Stiv Voznijak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Stiv Voznijak
Steve Wozniak.jpg
Stiv Voznijak 2005. godine.
Datum rođenja (1950-08-11)11. avgust 1950.(66 god.)
Mesto rođenja San Hoze
SAD
Škola Univerzitet Kalifornije u Berkliju
Veb-sajt woz.org

Stiv Voznijak (engl. Stephen (Steve) Gary "Woz" Wozniak; San Hoze, 11. avgust 1950) je američki računarski inženjer i saosnivač kompanije Epl zajedno sa Stivom Džobsom. Najpoznatiji je po dizajniranju i izradi prototipova računara Epl 1 i Epl 2, praktično bez ičije pomoći.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Rođen je 11. avgusta 1950. u San Hozeu, Kalifornija, SAD, od majke Margaret Voznijak i oca Frensisa Voznijaka (inženjera kod firme Lokid i drugih). Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici, i pobjeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije.

Sa šest godina sastavlja prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina zajedno sa prijateljima pravi interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postaje amaterski radio-operator. U osmom razredu izrađuje 10-bitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima (100) i diodama (200) koji su sačinjavali logičke elemente. Po njegovim riječima, to je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.

Na početku srednje škole prvi put je imao kontakt sa računarom u firmi Silvanija, pišući programe u jeziku fortran. Tu je došao i do kompletnog priručnika za računar PDP-8, koji je pročitao i počeo da dizajnira računar PDP-8 na papiru, stalno ga poboljšavajući, i koristeći sve manje i manje dijelova. Ovo usavršavanje mu je postala stalna osobina, koju je koristio u svim kasnijim projektima.

Studije[uredi]

Na koledžu izrađuje ometač televizora i stalno se usavršava u dizajniranju računara na papiru. Njegovi dizajni koriste manje čipova od originala i znatno su efikasniji. Postaje protivnik rata u Vijetnamu, sumnja u vlast i izbjegava mobilizaciju.

Oko 1970. pravi prvi računar sa prijateljem Bilom Fernandezom. Nazvali su ga „Krem soda računar“ (Cream Soda Computer), sa 256 bajtova RAM memorije. Koristio je obične logičke čipove, jer mikroprocesori još nisu postojali. Preko Fernandeza upoznaje Stiva Džobsa.

Sa Džobsom izrađuje i prodaje ilegalne „plave kutije“, koje su omogućavale besplatno zvanje udaljenih telefonskih korisnika. Radile su na principu emitovanja posebnih frekvencija, koje bi preuzele telefonsku liniju i omogućile pozive.

Hjulet-Pakard i prvi Epl računari[uredi]

Početkom 1973. dobija posao u firmi Hjulet-Pakard kao dizajner kalkulatora.

U slobodno vrijeme razvija unaprijeđenu igru Pong sa jednim igračem za firmu Atari, koju zove Brejkaut (Breakout).

Sredinom 1970-ih se uključuje u Amaterski računarski klub (Homebrew Computer Club) koji se sastajao u garaži Gordona Frenča u Menlo Parku. Ta grupa je radila i davala predavanja na raznim računarima, između ostalih na Altairu 8800. Voznijak prvi put saznaje o mikroprocesorima (Intel 8008) i dolazi do spoznaje da su oni pravi put za stvaranje ličnog računara.

„Odlučio sam tu i tada da imam priliku da napravim kompletan računar koji sam uvijek htio. Treba mi samo bilo koji mikroprocesor i moći ću da napravim jako mali računar na kojem mogu da pišem programe. Programe kao igre i simulacije koje sam pisao na poslu. Mogućnosti su neograničene. I ne moram da kupim Altair da bih to napravio. Ja ću ga dizajnirati potpuno sam. Te noći, noći prvog sastanka grupe, čitava vizija ličnog računara je jednostavno ušla u moju glavu. Sve odjednom. Samo tako.”

Te noći je počeo da pravi planove za Epl 1 računar. Odlučio je da kombinuje tastaturu i monitor, dobijajući tako mnogo bolji način interakcije sa računarom od pređašnjih prekidača i svjetala. Epl 1 se zato smatra prvim ličnim računarom koji je imao takvu naprednu konfiguraciju.

Epl 1 je imao 6502 mikroprocesor, tastaturu, kućište od drveta i crno-bijelu grafiku sa 8 kilobajta RAM memorije. Voznijak je razvio i bejsik prevodilac (interpreter) za Epl 1. Prikazao je računar na sastanku računarskog kluba u martu 1976.

Da bi uspješnije prodavali računar, Džobs i Voznijak osnivaju kompaniju Epl, koja prodaje nekoliko stotina Epl 1 računara lokalnim računarskim prodavnicama (bez monitora i napajanja). Voznijak napušta Hjulet-Pakard i posvećuje se dizajnu mnogo boljeg računara koji će postati poznat pod imenom Epl 2.

Epl 2 ima od početka stalno spremište podataka (priključak za kasetofon), video-signal u boji, zvuk, jedinstvenu, bržu i bolju RAM memoriju za programe i video i kućište od plastike specijalno napravljeno za računar. Takođe je imao bejsik interpreter upisan u ROM memoriju, pa je bejsik bio dostupan odmah po uključenju računara. Sve je ovo (osim kućišta) Voznijak razvio sam.

Početkom 1977. kompanija Epl je službeno inkorporisana i prodaja Epl 2 modela je počela da raste velikom brzinom. Na nagovor Majka Markule, Voznijak stvara ubrzo i prvi disketnu jedinicu za Epl 2, za samo 14 dana. Tako Epl 2 prvi od ličnih računara ima relativno jeftinu disk jedinicu, što dalje učvršćuje njegov vodeći položaj na tržištu.

Poslije 1980.[uredi]

Voznijak ostaje da radi kao inženjer u kompaniji Epl, ali protiv njegove volje komitet firme dizajnira Epl 3 računar, koji se pokazuje kao potpuni promašaj. To, lični problemi i nesuglasice u Eplu o razvoju firme uzrokuju da se on sve više udaljava od firme. S druge strane, finansijska sigurnost mu omogućuje da se posveti raznim djelatnostima — organizuje koncerte, daje predavanja i bavi se društvenim radom.

Takođe radi na prvom univerzalnom programibilnom daljinskom upravljaču da zamijeni čitav set upravaljača za postojeće televizore, videorekordere itd. Zbog toga službeno napušta Epl i osniva svoju kompaniju CL9 u februaru 1985. Do 1988. firma je prodana i Voznijak nastavlja rad na drugim projektima.

Lični život[uredi]

Bio je oženjen 4 puta, trenutno je sa četvrtom ženom Dženet Hil (Janet Hill) od 2008.

Prijašnje žene su mu Alis Robertson (1976-1980), Kendis Klark (1981-1987) i Suzan Malkern (1990-2004). Ima troje djece s drugom ženom Kendis Klark.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]