Suhoj Su-17 (1949)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Suhoj Su-17(1949)
Suhoj Su-17 (1949)
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Statusprototip
Prvi korisnik SSSR - Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1
Dužina15,25
Razmah krila9,95
Visina3,94
Površina krila27,50
Prazan5.932
Maks. masa pri uzletanju7.890 kg
Turbo-mlazni motor1 h Љуљка ТР-3
Potisak TMM1 h 46,00 kN
Brzina krstarenja980 km/h
Maks. brzina na Hopt1.209 km/h
Maks. brzina na H=01.252 km/h
Taktički radijus kretanja855 km
Dolet1.080 km
Plafon leta14.500 m
Brzina penjanja2.273 m/min

Ovo je članak o avionu Suhoj Su-17 (1949) koji je prvi nosio ove oznake, o supersoničnom lovacu-bombarderu Suhoj Su-17, pogledaj članak Suhoj Su-17.

Suhoj Su-17/(1949) ili (Suhoj Su-17/(1949)), (rus. Сухой Су-17/(1949)) je taktički lovac napravljen u Sovjetskom Savezu neposredno posle Drugog svetskog rata (1949), i napravljen je samo jedan prototip ovog aviona.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

U toku 1946. godine, CAGI institut je sproveo opsežna istraživanja na osnovu kojih je napravljena studija u kojoj je identifikovano nekoliko šema optimalnih aerodinamičkih formi aviona na mlazni pogon, jer se uvidelo da samo pukim povećanjem snage se ne može povećati brzina aviona. Ova studija je pokazala da je korisna primena strelastog krila kod lovaca sa tankim profilom, čime se smanjuje otpor aviona i povećava maksimalna brzina, što je poslužilo kao osnov svim OKB - Opitnim konstrukcionim biroima u projektovanju novih aviona. Na osnovu ove studije projektovan je i avioni o kojem je reč u ovom članku.

Rad na avionu lovcu sa strelastim krilima je otpočet u OKB Suhoj već 1948. godine, kada ga je odobrio Ministarski savet (Vlada) 12. juna 1948. Bio je predviđen kao avion za blisku borbu naoružan sa dva topa Н-37.

Taktičko-tehnički zahtevi za ovaj avion su bili:

  • maksimalna brzina na 10.000 m visine oko M=1 (Mahov broj) brzina zvuka,
  • posada od 1 člana.
  • naoružanje: 2 topa kalibra 37 mm.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion je bio klasične konstrukcije, trup je bio polu-monokok od čelika i duraluminijuma sa oblogom od glatkog aluminijumskog lima. Imao je tanka strelasta krila u odnosu na trup, trapezastog oblika, pozicionirana oko sredine visine trupa, za avion se moglo reći da je bio srednje krilac. Napadna ivica krila je imala nagib od 50°. Repni horizontalni stabilizatori su takođe bili strelastog oblika. Avion je imao turbomlazni motor Љуљка ТР-3, koji su se nalazio u repu aviona, sa potiskom od 46,00 kN. Stajni trap je uvlačeći, sistema tricikl sa prednjom (nosnom) nogom, koja se u toku leta uvlačila u trup aviona i dve osnovne noge sa po jednim točkom koje su se u toku leta takođe uvlačile u trup aviona. Avion Su-17 je imao usisnik na kljunu aviona odakle se vazduh kanalima dovodio do motora. U kljunu aviona se nalazila hermetički zatvorena kabina pilota pod pritiskom sa sistemom za provetravanje i održavanje konstantnog pritiska na svim visinama leta. Kao i svi prethodni mlazni avioni koji su izašli iz OKB Suhoj i ovaj avion je bio opremnjen sedištem sa sistemom za izbacivanje (katapult) u slučaju vanredne opasnosti. Avion je bio naoružan sa dva topa N-37, kalibra 37 mm, sa ukupno 80 granata. Topovi su se nalazili sa leve i desne strane trupa. Upravljanje vatrom se obavljala uz pomoć radara „Tori“, a kontrola pomoću fotokino kamere C-13. Zaštita se sastojala iz prednjeg oklopa debljine 18 mm, donjeg panela od 12 mm i neprobojnog stakla 100 mm. Avion je bio opremljen upravljačkim sistemom koji je bio kombinacija mehaničkog, hidrauličnog i pneumatskog. Sistem za gašenje požara je bio zasnovan na gašenju pomoću ugljen-dioksida.[1][2]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Suhoj Su-17 (1949)
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 2 h N-37 (Нуделман)
Broj granata 80
Kalibar 37 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prototip aviona Su-17 je napravljen u Avio zavodu N°134 iz Moskve 1949. godine. Zbog pada aviona Su-15 (1949) prekinuta su započeta testiranja ovog aviona, a OKB Suhoj je rasformiran i time zapečaćena sudbina i ovog aviona.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2007. g. Pristupljeno 17. 03. 2011. 
  2. ^ „Suhoй Su-17 (Pervый)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon,, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant,, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough,, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-17_(1949)&oldid=27557562”