Рат у Бурми (1942—1945)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рат у Бурми (1942-1945)
Део рата на Пацифику у Другом светском рату
European Colonies in Southeast Asia.png
Европске колоније у југоисточној Азији.
Време:јануар 1942. – јул 1945.
Место:Бурма
Узрок:Јапански напад на британске колоније у Југоисточној Азији
Резултат: Савезничка победа
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
 Британска Индија
 Република Кина
 САД
 Јапан
 Тајланд
 Независна Бурма
 Индијска национална армија
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Арчибалд Вејвел
Британски Раџ Орд Вингејт
Република Кина Ду Јуминг
Сједињене Америчке Државе Виљем Слим
Јапан Шођиро Ида
Тајланд Плаек Фибунсонгкрам
Мјанмар Ба Моу
Индија Субхас Чандра Босе
Јачина
1942–1943.

1944–1945.

  • Јапан 316,700 (1944)[7]
  • Тајланд 75.000
  • Индија 43.000 (1945)
Жртве и губици

Република Кина ~107.391 укључујући болесне

  • 40.000 губитака током јапанског освајања Бурме 1942.[8][9][10]
  • 31.443 мртвих из свих узрока (1943–1945.)
  • 35.948 рањених (1943–1945)[11]

Уједињено Краљевство ~86.600 не рачунајући болесне[12][13]

  • 28.878 мртвих и несталих
  • 44.731 рањених
  • ~12.700 умрло од болести

Сједињене Америчке Државе 3.253 укупно[14][15][lower-roman 5]

Укупно Савезника: ~207.244

Јапан ~200.000 укупно

  • 144.000[16] – 164.500[17] укупно мртвих укључујући и од болести
  • 40.000 погинулих у акцији[18]
  • 56.000 рањених[19]

Тајланд ~5.000 или више[20]
Индија 2.615 мртвих и несталих

Укупно Осовине: ~210.000
250.000[21] до 1.000.000[12] бурманских цивила убијено[lower-roman 6]
  1. ^ Кинески експедициони корпус у Бурми.
  2. ^ Они су били првенствено из Британске Индије. Већина њих је остала и бранила Индију, а нису учествовали у контра-офензивама у Бурми.
  3. ^ Одред X (око 75.000 војника) и одред Y (175.000 војника)
  4. ^ 3.000 су борци (Мерилови Стрвинари); Остали су били инжењери и ваздухопловно особље.
  5. ^ губици Мерилових Стрвинара били су 2.394 од овога, укључујући 424 у борби и 1.970 умрлих или евакуисаних због болести.
  6. ^ Укупно искључује око 3 милиона цивила који су умрли у Бенгалској глади из 1943. године, делом као резултат јапанске окупације Бурме и британске политике и немара.

Кампања у Бурми (1942-1945.) била је низ борби у британској колонији Бурма, ратишту Другог светског рата у југоисточној Азији, првенствено између снага Британске империје и Кине, уз подршку САД, против инвазионих снага Јапана, Тајланда и индијске националне армије. Снаге британског царства су на врхунцу имале око 1.000.000 копнених и ваздушних снага, а примарно су мобилисане из Британске Индије, уз Британску армију (око 8 редовних пешадијских дивизија и 6 тенковских пукова), [28] 100.000 источно- и западноафричких колонијалних војника, уз мањи број копнених и ваздушних снага из неколико других доминона и колонија.[2] Бурманска независна армија (позната легитимној бурманској влади и савезницима као "Бурманска војска издајника" - БТА) обучавана је од стране Јапана и предводила је почетне нападе на снаге Британске империје.

Кампања је имала низ специфичности. Географске карактеристике региона значиле су да клима, болести и терен имају велики утицај на операције. Недостатак саобраћајне инфраструктуре ставио је акценат на војно инжењерство и ваздушни саобраћај за премештање и снабдевање трупа и евакуацију рањеника. Кампања је такође била политички сложена, са Британцима, Сједињеним Државама и Кинезима који су сви имали различите стратешке приоритете.

То је била и једина копнена кампања западних савезника на пацифичком ратишту која је трајала континуирано од самог почетка непријатељстава до краја рата. Ово је било због њене географске локације. Ширењем из југоисточне Азије у Индију, њена област укључује неке земље које су Британци изгубили на почетку рата, али су укључивала и подручја Индије у којима је јапански напредак на крају био заустављен.

Климом региона доминирају сезонске монсунске кише, што је омогућило ефикасну кампању само за нешто више од половине сваке године. Ово, заједно са другим факторима као што су глад и нереди у Британској Индији и приоритет који су савезници дали поразу нацистичке Немачке, продужили су кампању и поделили је на четири фазе:

  • јапанска инвазија, која је довела до протеривања Британаца, индијских и кинеских снага 1942.;
  • неуспешни покушаји Савезника да организују офанзиве у Бурму од краја 1942. до почетка 1944;
  • јапанска инвазија на Индију 1944. године, која је на крају пропала након битака код Имфала и Кохиме, и напослетку
  • успешна офанзива Савезника која је поновно заузела Бурму од краја 1944. до средине 1945. године.

Референце[уреди]

  1. ^ >Facts on File: World War II in the China-Burma-India theater Retrieved 20 March 2016
  2. 2,0 2,1 Ellis, John, World War II: A Statistical Survey: The Essential Facts and Figures for All the Combatants, 1993
  3. ^ 中国抗日战争正面战场作战记 (на језику: Chinese). стр. 460—461. Приступљено 28. 12. 2015. 
  4. ^ 《中缅印战场抗日战争史》,徐康明 著,解放军出版社,2007年
  5. ^ 远征军入缅作战简介_远征军入缅作战的时间死亡人数_远征军入缅作战的意义结果损失 - 趣历史 - 趣历史
  6. ^ McLynn, стр. 1
  7. ^ Allen, Burma: The Longest War. стр. 662.
  8. ^ Japanese conquest of Burma, December 1941 – May 1942 Retrieved 20 March 2016
  9. ^ Mclynn, стр. 67
  10. ^ Bradford, James (2006). International Encyclopedia of Military History. Routledge. стр. 221. 
  11. ^ 中国抗日战争正面战场作战记 (на језику: Chinese). стр. 476. Приступљено 04. 05. 2016. 
  12. 12,0 12,1 McLynn, The Burma Campaign: Disaster into Triumph, 1942–1945. стр. 1.
  13. ^ Nesbit, The Battle for Burma pp. 240.
  14. ^ US ARMY BATTLE CASUALTIES AND NON-BATTLE DEATHS IN WORLD WAR 2: Final Report. Combined Arms Research Library, Department of the Army. 25 June (1953). стр. 76. Укључује 1.466 "борбених смртних случајева" (1.121 убијених у акцији) и 123 који су умрли од рана, укупно 1.589 убијених.
  15. ^ Marauder.org: casualties. Retrieved 22 July 2015.
  16. ^ McLynn, The Burma Campaign: Disaster into Triumph, 1942–1945. стр. 1. Обухвата 144.000 мртвих и 56.000 рањених.
  17. ^ Chidorigafuchi National Cemetery Retrieved 10 March 2016
  18. ^ USSBS Japan pp. 12 Retrieved 20 March 2016
  19. ^ Mclynn, стр. 1
  20. ^ Lewis et al. World War II pp. 287.
  21. ^ Michael Clodfelter. Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Reference to Casualty and Other Figures, 1500–2000. 2nd ed. 2002. ISBN 978-0-7864-1204-4. стр. 556.
  22. ^ Martin Brayley, Mike Chappell. "The British Army 1939-45 (3): The Far East". Osprey Publishing. Page 6.

Литература[уреди]

  • 中国抗日战争正面战场作战记 (на језику: Chinese). стр. 476. Приступљено 04. 05. 2016. 
  • Bradford, James (2006). International Encyclopedia of Military History. Routledge. стр. 221. 
  • 中国抗日战争正面战场作战记 (на језику: Chinese). стр. 460—461. Приступљено 28. 12. 2015. 
  • Churchill, Winston (1954). The Second World War. Volume 6: Triumph and Tragedy. London: Cassel. OCLC 312199790. 
  • Dillon, Terence. Yangon to Kohima
  • Drea, Edward J. (1998). „An Allied Interpretation of the Pacific War”. In the Service of the Emperor: Essays on the Imperial Japanese Army. Nebraska: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1708-9. 
  • Fraser, George MacDonald (2007). Quartered Safe Out Here: A Harrowing Tale of World War II. Skyhorse Publishing. стр. 358. ISBN 978-1-60239-190-1. 
  • Farquharson, Robert (2006). For Your Tomorrow: Canadians and the Burma Campaign, 1941–1945. Trafford Publishing. стр. 360. ISBN 978-1-41201-536-3. 
  • Fujino, Hideo. Singapore and Burma
  • Grant, Ian Lyall & Tamayama, Kazuo Burma 1942: The Japanese Invasion
  • Ida, Shojiro From the Battlefields
  • Ikuhiko Hata Road to the Pacific War
  • Hastings, Max (2007). Nemesis. Harper Press. ISBN 978-0-00-721982-7. 
  • Hickey, Michael. The Unforgettable Army
  • Hodsun, J.L. War in the Sun
  • Jackson, Ashley (2006). The British Empire and the Second World War. London: Hambledon Continuum. стр. 387—388. ISBN 978-1-85285-517-8. 
  • Keegan (ed), John; Duncan Anderson (1991). Churchill's Generals. London: Cassell Military. стр. 243—255. ISBN 978-0-304-36712-2. 
  • Latimer, Jon. Burma: The Forgotten War
  • Lunt, James (1986). 'A Hell of a Licking' – The Retreat from Burma 1941-2. London. ISBN 978-0-00-272707-5.  Personal account by a British Burma Rifles officer, who later became an Oxford academic.
  • McLynn, Frank. The Burma Campaign: Disaster Into Triumph, 1942–45 (Yale University Press; 2011) 532 pages; focus on William Slim, Orde Wingate, Louis Mountbatten, and Joseph Stilwell.
  • Moser, Don and editors of Time-Life Books World War II: China-Burma-India',1978, Library of Congress no 77-93742
  • Slim, William Defeat into Victory. Citations from the Cassell 1956 edition, but also available from NY: Buccaneer Books. 1956. ISBN 978-1-56849-077-9. Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1022-5.; London: Cassell. ISBN 978-0-304-29114-4. Pan. ISBN 978-0-330-39066-8.
  • Ochi, Harumi. Struggle in Burma
  • Reynolds, E. Bruce. Thailand and Japan's Southern Advance
  • Rolo, Charles J. Wingate's Raiders
  • Sadayoshi Shigematsu Fighting Around Burma
  • Shores, Christopher (2005). Air War for Burma: The Allied Air Forces Fight Back in South-East Asia 1942–1945 (Bloody Shambles, Volume 3). Grub Street. ISBN 978-1-904010-95-1. 
  • Војна енциклопедија, Београд 1959, Главни уредник — генерал-потпуковник: Бошко Шиљеговић

Спољашње везе[уреди]