. Roma Independent Film Festival.[7]
- Filmu „Sedam i po“ pripale su i četiri „Zlatne mimoze“ na 20. Hercegnovskom filmskom festivalu - za najbolji scenario Miroslavu Momčiloviću, za kameru Dimitriju Jokoviću, za kostim Slavni Martinović i za ton Branku Đorđeviću.[7]
- Filmu je pripala i tradicionalna nagrada publike „TV novosti“.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sedam i po”. Tv Aladin. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ „Iza kamere”. Sedam i po. Arhivirano iz originala 04. 02. 2021. g. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ a b „Sedam i po”. Filmski centar Srbije. Arhivirano iz originala 09. 02. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2021.
- ^ a b „Sedam i po”. Krstarica. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ „Sinopsis”. Sedam i po. Arhivirano iz originala 29. 01. 2021. g. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ a b v g d đ e ž „Sedam i po”. Rts. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ a b v g d đ e ž „Miroslav Momčilović”. Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ „30. Festival filmskog scenarija - Nagrade i priznanja”. Screenfest. Pristupljeno 22. 1. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sedam i po na sajtu IMDb (jezik: engleski)
