Стив Вознијак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Stiv Voznijak
Voznijak 2017.
Lični podaci
Puno imeStiven Gari Voznijak
Datum rođenja(1950-08-11)11. avgust 1950. (73 god.)
Mesto rođenjaSan Hoze, Kalifornija, SAD
Državljanstvo
  • američko
  • srpsko
ObrazovanjeUniverzitet Kalifornije
Naučni rad
Poznat poApple I, Apple II
Zvanični veb-sajt
woz.org

Stiven Gari Voznijak (engl. Stephen Gary Wozniak;[1][2] San Hoze, 11. avgust 1950) je američki računarski inženjer i saosnivač kompanije Epl zajedno sa Stivom Džobsom. Najpoznatiji je po dizajniranju i izradi prototipova računara Apple I i Apple II, praktično bez ičije pomoći. Kroz svoj rad u Eplu 1970-ih i 1980-ih, on je široko priznat kao jedan od najistaknutijih pionira revolucije personalnih računara.[3]

Godine 1975, Voznijak je počeo da razvija Epl  I[4] u računar koji je pokrenuo Epl kada su on i Džobs prvi put počeli da ga prodaju sledeće godine. On je prvenstveno dizajnirao Epl II, predstavljen 1977. godine, poznat kao jedan od prvih veoma uspešnih masovno proizvedenih mikroračunara,[5] dok je Džobs nadgledao razvoj njegovog plastičnog kućišta, a rani inženjer kompanije Epl Rod Holt razvio je njegovo prekidačko napajanje.[6] Sa stručnjakom za čovek-računar interfejs Džefom Raskinom, Voznijak je imao veliki uticaj na početni razvoj originalnih Epl Makintoš koncepata od 1979. do 1981. godine, kada je Džobs preuzeo projekat nakon Voznijakovog kratkog odlaska iz kompanije zbog traumatične avionske nesreće.[7][8] Nakon što je trajno napustio Epl 1985. godine, Voznijak je osnovao CL 9 i stvorio prvi programabilni univerzalni daljinski upravljač, objavljen 1987. Zatim je nastavio sa nekoliko drugih poslova i filantropskih poduhvata tokom svoje karijere, fokusirajući se uglavnom na tehnologiju u K–12 školama.[8]

Od februara 2020, Voznijak je ostao službenik Epla u ceremonijalnom svojstvu otkako je podneo ostavku 1985. godine.[9][10][11] Poslednjih godina pomogao je u finansiranju više preduzetničkih napora koji se bave oblastima kao što su telekomunikacije, fleš memorija, tehnologije i konvencije pop kulture, ekologija, sateliti, tehničko obrazovanje i još mnogo toga.

Voznijak je, zajedno sa suprugom, u decembru 2023. godine dobio srpski pasoš i državljanstvo. Izjavio je da će time postati „Srbin koji živi u Americi”.[12][13][14]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 11. avgusta 1950. u San Hozeu, Kalifornija, SAD,[4][15][16][17] od majke Margaret Voznijak[18] i oca Frensisa Voznijaka[4] (inženjera kod firme Lokid i drugih).[17] Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici, i pobjeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije.

Sa šest godina sastavlja prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina zajedno sa prijateljima pravi interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postaje amaterski radio-operator. U osmom razredu izrađuje 10-bitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima (100) i diodama (200) koji su sačinjavali logičke elemente. Po njegovim riječima, to je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.

Na početku srednje škole prvi put je imao kontakt sa računarom u firmi Silvanija, pišući programe u jeziku fortran. Tu je došao i do kompletnog priručnika za računar PDP-8, koji je pročitao i počeo da dizajnira računar PDP-8 na papiru, stalno ga poboljšavajući, i koristeći sve manje i manje dijelova. Ovo usavršavanje mu je postala stalna osobina, koju je koristio u svim kasnijim projektima.

Studije[uredi | uredi izvor]

Na koledžu izrađuje ometač televizora i stalno se usavršava u dizajniranju računara na papiru. Njegovi dizajni koriste manje čipova od originala i znatno su efikasniji. Postaje protivnik rata u Vijetnamu, sumnja u vlast i izbjegava mobilizaciju.

Oko 1970. godine pravi prvi računar sa prijateljem Bilom Fernandezom. Nazvali su ga „Krem soda računar“ (Cream Soda Computer), sa 256 bajtova RAM memorije. Koristio je obične logičke čipove, jer mikroprocesori još nisu postojali. Preko Fernandeza upoznaje Stiva Džobsa.

Sa Džobsom izrađuje i prodaje ilegalne „plave kutije“, koje su omogućavale besplatno zvanje udaljenih telefonskih korisnika. Radile su na principu emitovanja posebnih frekvencija, koje bi preuzele telefonsku liniju i omogućile pozive.

Hjulet-Pakard i prvi Epl računari[uredi | uredi izvor]

Početkom 1973. godine dobija posao u firmi Hjulet-Pakard kao dizajner kalkulatora.

U slobodno vrijeme razvija unaprijeđenu igru Pong sa jednim igračem za firmu Atari, koju zove Brejkaut (Breakout).

Sredinom 1970-ih se uključuje u Amaterski računarski klub (Homebrew Computer Club) koji se sastajao u garaži Gordona Frenča u Menlo Parku. Ta grupa je radila i davala predavanja na raznim računarima, između ostalih na Altairu 8800. Voznijak prvi put saznaje o mikroprocesorima (Intel 8008) i dolazi do spoznaje da su oni pravi put za stvaranje ličnog računara.

Odlučio sam tu i tada da imam priliku da napravim kompletan računar koji sam uvijek htio. Treba mi samo bilo koji mikroprocesor i moći ću da napravim jako mali računar na kojem mogu da pišem programe. Programe kao igre i simulacije koje sam pisao na poslu. Mogućnosti su neograničene. I ne moram da kupim Altair da bih to napravio. Ja ću ga dizajnirati potpuno sam. Te noći, noći prvog sastanka grupe, čitava vizija ličnog računara je jednostavno ušla u moju glavu. Sve odjednom. Samo tako.

Te noći je počeo da pravi planove za Apple I računar. Odlučio je da kombinuje tastaturu i monitor, dobijajući tako mnogo bolji način interakcije sa računarom od pređašnjih prekidača i svjetala. Apple I se zato smatra prvim ličnim računarom koji je imao takvu naprednu konfiguraciju.

Apple I je imao 6502 mikroprocesor, tastaturu, kućište od drveta i crno-bijelu grafiku sa 8 kilobajta RAM memorije. Voznijak je razvio i Bejsik prevodilac (interpreter) za Apple I. Prikazao je računar na sastanku računarskog kluba u martu 1976. godine.

Da bi uspješnije prodavali računar, Džobs i Voznijak osnivaju kompaniju Epl, koja prodaje nekoliko stotina Apple I računara lokalnim računarskim prodavnicama (bez monitora i napajanja). Voznijak napušta Hjulet-Pakard i posvećuje se dizajnu mnogo boljeg računara koji će postati poznat pod imenom Apple II.

Apple II ima od početka stalno spremište podataka (priključak za kasetofon), video-signal u boji, zvuk, jedinstvenu, bržu i bolju RAM memoriju za programe i video i kućište od plastike specijalno napravljeno za računar. Takođe je imao Bejsik interpreter upisan u ROM memoriju, pa je Bejsik bio dostupan odmah po uključenju računara. Sve je ovo (osim kućišta) Voznijak razvio sam.

Početkom 1977. godine kompanija Epl je službeno inkorporisana i prodaja Apple II modela je počela da raste velikom brzinom. Na nagovor Majka Markule, Voznijak stvara ubrzo i prvi disketnu jedinicu za Apple II, za samo 14 dana. Tako Apple II prvi od ličnih računara ima relativno jeftinu disk jedinicu, što dalje učvršćuje njegov vodeći položaj na tržištu.

Poslije 1980.[uredi | uredi izvor]

Voznijak ostaje da radi kao inženjer u kompaniji Epl, ali protiv njegove volje komitet firme dizajnira Apple III računar, koji se pokazuje kao potpuni promašaj. To, lični problemi i nesuglasice u Eplu o razvoju firme uzrokuju da se on sve više udaljava od firme. S druge strane, finansijska sigurnost mu omogućuje da se posveti raznim djelatnostima — organizuje koncerte, daje predavanja i bavi se društvenim radom.

Takođe radi na prvom univerzalnom programibilnom daljinskom upravljaču da zamijeni čitav set upravljača za postojeće televizore, videorekordere itd. Zbog toga službeno napušta Epl i osniva svoju kompaniju CL9 u februaru 1985. godine. Do 1988. godine firma je prodana i Voznijak nastavlja rad na drugim projektima.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Bio je oženjen 4 puta, trenutno je sa četvrtom ženom Dženet Hil (Janet Hill) od 2008.

Prijašnje žene su mu Alis Robertson (1976—1980), Kendis Klark (1981—1987) i Suzan Malkern (1990—2004). Ima troje djece s drugom ženom Kendis Klark.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 6. decembra 2023. godine izjavio da će suosnivač kompanije Epl Stiv Voznijak i njegova supruga dobiti pasoše i državljanstvo Srbije. Ocenio je da je to za Srbiju „najveća moguća čast”, kao i da sada „možemo da se hvalimo da je kompjuterski genije Srbin”.[12][14]

Stiv Voznijak je istakao će tako postati „Srbin koji živi u Americi”[13][14], kao i da želi da bude „deo promovisanja Srbije i njenih interesa do kraja života”[12].

Pošto je Voznijak državljanstvo dobio u toku predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, ovaj potez je naišao na neodobravanje opozicionih stranaka, uz ocenu da se radi o plaćenoj promotivnoj aktivnosti, što je premijerka Ana Brnabić odbacila tvrdeći da Voznijaku „niko nije platio”.[14] Predsednik države Vučić izneo je isti stav, dodajući da je Voznijak sam platio svoju kartu, kao i da ima dovoljno novca, a koji „ulaže u dobrotvorne svrhe”.[12] Voznijak je istakao da je u Srbiju došao na poziv srpskog tenisera Janka Tipsarevića[14], koji je, kako tvrdi Voznijak, video da su on i supruga „zainteresovani za ovaj deo sveta, direktno i za Srbiju”.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dayal, Geeta (1. 2. 2013). „Phreaks and Geeks”. Slate. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  2. ^ Stix, Harriet (14. 5. 1986). „A UC Berkeley Degree Is Now the Apple of Steve Wozniak's Eye”. Los Angeles Times. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  3. ^ McConnell, Steve (2018-12-07). „Steve Wozniak: Inventor and Apple co-founder”. Berkeley Engineering (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-04. 
  4. ^ a b v Wozniak, Steve; Smith, Gina (2006). iWoz: Computer Geek to Cult Icon: How I Invented the Personal Computer, Co-Founded Apple, and Had Fun Doing It. W. W. Norton & Company. ISBN 0-393-06143-4. OCLC 502898652. 
  5. ^ Reimer, Jeremy (14. 12. 2005). „Total share: 30 years of personal computer market share figures”. Ars Technica. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
  6. ^ „Nolan Bushnell Appointed to Atari Board — AtariAge Forums — Page 30”. Atariage.com. 29. 4. 2010. Pristupljeno 11. 11. 2010. 
  7. ^ „Steve Wozniak on Newton, Tesla, and why the original Macintosh was a 'lousy' product”. The Verge. 27. 6. 2013. Arhivirano iz originala 12. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 6. 2013. 
  8. ^ a b „About Steve Wozniak aka 'The Woz'”. Woz.org. Pristupljeno 19. 3. 2017. 
  9. ^ „I Never Left Apple”. Woz.org (na jeziku: engleski). 3. 1. 2018. Pristupljeno 2. 10. 2018. 
  10. ^ „Woz says he's still an Apple employee, paid 'about $50 a week'”. The Mercury News (na jeziku: engleski). 2020-02-06. Pristupljeno 2022-11-04. 
  11. ^ „CNN Video”. CNN. 
  12. ^ a b v g d „Vučić: Stiv Voznijak i njegova supruga dobijaju srpske pasoše”. Insajder. Tanjug. 6. 12. 2023. Arhivirano iz originala 7. 12. 2023. g. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  13. ^ a b „Vučić: Suosnivač Epla Stiv Voznijak i njegova supruga dobiće pasoše Srbije”. Beta. 6. 12. 2023. Arhivirano iz originala 7. 12. 2023. g. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  14. ^ a b v g d „Apple co-founder Steve Wozniak to receive Serbian passport, president says”. Asošiejted pres. 6. 12. 2023. Arhivirano iz originala 6. 12. 2023. g. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  15. ^ „Steve Wozniak”. Biography.com. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  16. ^ Rebecca Gold (1994). Steve Wozniak: A Wizard Called WozNeophodna slobodna registracija. Lerner. ISBN 9780822528814. 
  17. ^ a b Linzmayer, Owen W. (2004). Apple Confidential 2.0 : The Definitive History of the World's Most Colorful Company (Rev. 2nd izd.). San Francisco, Calif.: No Starch Press. ISBN 1-59327-010-0. 
  18. ^ „Margaret Wozniak, mother of Apple's co-founder, dead at 91”. The Mercury News (na jeziku: engleski). 2014-08-06. Pristupljeno 2022-11-04. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Stiv Voznijak na Vikimedijinoj ostavi.

Fotografije[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стив_Вознијак&oldid=27684554”