Slitinci

Slitinci
Model Slitinca izložen na Doktor Hu iskustvu
Podaci o kreaciji
Prvo prik.	„Vanzemaljci iz Londona” (1h4, 16. april 2005)

Slitinci (engl. Slitheen) su izmišljena porodica Raksakorikofalapatorijanaca, masivnih dvonožnih vanzemaljaca, u dugotrajnoj britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu. Oni su protivnici Devetog Doktora i kasnije Sare Džejn Smit. Slitinci su porodica vanzemaljaca na bazi kalcijuma koji nose jaja, sa izmišljene planete Rakakorikofalaptorijus. Iako je njihovo porodično ime Slitinci, njihova vrsta se zove Rakakorikofalaptorijanci. Slitinci su nagonski lovci koji su od malih nogu obučeni da budu nemilosrdni zločinci čija je glavna motivacija zarada. Oni su osuđeni na svom matičnom svetu i ne žele da se vrate na svoju planetu u strahu od smrtne kazne.

Slitinci su se prvi put pojavili u epizodama serijala iz 2005. „Vanzemaljci iz Londona” i „Treći svetski rat” , a zatim se pojavljuju u kasnijim epizodama Doktora Hua i spinof serije Avanture Sare Džejn.

Fizičke osobine

Odrasli Slitinci su visoki 2,4 metra i prekomerno teški, ali su mišićave građe sa dugim podlakticama, snažnim oštrim kandžama i licima nalik na bebe. Imaju par očnih kapaka koji se pomeraju u stranu i niktirajuću membranu. Očigledno je da poseduju ogromnu fizičku snagu jer se pokazalo da su dovoljno jaki da podignu ljude sa zemlje. Imaju jako razvijeno čulo mirisa jer mogu da osete adrenalin i hormone kod ljudi i ako neko od njihove vrste umre. Rakakorikofalaptorijanke mogu da proizvode otrove u svojim telima da ih koriste protiv svojih neprijatelja. Poznati načini samoodbrane uključuju otrovnu strelicu koja se formira u njihovom prstu, a zatim ispaljuje, kao i izdisanje otrovanog daha. Članovi porodice Slitinaca imaju zelenu kožu, iako postoje varijacije u tonu kože drugih porodica Rakakorikofalaptorijanaca. U serijalu Dar serije Avanture Sare Džejn, članovi porodične grupe Slitinaca-Blaterinaca su prikazani sa narandžastom kožom. Slitinci takođe imaju prezimena sa crticom koja omogućavaju Doktoru da zaključi planetu njihovog porekla.

Slitinci se prerušavaju tako što se uvlače u kožu svojih žrtava, koristeći kompresiona polja stvorena ogrlicom koju nose oko vrata da bi svoju ogromnu veličinu stisnuli u manji prostor. U početku je odnos kompresije bio ograničen tako da su maskirani bili gojazni ljudi, iako su se neki prerušavali u vitke osobe. Ovaj problem je prevaziđen novom tehnologijom u vreme Izgubljenog dečaka, u kojem su korišćene kože mršavih ljudi. Do vremena specijala „Sa Rakakorikofalaptorije s ljubavlju”, mogli su da se koriste i nižim ljudima. Ispuštanje gasova koju kompresija proizvodi takođe se nakuplja unutar stečene kože, izazivajući veoma glasno nadimanje kod ljudi (izbačeni gas miriše na loš zadah za koji je Doktor primetio da je oblik propadanja kalcijuma − iako se u stvarnosti bakterije koje izazivaju propadanje zuba razlikuju od onih koje izazivaju loš zadah). Ovaj neželjeni efekat je takođe prevaziđen novijom tehnologijom u Izgubljenom dečaku.

Razmena gasova

Kada su Slitinci u svojim kožnim odelima, oni glasno puštaju gasove; oni to zovu razmena gasova. Ovo takođe može biti uzrokovano prekomernim hranjenjem. U Daru, Sara Džejn i družina uništavaju njihov izvor hrane, biljku zvanu Raktrava koja je poreklom iz Rakakorikofalapatorijusa. Raktrava, kada se probavi, nalazi se u njihovim želucima. Koristeći zvuk svakog uređaja za proizvodnju zvuka u blizini, Gospodin Smit pokreće zvuk na tavanu. Ovo uzrokuje da vanzemaljci Slitinci-Blaterinci počnu nekontrolisano da puštaju gasove, a usled naknadne vibracije zvuka i sopstvenih gasova, njihovi trbusi pucaju. Klajd zatim kaže da su vanzemaljci sa Blaterina „umrli od prdeža”.

Ranjivosti

Rakakorikofallapatorijanci su osetljivi na sirćetnu kiselinu koja reaguje eksplozivno — i kobno — na njihova tela, čineći Slitince alergičnim na sirće, kečap i koka-kolu. Jedan rakakorikofalapatorijanski metod pogubljenja podrazumeva spuštanje osuđenika u kotao sa sirćetnom kiselinom, zagrejanoj do ključanja. Kiselost rastvara kožu, uzrokujući da unutrašnji organi padaju u tečnost dok je osuđenik još živ, svodeći ih na „supu” u sporoj i bolnoj smrti. U epizodi „Treći svetski rat”, kada je jednog Slitinca udarila struja, dejstva su se prenela i na druge Slitince, čak i one širom grada.

Koncept

Scenarista i šouraner Rasel T. Dejvis zasnovao je ideju o porodici antagonista oko Obertida iz romana „Ljudska priroda”, iz serijala Novih nevinih pustolovina. Odluka da Slitinci napadnu Dauning strit podstreknuta je pesmom i spotom „Jump” grupe Girls Aloud. U pretprodukciji epizoda, odlučeno je da se Slitinci pojavljuju i kao fizički kostimi i kao računarski generisani modeli. Međutim, kasnije je otkriveno da kostimi ne odgovaraju njihovim kompjuterski generisanim verzijama, a otkriveno je i da kostimi imaju mnoga ograničenja, što je dovelo do toga da je ekipa izabrala da izbegne hibridni pristup kostima i računarskih efekata za buduće epizode. Dejvis je bio zadivljen nastupom Anet Bedlend u ulozi Slitinke Blon Fel-Foč Pasamir-Dej tokom produkcije epizoda „Vanzemaljci iz Londona” i „Treći svetski rat” i pitao ju je da li bi bila voljna da se vrati u seriju nekad u budućnosti. U želji da se vrati njenom liku, odabrao je jedanaestu epizodu 1. serijala da se usredsredi na nju, koja je na kraju postala „Grad praksa”. Pošto su kostimi i računarski generisani modeli već postojali, budžet je bio veoma mali, što je omogućilo klimaktičnu završnu sekvencu u epizodi.

Dejvis je prvobitno izneo ideju o spinof seriji Avanture Sare Džejn sa idejom „Sara Džejn protiv Slitinaca”. Kako su čudovišta bila posebno privlačna za mlađe gledaoce i bila su deo prvog serijala oživljavanja Doktora Hua, on je osećao da su prava čudovišta za uključivanje u seriju, kao i da su uspostavili vezu sa Doktorom Huom.

U ranom nacrtu „Dara”, Slitinci su imali veću ulogu, pomažući ljudskim likovima da zaustave širenje „Jorumske trave” (ranije varijante „Raktrave” korišćene u poslednjoj epizodi) pre nego što su ih izdali Blaterinci. Smatralo se da su sami Blaterinci zbog uštede sredstava imali jednostavno prefarbane kostima Slitinaca, ali su novi kostimi na kraju ipak osmišljeni za Blaterince.

Pojavljivanja

Kada su se prvi put pojavili u epizodi „Vanzemaljci iz Londona” (smeštenoj u 2006. godinu), ogranak Slitinaca iz Pasamir-Deja je već neko vreme bio u Velikoj Britaniji, ubacujući se na različite nivoe britanskog društva, od vođa zajednice i vojnog osoblja do političara srednjeg nivoa i državnih službenika. Njihova namera je bila da podstaknu Treći svetski rat i prodaju ozračene ostatke Zemlje galaktičkoj privredi u recesiji kao gorivo za međuzvezdane svemirske letelice. Oni su inscenirali sletanje vanzemaljskog svemirskog broda u centralnom Londonu, predstavljajući kibernetički uvećanu svinju kao „vanzemaljsko” telo.

Slitinac na Doktor Hu izložbi.

Kako je svet bio u stanju povećane pripravnosti i panike, a njihov komandant Džokrasa preuzeo ulogu vršioca dužnosti premijera, oni su ubedili Ujedinjene nacije da dozvole Ujedinjenom Kraljevstvu da koristi svoj nuklearni arsenal protiv vanzemaljskog „oružja za masovno uništenje”. Pre nego što su Slitinci uspeli da prime šifre za lansiranje, Deveti Doktor je sredio da projektil Harpun uništi Dauning strit 10, okončavši njihove planove i pobivši sve osim jednog od njih koji je uspeo da pobegne putem teleporta za hitne slučajeve.

Džokrasina sestra, Slitinka Blon Fel-Foč Pasamir-Dej, koja je preuzela identitet Margaret Blejn iz MI5, preživela je i ponovo se pojavila u epizodi „Grad praska”. U proteklih šest meseci, „Blejnova” je izabrana za ledi gradonačelnicu Kardifa i planirala je da napusti Zemlju koristeći energiju nove nuklearne elektrane za interakciju sa Kardifskim rascepom, bez brige da će planeta biti uništena u tom postupku. Blejnovu su zaustavili Doktor i njegovi saputnici, a nakon izlaganja „srcu” TARDIS-a, vratila se u jaje. Doktor je odneo jaje u mrestilišta na Rakakorikofalapatorijusu kako bi joj se pružila druga prilika za život i odgajala je mirna porodica Rakakorikofalapatorijusa.

Nekoliko godina nakon događaja iz „Trećeg svetskog rata”, u Osveti Slitinaca (smeštenoj u 2008. ili 2009. godinu) druga grupa Slitinaca infiltrirala se u građevinsko preduzeće sa planovima da ugasi Sunce i uništi Zemlju isušivanjem svetske vode kako bi se osvetili za smrt Pasamir-Dejanaca. Spominje se da su Džaduni počeli da proteruju Slitince i da su razne druge porodice Rakakorikfalapatorijusa radile protiv njih. Porodice Blaterinaca i Hostrazinaca pominju se kao deo Rakakorikofalapatorijanci vladajućih tela: Senata i Velikog veća. Pošto je njihovog komandanta, Gluna ubila Marija Džekson, Luk Smit je uspeo da prevari Slitince da resetuju svoju mašineriju koja se tada pokvarila i eksplodirala. Dvojica preostalih Slitinaca su ubijena, a ostali su pobegli, među kojima je bilo i jedno od njihove dece, Korsta prvo dete Slitinac koje se pojavilo u seriji.

Slitinci su se vratili u Izgubljenom dečaku gde su se, koristeći noviju tehnologiju kompresije, dva Slitinca po imenu Dak i Blurm predstavljali kao Lukovi „pravi” roditelji Džej i Hajdi Staford. Oni su bili pod komandom Korste koji je planirao da osveti smrt svoje porodice. Još jedan Slitinac (koji je bio dete ili niska odrasla osoba) pojavio se u specijalu iz 2009. „Sa Rakakorikofalapatorijusa sa ljubavlju”, maskirajući se kao galaktički diplomata u pokušaju da ukrade psa robota Sare Džejn, K9.

Slitinci su se pojavili u romanu Stivena Kola „Čudovišta iznutra”, iz serijala Novog niza pustolovina. Kada su Deveti Doktor i Rouz Tajler uhapšeni u sistemu Pravda 2501. godine, Doktor deli ćeliju sa Slitincima Dramom Fel-Fočom i Ektoskom Fel-Foč Hapen-Bar koji tvrde da su nakon događaja na Zemlji ostaci porodice otišli u stečaj i postali istoričari. Slitinci zapravo nisu odustali od posla i bili su u sukobu sa uticajnijom porodicom Blaterinaca. Kada su Doktor i Rouz osujetili pokušaj Blaterinaca da preuzmu sistem, Slitinci su bili zadovoljni što vide da ponovo mogu da postanu vlasnici zarade u svojoj vrsti. Blaterinci su ponovo pomenuti u epizodi Avantura Sare Džejn, Osveta Slitinaca.

U završnici 3. serijala Avantura Sare Džejn, Dar, slitinsko-blaterinski par iz bračne linije dve porodice pokušao je da pregazi Zemlju Raktravom, biljkom koja potiče iz Rakakorikofalapatorijusa i koja se koristi kao povrće koje izaziva zavisnost. Koristeći zvučne talase, Slitinci i Blaterinci su izginuli jer su pojeli Raktravu.

U epizodi „Dalek”, punjena Rakakorikofalapatorijanska ruka nalazila se među zbirkom vanzemaljskih artefakata u vlasništvu američkog milijardera Henrija van Stejtena 2012. godine. Rouz je kasnije spomenula Slitinski parlament Rakakorikofalapatorijusa u „Božićnoj invaziji” (iako je njen improvizovani govor bio pastiš fraza koje je pokupila na svojim putovanjima sa Doktorom). Graske je uhapsio člana Slitinaca u mini-epizodi „Napad Graskea”, a kasnije je uzvratio protiv otmičara pošto je oslobođen. Rouz je optužila Doktora (nakon njegove regeneracije u Desetog Doktora) da je prerušen Slitinac u mini-epizodi Za decu u nevolji iz 2005. godine, a Doktor usputno pominje Slitince i njihova odela od kože u „Odbegloj nevesti”.

Abzorbalof, vanzemaljac sa planete bliznakinje Rakikorikofalapatorijusa, Klom.

U epizodi serijala iz 2006. „Ljubav i čudovišta”, vanzemaljac po imenu Abzorbalof, čija je prirodna forma slična onoj Slitinaca, tvrdi da je sa Rakakorikofalapatorijusove planete bliznakinje Klom. Svemirski brod Slitinaca iz „Vanzemaljaca iz Londona” takođe je viđen u flešbeku u istoj epizodi.

Slitinnci se nakratko pojavljuju u romanu sa Desetim Doktorom, Noćna mora Crnog ostrva, autora Majka Takera, nastali iz Rouzinih sećanja, zajedno sa Dalecima i Nestenskom svešću. Doktor u istom romanu nakratko pominje Slitince dok razgovara sa članom Kinroga o skrivanju ispod odela nalik ljudskim. U kasnijem romanu Poslednji Dodo, kada su Doktora pitali da li je ikada sanjao, on tvrdi da mu se ponavlja san u kome ga Slitinac na konju za ljuljanje juri. Slitinci se pojavljuju kao skica u Dnevniku nemogućih stvari Džona Smita u epizodi „Ljudska priroda”. Nažvrljane reči na crtežu govore da su „uvek za novac”.

U epizodi serije Torčvud, „Reset”, novinski isečak Blonove koja se predstavlja kao Margaret Blejn, prethodno viđen u „Gradu praska”, može se videti kada Marta Džouns uđe u centar.

Internet stranica Doktor Hu sadrži segment pod nazivom Čudovišta kapetana Džeka koji pripoveda Džon Barouman, koji pruža podatke o vanzemaljskim vrstama. Epizoda koja se usredsređuje na Slitince prikazuje porodično stablo koje se odnosi na brojne srodne porodice, svi sa sufiksom, -inac, sa izuzetkom „Abzorvalovskih pobunjenika”, koja se odnosi na Abzorbalofa iz „Ljubavi i čudovišta” sa planete bliznakinje Klom.

Slitinci se pominju u audio-knjizi Utvarni svet kada Klajd Langer napominje da ne može da razume zašto bi Luk i Rani želeli da čitaju o izmišljenim pustolovinama kada su se suočili sa Slitincima.

Iako se Slitinci ne pojavljuju u „Vremenu Doktora”, Doktor ih pominje kao među snagama okupljenim oko Trenzalora.

Prijem

U recenziji epizode „Vanzemaljci iz Londona” časopisa Radio Times kritikuju se Slitinci, kao i koncept koji stoji iza njihovih polja kompresije, i navodi se da: „Slitinci nikada neće raditi ni za koga. Mnogo govori to da su kostimi često ponovo korišćeni u Avanturama Sare Džejn, seriji više opredeljenoj na decu, i ostavljeni su da trunu otkako je Stiven Mofat preuzeo Doktora Hua.” Arnold T. Blumburg, pišući za magazin Now Playing, istakao je kostime Slitinaca kao „lepo izrađena čudovišta”, iako je kritikovao upotrebu rajsferšlusa na njihovim odelima u svemirskoj koži, kao i detinjast humor koji okružuje Slitince. Alasder Vilkins, koji je pisao za The AV Club, branio je humor koji se fokusirao na slitinsko ispuštanje gasova, ali je kritikovao kako dvodelna epizoda ne „...shvata same Slitince ozbiljno,” navodeći svoje razočarenje, „...jer postoji dosta inteligencije u tome kako dvodelna epizoda prikazuje Slitince.”

Mark Dipaolo, pišući o političkoj satiri u Doktoru Huu, naveo je Slitince kao primer za to, navodeći da: „Ako bi se zamislilo da je američka vlada bila ta u koju su se infiltrirali Slitinci, da je Svetski trgovinski centar uništen avionom umesto Big Bena svemirskim brodom, a sirova nafta je bila cilj Slitinaca umesto goriva za svemirski brod, onda bi epizoda delovala kao alegorizovana dramatizacija teorije zavere o 11. septembru koju je predstavio Teri Mejsen u knjizi Velika laž.” Jedan rad iz fizike sa Univerziteta u Lesteru izračunao je silu slitinskog polja kompresije.