Srce

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Srce (višeznačna odrednica).
Ovaj članak je o uopšteni članak o ovom organu. Za ljudski organ, pogledajte ljudsko srce.
Srce
Heart anterior exterior view.jpg
Ljudsko srce
Detalji
Sistem Cirkulacijski
Aorta,[a] Plućno stablo, desna i leva plućna arterija[b] Desna koronarna arterija, leva glavna koronarna arterija[v]
Gornja šuplja vena, Donja šuplja vena,[g] Desna i leva plućna vena,[d] Velika srčana vena, Srednja srčana vena, Mala srčana vena, Prednje srčane vene.[đ]
Nervus accelerans, Nervus vagus
Pokazatelji
Grejova anatomija p.526
MeSH A07.541
TA A12.1.00.001
FMA 7088
Anatomska terminologija
Presek građe srca
Anatomija pauka. Srce je označeno brojem 1.

Srce je šuplji mišićni organ u telu životinja, sa osnovnom funkcijom u cirkulaciji tečnosti kroz organizam.[1] Nalazi se u levom delu grudnog koša. Ljudsko srce ima masu 200-425 grama. Srce je građeno od srčanog mišićnog tkiva. Dobro je pokriveno što mu osigurava dovoljno hrane i kiseonika. Srce je podeljeno mišićnim zidom na levu i desnu stranu.. Svaka strana se deli na dva dela - manji je pretkomora, a veći komora. Srčani zalisci regulišu prolazak krvi iz pretkomore u komoru. Oni imaju ulogu ventila: propuštaju krv u jednom smeru, iz pretkomore u komoru. Tok krvi koji prolazi iz pretkomore u komoru zatvara srčane zaliske pa vraćanje krvi nije moguće.[2][3][4]

Anatomija srca[uredi]

Computer generated animation of a beating human heart
Kompjuterski generirani otkucaji ljudskog srca (presek)

Srce ima četiri šupljine: dve pretkomore i dve komore. U medicini se često koristi izraz „desno“ i „levo“ srce. Desno srce je desna pretkomora i komora; u desnu pretkomoru dolazi venska krv iz tela koja se kroz desnu komoru pumpa u pluća. Krv iz desnog srca u pluća vodi plućna arterija (u njoj se nalazi venska krv, a zove se arterija zato jer je pravilo da su svi krvni sudovi koji idu od srca prema periferiji „arterije“).

U plućima se iz krvi izdvaja ugljen dioksid, a krv se snabdjeva kiseonikom. Takva pročišćena krv je sad arterijska te iz pluća dolazi u levu pretkomoru plućnim venama (iako sadrže arterijsku krv zovu se vene jer dolaze s periferije u srce). Iz leve pretkomore arterijska krv dalje ide u levu komoru pa u arteriju „aortu“ koja je nosi u celo telo. Budući da levo srce pumpa arterijsku krv u celo telo (a desno srce vensku krv samo u pluća), u levom srcu su pritisci tri puta veći i njegovi zidovi su deblji i jači.

Latinski naziv za pretkomoru je atrium (atrijum), komora je ventriculus (ventrikula), a „zid“ koji deli desno i levo srce (srčana pregrada) naziva se septum. Zbog postojanja septuma nema kontakta između dve pretkomore i dve komore, inače bi došlo do mešanja venske i arterijske krvi. Između pretkomore i komore se nalazi suženje (ventil ili lat. valvula) sa zaliscima (zalistak se na latinskom jeziku zove cuspis). Zalisci sprečavaju vraćanje krvi iz komore u pretkomoru. U desnom srcu se nalaze tri takva zaliska pa se valvula naziva „trikuspidalna valvula“ ili valvula s tri kuspisa. U levom srcu su između pretkomore i komore dva zaliska pa je to bikuspidalna (ili mitralna jer liči na biskupovu mitru) valvula.

Zalisci se takođe nalaze na izlazu iz komora u plućnu arteriju i aortu. Ako se zbog bilo kojeg razloga krv vraća nazad kroz valvulu u pretkomoru to se naziva insuficijencija valvule. Reč insuficijencija dolazi od latinske reči za „nedovoljno“. Dakle, valvula je nedovoljno funkcionalna da bi sprečila vraćanje krvi natrag.

Ukoliko zbog poremećaja srce treba obaviti veći rad nego što je normalno, srčani zidovi se zadebljavaju. Dve faze rada srca su sistola i dijastola. Sistola je ispumpavanje, a dijastola punjenje krvlju.

Naziv[uredi]

Imenica «srce» nastala je od praslovenske reči *sьrdьko[5], koja je nastala od praindoevropske *ḱērd.

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. Od srca ka telu
  2. Arterije koje sadrže krv bez kiseonika, od srca ka plućima
  3. Podrška srca samoj krvi
  4. Od tela ka srcu
  5. Vene koje sadrže krv sa kiseonikom – od pluća ka srcu
  6. Vene koje odvode krv iz samog srca

Reference[uredi]

  1. Taber, Clarence Wilbur; Venes, Donald (2009). Taber's cyclopedic medical dictionary. F a Davis Co. str. 1018—23. ISBN 0-8036-1559-0. 
  2. Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  3. Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6. 
  4. Guyton, A.C. & Hall, J.E. (2006) Textbook of Medical Physiology (11th ed.) Philadelphia: Elsevier Saunder ISBN 0-7216-0240-1
  5. Fasmer M. Эtimologičeskiй slovarь russkogo яzыka. — Progress. — M., 1964–1973. — T. 3. — S. 605-606.

Literatura[uredi]

  • Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th izd.). Philadelphia, Pa.: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. 
  • Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph (11. 8. 2011). Harrison's Principles of Internal Medicine (18 izd.). McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  • Susan Standring; Neil R. Borley; et al., ур. (2008). Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice (40th изд.). London: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-8089-2371-8. 
  • Nicki R. Colledge; Brian R. Walker; Stuart H. Ralston, ур. (2010). Davidson's principles and practice of medicine (21st изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. ISBN 978-0-7020-3085-7. 

Спољашње везе[uredi]