Snežnice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Snežnice
Lagopus
Vremenski raspon: Rani pliocen do danas
Ptarmigan9.jpg
Severna snežnica (L. lagopus)
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Galliformes
Potporodica: Tetraoninae
Rod: Lagopus
Brison, 1760
Vrste

3, vidi tekst

Snežnice (lat. Lagopus) rod su malih ptica iz potporodice tetreba. Rod danas čine tri vrste sa velikim brojem opisanih podvrsta,[1] a sve žive u tundrama ili hladnim brdskim područjima.[2] Preferiraju velike nadmorske visine i žive na terenima gde je prisutno rasuto kamenje pomešano s travom, na visinama između 1.800 i 3.000 metara.[3]

Sve tri vrste su relativno nezgrapno građene. Rep je kratak, a polni dimofrizam je slabo izražen. Najmanja od ove tri vrste je belorepa snežnica, koja dostiže visinu od svega 31—34 centimetra. Mužjaci snežnica su u proseku teški 1.300 grama, dok prosečna težina ženki iznosi 840 grama.[4]

Kao i ostale vrste iz potporodice tetreba, i snežnice preferiraju hodanje umesto letenja, a poleteće samo kada su u opasnosti i taj let je kratkog trajanja.[3]

Snežnice su monogamne ptice. Na proleće, parovi formiraju svoje teritorije koje potom brane od drugih ptica. Parenje se odvija u julu, a nakon 21—24 dana inkubacije izležu se mladi, koji su sposobni za let već nakon 15 dana. Kada mlade ptice navrše tri meseca, dostižu visinu odrasle jedinke.[3]

Etimologija[uredi]

Ime roda Lagopus izvedeno je od starogrčkih reči lagos (λαγος), što znači zec, i pous (πους), što znači stopalo, a upućuje na noge i prste ovakvih grupa životinja adaptiranih na hladnoću (kao što je američki zec). Specifijska imena muta i leucura su dugo bila pogrešno pisana mutus i leucurus jer se pogrešno verovalo da završetak naziva roda Lagopus označava da je on muškog roda. Ipak, starogrčki termin λαγωπους je ženskog roda, a pošto specifijsko ime mora da se slaže sa imenom roda, ispravni su nazivi muta i leucura.[5]

Vrste[uredi]

Žive vrste snežnica
Narodna i naučna imena Slika Opis Rasprostranjenost i status
Severna snežnica
Lagopus lagopus
(Line, 1758)
Willow ptarmigan Leto: mermerne braon boje ili crvenkasta sa crnim repom i belim donjim delovima tela; zima: većina podvrsta ima belo perje, a samo je rep crn. 10—20 podvrsta. Cirkumpolarna rasprostranjenost u šumama i močvarama severne Evroazije i Severne Amerike. Status: poslednja briga.
Alpska snežnica (takođe i snežna koka)
Lagopus muta
(Montin, 1781)
Rock ptarmigan Leto: sivi i braon donji delovi tela; zima: belo perje. Razlikuje se od severne snežnice po staništu — živi na većim nadmorskim visinama i na neplodnijem zemljištu. 20—30 podvrsta. Arktička i subarktička Evroazija i Severna Amerika, na stenovitim planinskim padinama i u tundrama. Status: poslednja briga.
Belorepa snežnica (takođe i belorepi tetreb)
Lagopus leucura
(Ričardson, 1831)
White-tailed ptarmigan Leto: sivkasto-braon i pegavo; zima: belo perje. Mužjaci prepoznatljivi po specifičnim crvenkastim „krestama” iznad očiju. Najmanja od svih snežnica. Alpske oblasti iznad granice drveća u Severnoj Americi od Aljaske i zapadne Kanade do Novog Meksika. Status: poslednja briga.
Crveni tetreb (Lagopus lagopus scotica) u nacionalnom parku u Severnom Jorkširu

Posebna britanska podvrsta severne snežnice, crveni tetreb (Lagopus lagopus scotica) nekada se smatrala zasebnom vrstom, L. scotica, ali ovakva sistematika nije više prihvaćena.[6]

Fosili[uredi]

Na osnovu fosila su danas poznate samo dve praistorijske vrste i dve paleopodvrste:

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 361.
  2. ^ %20December%202008.xls/view Clements, J. F. 2007. The Clements Checklist of Birds of the World, 6th Edition. Cornell University Press. Downloadable from Cornell Lab of Ornithology
  3. 3,0 3,1 3,2 „Texte sur le lagopède”. fauneetflore1.free.fr. 
  4. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 367.
  5. ^ David & Gosselin 2002.
  6. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 363.
  7. ^ Boev, Z. 1995. Middle Villafranchian birds from Varshets (Western Balkan Range - Bulgaria). - In: Peters, D. (ed.). Acta palaeornithologica. 3. Symposium SAPE. 5. Internat. Senckenberg-Konferenz 22-26 Juni 1992. - Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Frankfurt a. M., 181: 259-269.

Literatura[uredi]

  • David, Normand; Gosselin, Michel (2002). „The grammatical gender of avian genera”. Bull. B. O. C. (4 izd.). 122: 257—282. 
  • Madge, Steve; McGowan, Philip J. K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, partidges and grouse: a guide to the pheasants, partridges, quails, grouse, guineafowl, buttonquails and sandgrouse of the world. London: Christopher Helm. ISBN 0-7136-3966-0. 

Spoljašnje veze[uredi]