Sovjetska invazija Mandžurije

Sovjetska invazija Mandžurije
	Deo Drugog svetskog rata
	; Sovjetski marinci u Port Arturu.
Vreme	9. avgust – 2. septembar 1945.
Mesto	Mandžurija
Ishod	Sovjetska pobeda:; • značajan činilac u japanskoj odluci da se preda; • oslobođenje Mandžurije ; • kolaps Mandžukuoa
Sukobljene strane
SSSR ; NR Mongolija	Japansko carstvo ; Mandžukuo
Komandanti i vođe
Aleksandar Vasiljevski ; Horlogin Čojbalsan	Otozo Jamada ; Pu Ji
Jačina
1.500.000	1.400.000
Žrtve i gubici
oko 9.800 ubijenih, 24.000 ranjenih	oko 84.000 ubijenix, 800.000 ranjenih

Sovjetska invazija Mandžurije (rus. Манчжурская стратегическая наступательная операция) ili na zapadu poznata Avgustovska oluja je počela 9. avgusta 1945. kada je Sovjetski Savez napao japansku marionetsku državu Mandžukuo i ovo je bila najveća kampanja Sovjetsko-japanskog rata, kojim su obnovljena neprijateljstva između Sovjetskog Saveza i Japana posle skoro 6 godina mira. Uz Crvenu armiju tada je delovala i Mongolska narodna revoluciona armija. Sovjeti su zauzeli Mandžuriju, Unutrašnju Mongoliju i sever Koreje. Za brzi poraz japanska Kvantunške armije se tvrdi da je značajan činilac u japanskoj odluci da se preda i okonča Drugi svetski rat, pošto su Japanci shvatili da su Sovjeti voljni i u stanju da izvrše invaziju na Japanski arhipelag, posle brzog osvajanja Mandžurije i južnog Sahalina.^[1]^[2]^[3]^[4]

Pozadina operacije[uredi | uredi izvor]

SSSR i Japan su prve sukobe imali još davne 1939. godine u mnogim pograničnim sukobima i na kraju u bici na Halkin Golu. Zbog velikih poraza tada, Japan nije želeo da preduzima vojne akcije protiv SSSR-a tokom Drugog svetskog rata. Sovjeti su imali značajan broj tenkova i ogroman broj vojnika na Dalekom istoku, povučeni iskustvima još iz rusko-japanskog rata. Takođe Japan je bio izuzetno aktivan u vojnim operacijama u Kini i na Pacifiku, te bi otvaranje fronta protiv SSSR-a bio poguban potez po Japan^[5].

Sovjetska invazija na Mandžuriju bila je planirana za 14. avgust 1945. i to je Staljin i istakao na konferenciji u Postdamu. Ipak već 3. avgusta, maršal Vasiljevski je izvestio Staljina da će biti spreman da napadne Japan za dva dana ako bude potrebno^[6].

Glavni okidač za pokretanje invazije ranije bilo je američko bacanje prve atomske bombe na Hirošimu (6. avgusta), te bacanje druge atomske bombe na Nagasaki (8. avgusta). Nakon toga sovjetske armije su počele udruženi napad na marionetsku državu Mandžukuo.

Dana 8. avgusta 1945. Sovjetski Savez je objavio rat Japanskom carstvu. U 23. časa (po Bajkalskom vremenu) sovjetski ministar spoljnih poslova Vječeslav Molotov uručio je objavu rata japanskom ambasadoru Naotake Satu. U 10 minuta posle ponoći sovjetske trupe su prešle granicu nakon snažnog bombardovanja japanskih položaja u Severnoj Koreji i Mandžuriji. Sovjeti su započeli napredovanje istovremeno na tri fronta: na istok, sever i zapad (iz Narodne Republike Mongolije) Mandžurije.

Operacije[uredi | uredi izvor]

Akcija je počela sovjetskim bombardovanjem japanskih položaja i potom brzom akcijom jedinica u zauzimanju pre svega pograničnih utvrđenja Kvantuške Armije. Sovjetska vojska brzo je pregazila nespremne Japance naročito na istoku Mandžurije a veći deo Kvantuške Armije bio je pod pretnjom od opkoljavanja.

Brzom akcijom Japanci su razbijeni i sada su bili primorani da se povlače u unutrašnjost Mandžurije i njene veće gradove. Do 17. avgusta Kvantuška Armija (koja je brojala oko 700 hiljada ljudi^[7]) je razbijena i to sa žrtvama od preko 70 hiljada mrtvih. Nakon toga u periodu između 17. i 30. avgusta pokrenut je niz operacija od strane Sovjeta. Razbijene su velike armije fronta i podeljene su u manje samostalne korpuse, vazdušno-desantne snage, diverzantske jedinice i slične grupacije kako bi što pre uništili ostatke japanskih jedinica i brzo zauzeli veće gradove u Mandžuriji i Severnoj Koreji.

U periodu od 18. do 24. avgusta sovjetske jedinice su napale i zauzele u Čangčun, Mukden, Harbin, Girin, Pjongjang, Dalnij, Port Artur i druge gradove^[8]. Sovjeti su morali da nastave borbu sa pojedinim japanskim jedinicama koje su tvrdoglavo odbijale da se predaju te su nastavile borbu. Do 30. avgusta predali su se i poslednji ostaci japanske vojske, njih 8000.

Nakon toga završeno je razoružavanje japanskih jedinica i poslednje operacije u Unutrašnjoj Mongoliji. Dana 3. avgusta, maršal Vasiljevski je obavestio Staljina o kraju i uspešnom izvršenju operacije. Prema zvaničnim podacima, Japanci su izgubili preko 700 hiljada ljudi (više od 640 hiljada zatvorenika), 4300 topova i minobacača i oko 686 tenkova koji su uglavnom zarobljeni. Gubici sovjetskih trupa bili su između 9 i 12 hiljada dok je ranjeno oko 25 hiljada ljudi^[8].

Za hrabrost, junaštvo i visoku vojnu veštinu pokazane tokom Mandžurijske operacije 93 osobe, uključujući maršala Vasilevskog, dobili su titulu heroja Sovjetskog Saveza, 301 formacija i jedinica nagrađene su ordenima, 220 formacija i jedinica dobile su počasna imena Amur, Mukden, Port Artur, Usuri, Harbin i drugi^[8].

Posledice i značaj operacije[uredi | uredi izvor]

Kvantuška Armija je bila potpuno poražena i japanski snovi o velikom carstvu i dominaciji u Kini su potpuno nestali. Nakon ove operacije car Hirohito je zatražio od Ratnog saveta Japanskog carstva da sastavi zahtev o potpisivanju mira sa Saveznicima. Sovjeti su zarobili veliki broj japanskih vojnika i ratnog materijala.

I pored dve bačene atomske bombe i svih poraza na Pacifiku, Japan je odbijao da se preda. Tako da je Sovjetska invazija Mandžurije svakako bila bitan faktor u odluci Japana da se preda 2. septembra 1945. godine i nikako ne treba umanjiti njen značaj u ratu.

Ova operacija je bila jedna od većih ofanzivnih akcija Saveznika tokom Drugog svetskog rata i jedna od operacija koja je odredila sudbinu rata na Dalekom istoku, ali i mnogih drugih stvari. Ovom akcijom kineski komunisti pod vođstvom Mao Cedunga su stekli prednost u odnosu na Čang Kaj Šekove nacionaliste i Kuomintang. Takođe ovom akcijom Sovjeti su okupirali Severnu Koreju i kasnije (9. septembra 1948) formirali Narodnu Demokratsku Republiku Koreju pod vođstvom Kim Il Sunga.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Butow 1954.
^ Frank 2001.
^ Maddox 2007.
^ Hasegawa 2005.
^ „Invasion of Manchuria | Harry S. Truman”. www.trumanlibrary.gov. Pristupljeno 2021-05-03.
^ Ojo, Marvellous (2018-08-26). „Soviet Invasion of Manchuria: Finishing the Japanese Army”. WAR HISTORY ONLINE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-03.
^ Editors, History com. „Soviets declare war on Japan; invade Manchuria”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-03.
^ ^a ^b ^v „Invazija Mandžurije”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2022. g. Pristupljeno 03. 05. 2021.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Butow, Robert Joseph Charles (1954). Japan's Decision to Surrender. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0460-1.
Frank, Richard B. (2001). Downfall: The End of the Imperial Japanese Empire. Penguin Group (USA) Incorporated. ISBN 978-0-14-100146-3.
Hasegawa, Tsuyoshi (2005). Racing the Enemy: Stalin, Truman, and the Surrender of Japan. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03840-0.
Maddox, Robert J. (2007). Hiroshima in History: The Myths of Revisionism. University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-6587-6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[FOOTNOTEButow1954-1] Butow 1954.

[FOOTNOTEFrank2001-2] Frank 2001.

[FOOTNOTEMaddox2007-3] Maddox 2007.

[FOOTNOTEHasegawa2005-4] Hasegawa 2005.

[5] „Invasion of Manchuria | Harry S. Truman”. www.trumanlibrary.gov. Pristupljeno 2021-05-03.

[6] Ojo, Marvellous (2018-08-26). „Soviet Invasion of Manchuria: Finishing the Japanese Army”. WAR HISTORY ONLINE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-03.

[7] Editors, History com. „Soviets declare war on Japan; invade Manchuria”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-03.

[:0-8] v „Invazija Mandžurije”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2022. g. Pristupljeno 03. 05. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]