Srpski svet

Srpski svet jeste pojam sa primarnim kulturno-geografskim značenjem. U određenim kontekstima ima jezičko, filozofsko, duhovno, političko i drugo značenje. Analogan je izrazima kod drugih naroda Le Monde français, Russkiй mir, Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca ili The English World. Ponekad je sinonim izrazu „srpstvo“.

Počev od 2020. deo javnih ličnosti ga koristi kao ne sasvim određen politički pojam, koji u najširem smislu obuhvata ideju jačanja kohezije srpskog naroda ili novu integraciju prostora sa srpskom etničkom većinom u federalnu državnu zajednicu.

Pojedini kritičari, predominantno iz regiona, termin Srpski sv(ij)et tumače kao obnovu percipiranih navodnih iredentističkih težnji srpske države.

Poreklo termina

Tradicionalni srpski narodni izraz „Srpski svet“ posvedočen je od sredine 19. veka u srpskoj periodici.

Izraz u 19. i ranom 20. veku uobičajeno koriste desetine pripadnika srpske elite, između ostalog kralj Nikola I Petrović Njegoš, Jovan Jovanović Zmaj (pesma „Malena sam“), Svetozar Marković u člancima, Žarko Lazarević (pesma „Srpski svet“) ili Vladimir Ćorović („Istorija srpskog naroda“, Političke prilike u Bosni i Hercegovini) i drugi.

Posebno je veliki uspeh kod srpskih i hrvatskih čitalaca s kraja 19. veka imala popularno-obrazovna knjiga Srpski svet Petra M. Niketića u nekoliko izdanja: 1881, 1885, 1890...

"U Novom Sadu, o Ivanju-dne 1881" javnost je pozvana na pretplatu na Srpski svet, list za narodno javne, privredne, prosvetne i zabavne stvari, oglasom sa slikama srpskih poslanika u Ugarskom saboru Svetozara Miletića, Mihaila Polit-Desančića i Nike Maksimovića .

U Beogradu je 1908. godine izašlo četiri broja Srpskog sveta, ilustrovano-zabavnog lista, čiji je vlasnik i odgovorni urednik bio Vojislav Sandić.

U Novom Sadu je 1913–1914. godine u 37. brojeva izlazio nedeljni list sa slikama Srpski svet = Srbsky svet = Serbische welt čiji je vlasnik i odgovorni urednik bio Kamenko Subotić.

Aktuelna upotreba

Novo značenje pojma

Modernizovana upotreba pojma je nastala početkom 2016. godine u emisiji „Gnev Srbije“ Radija Snaga naroda, gde je gost Nebojša Ostojić — Balša ocenio da Srpstvo „nije državnost, granica ili nacionalno pitanje“, već da je to „Svet vrednosti“.

Na osnovu ove izjave o „svetu vrednosti“ u Srpstvu, reditelj i producent emisije Miljan Glišić, sa obrazovanjem iz etnologije i antropologije, isti dan je osmislio novo značenje sintagme Srpski svet, koja se ne odnosi demografiju ili prostor, već na duhovno-kulturne specifičnosti naroda i njihova značenja u globalnoj civilizaciji. Glišić kaže: „Srpski svet se, dakle, odnosi na Svet vrednosti jednog naroda, sa njegovim posebnostima. Pojava je univerzalna, a (geo)političke okolnosti su prolazne.“

Prvi put je izraz „Srpski svet“ u modernom značenju javno upotrebljen i obrazložen u Udruženju književnika Srbije 12. oktobra 2018, u Beogradu, na ceremoniji dodeljivanja nagrade časopis Zbilja u govoru laureata Miljana Glišića koji je u ime radija „Snaga naroda“ primio nagradu „Nebojša M. Krstić“ za nacionalno i duhovno stvaralaštvo Srba u zemlji i svetu.

Emisija „Srpski sv(ij)et“

Termin srpski svet odnosno srpski svijet ponovo je zvanično upotrebljen 28. juna 2020. na podgoričkom IN4S portalu kada je na beogradskoj Nacionalnoj IN4S televiziji pokrenuta istoimena emisija „Srpski sv(ij)et“. Emisiju je autorski oblikovao direktor IN4S-a Gojko Raičević, a producirao i režirao sam autor sintagme Miljan Glišić, koji je insistirao da se emisiji da ovaj naziv, kao novo viđenje srpskog pitanja. Koncept „Srpskog sv(ij)eta“ zastupa jedinstvo Srba, a posebno odnose Beograd–Banjaluka–Podgorica.

U prvoj emisiji „Srpskog sv(ij)eta“ na Vidovdan 2020. gosti su bili srpski intelektualci kojima je 2018. bio zabranjen ulazak u Crnu Goru: akademik Matija Bećković, istoričari prof. dr Čedomir Antić i dr Aleksandar Raković i pravnik prof. dr Dejan Mirović. Prvu emisiju „Srpskog sv(ij)eta“ je vodio Aleksandar Protić, član sastava Beogradski sindikat.

Od 2023. godine, emisiju „Srpski Svet Dragoslava Bokana“ na JuTjubu realizuje reditelj Dragoslav Bokan.

Tumačenja u regionu

U drugoj polovini 2020. zagrebački, pojedini podgorički i sarajevski mediji počeli su da pišu da je jedan od gostiju emisije, srpski istoričar dr Aleksandar Raković, navodni planer i ideolog političkog koncepta srpski svet, posebno zbog stavova iznetih u njegovim knjigama i nastupima u medijima, da bi Srbija, Crna Gora i Srpska trebalo da se ponovo ujedine u saveznu državu. Tako je zagrebački Jutarnji list 29. avgusta 2020. pisao o Rakovićevom planu za srpsko ujedinjenje, nazvanom srpski svet. Potom je Al Džazira 20. septembra 2020. objavila da je Raković tvorac koncepta srpski svet koji treba politički da ujedini trougao Beograd–Banjaluka–Podgorica. O Rakoviću kao ideologu srpskog sveta pisali su i podgorički listovi Pobjeda (17. novembra 2020) i Dnevne novine (21. septembra 2020), kao i glavni i odgovorni urednik podgoričkih Vijesti (14. februara 2021), sarajevski Dnevni avaz (10. decembra 2020) i sarajevska Slobodna Bosna (30. aprila 2021). Digitalni forenzički centar, koji je osnovan od strane Atlantskog saveza Crne Gore, objavio je u aprilu 2021. izveštaj Srpski svet – originalno pozajmljen koncept u kojem je na strani 7 piše: „Najistaknutiji zagovornik ujedinjenja Crne Gore, Srbije i Republike Srpske u jednu saveznu državu je Aleksandar Raković, srpski istoričar i ideolog velikosrpskog projekta“. Radio „Slobodna Evropa“ Centralne informativne agencije, u prilogu o planovima predsednika Srbije pripisao je 25. jula 2021. ideju Rakoviću.

U televizijskoj emisiji Hrvatske radiotelevizije „Što je ʻsrpski svetʼ?“, od 23. septembra 2021, objavljeno je da „povjesničara Aleksandra Rakovića smatraju ideologom srpskog svijeta“. Takođe, zagrebačka Televizija Laudato, u okviru Rimokatoličke crkve u Hrvata, u emisiji "Moja Hrvatska" prikazala je specijal "Srpski sv(ij)et" 9. novembra 2021. gde je zaključeno da su „glavni ideolozi srpskog sveta Irinej Bulović i Aleksandar Raković“.

Upotreba od strane srpskih političara

Termin srpski svet je od državnika i političara prvi upotrebio Aleksandar Vulin, ministar odbrane Republike Srbije, dana 26. septembra 2020. godine. Tada je izjavio da se nada da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić stvara srpski svet i da Srbi imaju pravo da budu politički jedinstven narod, kao i da on jeste predsednik svih Srba, a da Beograd treba biti centar njihovog okupljanja.

Jedinstvo Srba je nužnost bez koje nas neće biti. Srbi su postali jedinstven politički narod i bolje da se na tu činjenicu naviknu svi koji napadaju Vučića što je ojačao Srbiju.

— Aleksandar Vulin, ministar odbrane Republike Srbije

Narednog dana je nešto detaljnije govorio o tome šta smatra pod pojmom srpski svet, aludirajući na potrebu ujedinjenja srpskog naroda u jedinstvenu državu:

Da smo imali hrabrosti da u dve bivše Jugoslavije nacrtamo i kažemo gde živimo, ne bismo danas o ovome pričali. Ali nismo imali hrabrosti, a i velike sile nikada nisu dozvolile Srbima da se ujedine.

— Aleksandar Vulin, ministar odbrane Republike Srbije

Dana 1. maja 2021. godine, Vulin je kao tri osnovne pretpostavke srpskog sveta naveo: rešavanje nacionalnog pitanja, sprečavanje stvaranja Velike Albanije i prevenciju genocida nad srpskim narodom, navodeći da je proces ujedinjenja počeo i da jeste nezaustavljiv.

Verujem da stvaranje srpskog sveta rešava nacionalno pitanje Srba, da zaustavlja širenje ‘velike Albanije’, garantuje Srbima da se genocid nad njima nikada više neće ponoviti, a iznad svega osigurava se dugotrajan mir na Balkanu. (...) Zahvaljujući Vučiću Srbi su postali jedinstven politički narod i proces ujedinjenja je počeo, a to se više neće moći zaustaviti.

— Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije

Srpski svet je priča o vrednostima koje srpski narod ima, a vezane su za našu veru, identitet, pismo, jezik i krsnu slavu. To su vrednosti u svim srpskim zajednicama gde god se one nalazile i te vrednosti mogu da se sažmu u sintagmu ’srpski svet’. Oni koji to prikazuju kao teritorijalnu priču o ekspanziji apsolutno su usmereni ka tome da lažu i podvaljuju.

— Milorad Dodik, Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik

Nova značenja sintagme

Termin srpski svet je ušao u vrlo široku upotrebu koju je Srpski nacionalni informativni veb portal IN4S kada je otpočeo sa emitovanjem emisije "Srpski sv(ij)et".

Nakon pojave non-pejpera, Vulin se 18. aprila 2021. godine javno založio za to da Srbi treba da imaju jedinstvenu državu, što je i ranije zagovarao kao: „ujedinjenje svih Srba u jedinstvenu državnu i političku zajednicu.“ Na ovaj način je koncept srpskog sveta dobio i državotvornu dimenziju.

Ovaj termin koriste brojne javne ličnosti i samostalno mu učitavaju značenje koje smatraju da najviše odgovara njihovim viđenjima srpskog nacionalnog pitanja. Tako je termin prihvaćen od pojedinaca kao što su istoričar dr Aleksandar Raković i Dragoslav Bokan.

Naučno viđenje filozofsko-duhovnih aspekata ovog pitanja je predmet istraživanja prof. dr Darka Đoga i njegovog kursa za doktorande „Srpsko integralno stanovište u teologiji i istoriosofiji“ (Pravoslavni bogoslovski fakultet Sv. Vasilija Ostroškog Univerziteta u Istočnom Sarajevu).

Darko Tanasković smatra da Obrušavanje na pominjanje „Srpskog sveta” u političkom kontekstu ponajpre govori o nemirnoj savesti budnih kritičara koji znaju, ali nikada neće priznati, da je ta politička dimenzija značenja „Srpskog sveta” aktuelizovana sistematskim osporavanjem Srbima da u „njihovim” državama i sredinama celovito i neopterećeno budu Srbi, i to u svemu onome što Srpstvo kulturno i identitetski podrazumeva.

Orhan Dragaš smatra da su tumačenja termina Srpski svet kao velikodržavnog koncepta neosnovana i da susednim zemljama služe kao odbrana zbog nedostatka konkretnih rezultata i kao način za opstajanje starih negativnih stereotipa, primarno zbog značajnog jačanja Republike Srbije na svim poljima delovanja.

Milivoje Pavlović zaključuje da Srpski svet ne bi trebalo nikoga da plaši jer ovaj pojam poziva na prepoznavanje, korišćenje i afirmaciju osnovnih duhovnih vrednosti srpskog naroda kroz istoriju i danas.

Analogije sa savremenim konceptima drugih naroda

Najbliža današnja analogija je francuska, jer izraz Le Monde français ima za sinonim Frankofoniju.

Opet, termin srpski svet može biti srodan interdisciplinarnom konceptu ruskog sveta, koji predstavlja politiku jedinstva ruskog naroda zasnovanu na zajednici ruskog jezika i kulture, odnosno ruske države i njene dijaspore. Ruski svet je proklamovan i kao zvaničan spoljnopolitički program Vlade Ruske Federacije.