Сунчани папагај
| Sunčani papagaj | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Psittaciformes |
| Porodica: | Psittacidae |
| Rod: | Aratinga |
| Vrsta: | A. solstitialis
|
| Binomno ime | |
| Aratinga solstitialis (Linnaeus, 1758)
| |
Sunčani papagaj (lat. Aratinga solstitialis) papagaj je iz porodice Psittacidae. Ima jak, masivan kljun, goli (neoperjani) prsten oko očiju i jako, zdepasto telo. Glava je prilagođena trupu, čelo jako izraženo, a široke grudi idu lepo zaobljene preko trbuha do repa. Rep je stepenast, a završava se klinasto sa dva repa oštrog vrha. Sunčani papagaj ima mogućnost oponašanja govora.
I pored velikog broja vrsta aratringi, sunčana aratinga, po koloritnisti i izraženosti boja, spada među najlepše, ali i nažalost, najteže dostupne papagaje što je posledica jako teškog dobijanja mladih u zatočeništvu, pa je i broj odgajivača ova vrste papagaja jako mali.
Opis
[uredi | uredi izvor]Sunčani papagaji žive na prostoru Venecuele, Brazila i Gvajane. Dostižu veličinu od 30-35 cm, što ih svrstava u papagaje srednje veličine. Bočne strane glave i trbiha su narandžasto-crveni; predeo grla, brade i leđa su intenzivno žuti. Mala letna pera su zelena, a na krajevima žuta. Srednja letna pera su plava, oivičena zelenkastom, a velika letna pera su zelena oivičena tamnoplavom bojom, kao i sam vrh pera. Rep je sa gornje strane zelen, a kraj mu je tamnoplav. Donja strana repa je žućkaste i crne boje. Pera na butinama su zlatno žuta. Perje ispod krila je takođe jako žuto, ka vrhu beličasto, a krajnja pera su tmnije cimetne boje. Imaju širok beo očni prsten koji je neoperjan. Kljun je crn sa crvenkastom primesom, noge su smeđe, a nokti crni. Ženka se od mužjaka razlikuje po užem očnom prstenu i više zastupljene zelene boje u perju. Oči su sivkastosmeđe.
Razmnožavanje
[uredi | uredi izvor]Pare se jedanput godišnje, posle čega ženka u duplji polaže 3-5 belih jaja veličine 22x28 mm, i leži na njima i do 30 dana. Po izleganju mladi ostaju u gnezdu još oko osam nedeelja, a po napuštanju gnezda provode uz roditelje još oko 45 dana. U tom periodu njihove boje su poprilično neodređene i razlivene, a potpun izgled dobijaju posle dve godine kada i postaju polno zreli.
U zatočeništvu se hrane semenom suncokreta, prosa, ovsa, glanc semena, sirka šećerca, američkog sirka, konoplje, nepečenog kikirikija u ljusci i bar-prosa u klasu.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ BirdLife International (2014). „Aratinga solstitialis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta www.parrotfactory.com. Dozvola se može videti ovde
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Papagaji u Bionet školi
- Člnak na www.parrotfactory.com[mrtva veza] (jezik: srpski)
- Članak (jezik: engleski)