Сухој Су-34

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-34
Sukhoi Su-34, Russia - Air Force AN1646787.jpg
Сухој Су-34
Опште
Намена тактички вишенаменски
ловац-бомбардер[1]
Посада 2 члана
Земља порекла  Русија
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона ОАО НАПО „Чкалов“ из Новосибирска
Први лет 13. априла 1990.
Уведен у употребу 4. јануара 2007.
Статус у употреби
Први корисник  Руско ратно ваздухопловство
Број примерака 85 [2][3][4]
Димензије
Дужина 23,30 m
Размах крила 14,70 m
Висина 6,00 m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 22.500 kg
Нормална полетна 38.240 kg
Макс. тежина при узлетању 45.000 kg
Макс. спољни терет 8.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Сатурн АЛ-31Ф-М1
Потисак ТММ 2 x 82,50/СДС 2 x 135,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.900 km/h
Макс. брзина на H=0 1.400 km/h
Долет 4.500 km
Плафон лета 17.000 m
Брзина пењања 13.800 m/min
Портал:Ваздухопловство


Сухој Су-34 (рус. Сухой Су-34; НАТО класификација Fullback) je руски тактички вишенаменски ловац-бомбардер,[1] 4.++ генерације. Развијен је у КБ Сухој, а серијски се производи у Новосибирској фабрици авиона „Валериј Чкалов". Прототип Су-34 , први пут је полетео 13. априла 1990. године, а званично је серијски стандард уведен у оперативну употребу у Руско ратно ваздухопловство почетком 2014. године. Уговорена је испорука 92 ловца-бомбардера Су-34, до 2020. године.[5]

Намењен је за нападе, авионским наоружањем, копнених циљева у свим временским условима, дању и ноћу. Планирано је да у перспективи замени Су-24, иако је и овај авион од недавно модернизован и усавршен.[6][7]

Тактичко-технички захтеви[уреди]

Су-34 „таксира“

Почетком осамдесетих година двадесетог века, наметнула се потреба за програмирање новог вишенаменског ловца-бомбардера, за потребе Руског ратног ваздухопловства, да би заменио старијег Су-24 са промењивом геометријом. Према идејној замисли, тај нови авион, морао је испунити низ супростављених захтева.

Концепт вишенаменског авиона, комбинујући супротстављене захтеве врхунских маневарских карактеристика и велику брзину са једне стране, и велику носивост и велики тактички радијс с друге стране, било је могуће остварити само кроз примену најновијих достигнућа аеродинамике и других напредних ваздухопловних технологија, као и на основу развоја напредног оружја и високо софистициране ваздухопловне опреме. Дефинисан је борбени авион у врху 4. генерације, тога времена. Условљено је да се то реализује на доказаним решењима на Су-27, што значи да се допунски уведу канарди и радарски систем респективних карактеристика, на принципу електронског скенирања. Захтевано је да авион Су-34 буде двосед и да има значајне могућности за проширење његове намене (као бомбардера, извиђача, цистерне, ометача, итд). Тражена је повећана „борбена жилавост“ авиона, с посебним акцетом на високој заштити пилота, на основу негативног искуства из ратних сукоба у Авганистану. Резултат тога, на авиону Су-34 је кабина пилота у „кади“ од титанијума.[7][8]

Развој[уреди]

Рад на пројекту авиона Су-34 је почео осамдесетих година прошлог века. Задатак је био реализовати тактички вишенаменски ловац-бомбардер 4.++ генерације. Као базни пројекат за развој овог авиона је послужио школско борбени авион двосед Су-27УБ, на тај начин се повећала породица авиона чија су основна концепцијска решења усвајана пошто су раније доказана на Су-27. Пројект је развијан у ОКБ Сухој, водећи пројектант је био Р. Г. Мартиросов, под генералним руководством Михаил Петрович Симонова.[9] Први пробни лет прототипа је обављен 13. априла 1990. године, са пробним пилотом А. А. Иванов.[9] Први пут је приказан јавности 13. фебруара 1992. године на изложби у Минску у поводу самита држава бивших република Совјетског Савеза. У периоду од 1990 до 1994. године, произведено је пет прототипава Су-34, а у сваки наредни су уграђивана побољшања. У пролеће 1995. године, авион је представљен на међународној авио изложби у Паризу на аеродрому Ле Буржеу у Француској.

У току свог развоја авион је носио неколико имена што је доводило у конфузију многе љубитеље и познаваоце авиације. На почетку авион је носио ознаку Су-27ИБ, затим интерни назив Т10Б на париској изложби Ла Бурже авион је представњен као Су-32ФН морнарички ловац (Fighter Navy) да би на крају добио званичну ознаку Сухој Су-34. Сматра се да је намерно у почетку представљан као морнарички авион, у циљу заваравања.[6][8][10][11]

Силуета Су-34.svg
У плану и бочна силуета авиона Су-34.

Пројекат[уреди]

Авион Су-34 је двомоторни двосед авион, са класичном аеродинамичком шемом, интегрисаним целообтим хоризонталним репом и канардима. Развијен је на основу вишенаменског ловца Су-27 тј. његове школско борбене варијанте Су-27УБ. Како је пројектовање одмицало авион Су-34 постајао је све особенији, тако да се не може подвести под варијанту авиона Су-27, иако припадају истој „породици“. Пошто је авион конципиран као вишенаменски ловац-бомбардер са више радњи за посаду, раздвојена је функција пилота и навигатора-оператора оружјем. Седишта посаде су постављена у распореду један поред другог, у истој равни, необично велике кабине. Су-34 се посебно разликује, од других борбених авиона, по тој неуобичајено великој пилотској кабини. Много рада на пројектовању је утрошено на обезбеђењу удобности посаде. Два члана посаде седе један поред другог. Пилот-командант авиона је на левој страни, а навигатор на десној. Пилот-командант авиона поседује кацигу са приказвачем, што делује као командно место. То решење кабине обезбеђује бољу комуникацију између чланова посаде, а избегнуто је и дуплирање појединих инструмената. Постигнута је боља ергономија, а и побољшани су безбедносни аспекти. Кабина је оклопљена са плочама дебљине 17 mm од титанијума, као континуална капсула („када“).

Кабина симулатора лета
авиона Сухој Су-34

Побољшани су услови за одмор и исхрану чланова посаде (авион може са допуном горива у лету да проведе преко 10 сати у непрекидном лету). Кабина је пространа тако да посада може нормално да устане усправно, а да не удари главом о поклопац кабине, што ин омогућава да лакше вежбају разгибавањем, за време дуготрајних летова. Ово је могуће једино још код авиона Ту-160. Између седишта има довољно простора да један члан посаде може да легне. Иза седишта посаде постоји чајна кухиња и тоалет. Кабина је под притиском што омогућава члановима посаде да без маски за кисеоник лете до висине од 10.000 m. Маске за кисеоник се користе само у случају потребе (лет на већим висинама од 10 km, при декомпресији кабине услед отказа или оштећења) обавезно за време извођења борбених дејстава. Улаз у кабину је направљен са доње стране авиона, иза предње ноге стајног трапа, налазе се мердевине којим се чланови посаде пењу у кабину. Поклопац кабине је од плексигласа и не користи се за улаз чланова посаде (што је уобичајено код осталих борбених авиона те класе), али се тај поклопац може одбацити у случају ванредних потреба принудног слетања на „стомак авиона“, када је блокиран доњи излаз, или код катапултирања чланова посаде у току лета. Авион је опремљен избацивим седиштем К-36ДМ које омогућава спашавање посаде у свим условима лета укључујући и аеродромски режим. Пакет за спашавање укључује: сплав за надувавање, камп опрему, минималну резерву хране, средства за сигнализацију, радиофар, кисеоничку опрему и заштитно одело.

Поредећи авион Су-34 са пројектима у оквиру породице авиона Су-27, практично су задржане контуре крила и репних површина авиона, а остало је све углавном различито. Испред крила авиона Су-34, постављени су целообртни канарди, као и код авиона Су-33, у циљу лакше оптимизације уздужне стабилности и управљивости авиона и због повећавања односа узгона и отпора у току полетања, слетања и у маневру. Облик носног дела трупа авиона, поред тога што смањује аеродинамички отпор, умањује и радарски одраз.

Маса авиона Су-34 је за 1,5 пута већа од Су-27, што је захтевало репројектовање стајног трапа, задржан је тип трицикла. Предња нога стајног трапа је са два точка, један поред другог, док су главне ноге стајног трапа такође са по два точка по систему „тандем“ (један иза другог). Предња нога се увлачи у труп авиона кретањем ноге у назад док се главне ноге стајног трапа увлаче у крила. Повећавањем броја точкова (у односу на Су-27), смањено је спесифично оптерећење, по јединици додирне површине и омогућује слетање и полетање авиона са пуним оптерећењем и са лоше припремљених земљаних (травнатих) полетно слетних стаза.

Сухој Су-34 на аеромитингу
у Москви 2013. године.

Сви витални делови авиона су заштићени оклопом чија укупна тежина износи 1.480kg. У продужетку репа је смештена антена и детектор електромагнетних емисија, неопходан уређај за откривање и борбу против подморница.

У току 2010. године извршена је модернизација овог авиона, извршене су модификације:

  • уграђене су нове ракете систем ваздух-ваздух и ваздух-брод,
  • уграђени су побољшани мотори АЛ-31Ф-М1,
  • уграђена је помоћна гасна турбина ТА14-130-35.[6][7][11][12][13]

Погон[уреди]

Су-34 погоне два мотора АЛ-31Ф-3 или АЛ-31Ф-М1 који имају већи потисак (СДС је 125,6 и 137,3 kN), у односу на моторе који су уграђени у Су-27 (АЛ-31Ф). Нови мотори са управљањем вектором потиска, што су снажнији то значајно побољшава маневарске способности авиона на малим и средњим висинама, где Су-34 и извршава своје наменске борбене задатке, подршке, пратње и друге.

Нови мотори поседују савремен дигитални систем аутоматског управљања удвојеним моторима FADEC, по критеријуму оптимизације уштеде горива, повећањљ допета и постизање превласти у различитим борбеним ситуацијама. Та подршка омогућава пилоту да се може потпуно концентрисати само на вођење. Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго да се повећа преживљавање случају поготка IC ракетом једног од њих).

Су-34 поседује систем за гориво који се састоји од четири резервора, капацитета 12.100 kg (15.400 l), бустер пумпи и горивне инсталације, која повезује спољне подвешене резервоаре, запремине од 3000 литара. Такође поседује и систем за напајање горивом у лету, који му омогућава знатно повећање тактичког радијуса и времена остајања у лету (аутономије лета).[7][14]

Опрема[уреди]

Опремљеност кабине пилота је веома савремена. Има три мултифункционална приказивача у боји, два рачунара која прате све функције лета, савремен радарски систем домета 90 km, за циљеве у ваздуху са 3 m² површине радарског пресека и 30 до 135 km за земаљске циљеве, мале и друга вредност за велике као што је брод разарач. Може да прати 10 циљева а 4 да истовремено нишани. Систем за противелектронску заштитз (ЕЦМ), део је стандардне опреме. Поседује систем за мапирање терена, што омогућава лет на малој висини са праћењем конфигурације терена. У контејнеру носи систем FLIR, ласерски сензор и даљиномер и мамце за пасивну заштиту од IC ракета и радарског осветлења.

Посада авиона поседује кациге са нишанским приказвачем СЦХ-3ум, који је повезан са системом за управљање ватром УОМЗ. Преко приказивача на кациги, оба члана посаде, контионално су стално информисани о локацији циља.[6][7][14][15]

Преглед опреме
  • Системи електронике
    • Сложене електронске противмере
    • Мултифункционални савремени радар са електронским скенирањем
  • Електрооптичко откривање и навигациони систем
    • Информације на систему приказивача
    • На табли је уграђен графички уређај
    • Ласерска ТВ станица
  • Систем управљања авионом
    • Систем автоматског управљања
    • Систем даљинског управљања
  • Систем средстава везе
  • Систем ометача
  • Контејнер са опремом за телекомандно навођење ракета Х-59МЕ
  • Систем контроле и регистрације (питач и одговорач)
    • Аутоматизована управљање системом приказивача на табли
    • Средства објективне контроле
    • Систем регистрације летних података

Наоружање[уреди]

Авион на располагању има веома широку лепезу наоружања, од ракета ваздух-ваздух, вођених и невођених ракета ваздух-земља, вођених ракета ваздух-брод, класичних слободно падајућих бомби, вођених (интелигентних) бомби, касетних бомби, самонавођених торпеда и против подморничких бова. За то му на располагању стоји 12 подвесних носача наоружања. Морнаричка варијанта Су-34 може да носи 4 самонавођена торпеда АП-СЭТ-95.[1][7][16][17]

Преглед наоружања
  • Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 180 граната.
  • Спољна мах носивост: 8.000 kg
  • Тачке подвешавања: 12
  • Подвесно наоружање:
    • Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg или по 250 kg
      • 4 х торпеда СЕТ-95 или касетне бомбе или
      • 6 х КАБ-500 kg или
      • 3 х КАБ-1500 kg или
      • 16 х ФАБ-500 kg или
      • 22 х ФАБ-250 kg или
      • 34 х ФАБ-100 kg
    • Вођене ракете ваздух-ваздух
      • 6 х (Р-27/Р-73)
      • 8 х РВВ-АЕ
  • Невођене ракете ваздух-земља
    • 120 х С-8 (6 × 20), 80 mm у лансеру Б-8М1 или
    • 30 х С-13 (6 × 5), 122 mm у лансеру Б-13Л или
    • 6 х С-25, 266 mm
  • Вођене ракете ваздух-тло
    • 4 ракете ваздух-море, 266 mm; Х-41 москит
    • Х-29Л / Т ракета ваздух-земља
    • Х-38 нова генерација, са дометом од 40 km
    • Х-25МТ / МЛ / МП
    • Х-59М
    • Х-58 самонавођена ракета
    • Х-31 противбродска ракета
    • Х-35 противбродска ракета
    • П-800 противбродска ракета, званично није у функцији
    • Х-65СЕ или Х-СД крстареће ракете
Авион Сухој Су-34, са бомбама.
Сухој Су-34 у Сирији.
Ношење наоружања
№ носача 7 5 3 11 9 1

2

10 12 4 6 8
Електрон.

прот. мере

Д контејер.png
Л контејер.png
6 х Р-73 Р-73.GIF Р-73.GIF Р-73.GIF Р-73.GIF Р-73.GIF Р-73.GIF
8 х РВВ-АЕ РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png РВВ-АЕ.png
8 х Р-27 Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF 2 Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF
6 х Х-25М
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
6 х С-25Л 2С-25Л.png С-25Л.png С-25Л.png 2С-25Л.png
6 х Х-29
Х-29Т.png
Х-29Т.png
Х-29Т.png
Х-29Т.png
Х-29Т.png
Х-29Т.png
6 х Х-31П/А
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
3 х Х-59М
Х-59М.svg
Х-59М.svg
Х-59М.svg
3 х КАБ-1500 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF
6 х КАБ-500 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF
120 х С-8 2 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 2 х Б-8М1.GIF
30 х С-13 2 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 2 х Б-8М1.GIF
6 х С-25 2 х С-25.GIF 1 х С-25.GIF 1 х С-25.GIF 2 х С-25.GIF
12 х АБ-500 2хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 4хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 2хФАБ;.GIF
16 х АБ-500 4хФАБ;.GIF 8хФАБ;.GIF 4хФАБ;.GIF
22 х АБ-250 2хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 2хФАБ;.GIF
34 х АБ-100 2хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 2хФАБ;.GIF
7 х КМГУ КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF
3 х ПТБ
ПТБ.png
ПТБ.png
ПТБ.png

Варијанте[уреди]

У току је рад на пројекту Су-34М, што се састоји у модернизуји електронике на инструменталној табли и софтвера система. Остале делови Су-34 неће бити значајније измењене. Први резултати се очекују у периоду 2016—2017. године.[18]

У будућности, фабрика очекује да јој се наручи ретроактивна надоградња, усвојених измена, на раније произведеним авионима.[19]

Оперативна употреба[уреди]

Две генерације фронталних бомбардера се допуњавању горивом у лету, Су-24 и Су-34

У оперативну употребу авион је уведен 4. јануара 2007. године. Период између полетања првог прототипа и почетка оперативне употребе је био доста дуг и проузрокован је распадом Совјетског Савеза и недостатком финансијских средстава. Пошто се процес програма одужио, донекле је премошћен временски јаз са модернизацијом авиона Су-24, кога је Су-34 требало по плану да раније замени. Опсежним испитивањим су добијени респективни резултати, који су многоструко превазилази све карактеристике претходника и сврстали га у категорију врхунске тактичке авијације за дејство и на већим удаљенистим, од места базирања. Пилоти су за време Грузијског конфликта и сукоба у Чеченији, као и у многобројним маневрима, оценили да овај авион треба да замени и Тупољев Ту-22M. Према њиховом искуству, широк спектар могућности дејства, маневарске карактеристике, висок степен преживљавања, велики тактички радијус, са могућношћу вишекратног допуњавања горивом у лету и с тиме могућност за значајан продужетак времена патролирања, обезбеђују његово поуздано и сигурно испуњавање свих задатака тактичког вишенаменског авиона. Међусобно се потпуно допуњавају тактички вишенаменски авиони МиГ-31 и Су-34, у мисијама на великим удаљенистима. Уговорена је испорука 124 авиона Су-34, до 2020. године.[20][7][12][16]

У току вежби дислоцирања авиона из база у европском делу Русије на аеродром на Далеком истоку, у јулу 2010. године, са непрекидним летом уз допуну горива на раздаљини од 6.000 km, учествовали су авиони Су-34 и Су-24М. Током лета, авион Су-34 је допуњаван горивом два пута, а Су-24 три пута.[21]

Рат у Грузији (2008)[уреди]

Прва борбена употреба авиона Су-34 се одиграла у руско-грузијском рату 2008. када је коришћен за електронско ометање против ваздушних ракетних система „Бук“ и С-125 нева, као подршка јуришној авијацији руских снага. Овом авиону се приписује неутралисање грузијског радарског система РЛС 36Д6-М у селу Шавшвеби код грузијског града Гори, коришћењем антирадарске ракете.[22][23]

Војне операције Русије у Сирији[уреди]

Током војне операције у Сирији, Русија је распоредила 6 авиона Су-34 у склопу своје ваздухопловне групе у Сирији, од 30. септембра 2015. године. Први дејства су извођена са висине од 5.000 метара, на терористичке циљеве. Као резултат тога, према руском Министарству одбране, потпуно су уништени командно место милитаната и инфраструктура за обуку терориста, у подручју два насеља.[24][25]

Корисници[уреди]

Карактеристике[уреди]

Техничке карактеристике[1][15][26]
  • Посада: 2 члана
  • Дужина: 23,3 m
  • Размах крила: 14,7 m
  • Висина: 6,09 m
  • Површина крила: 62 m²
  • Угале стреле крила: 42°
  • Виткост крила: 3,5
  • Растојање осовина точкова стајног трапа: 6,63 m
  • Ширина „таза" стајног трапа: 4,4 m
  • Маса:
    • празан: 22.500 kg
    • нормална у полетању: 39.000 kg
    • максимална у полетању: 45.000 kg
    • гориво: 12.100 kg
    • максимално спољашње оптерећење са 100% горива: 10.400 kg
    • нормално спољашње оптерећење са 100% топлива: 4.400 kg
    • максимално допустиво спољашње оптерећење: 12.500 kg
  • Мотори: 2 × Двопроточна турбомлазна мотора АЛ-31Ф-М1
    • Потисак:
      • БДС: 2 × 82,50 kN
      • СДС: 2 × 135,00 kN
    • Степен двопроточности: 0,571
    • Маса мотора: 2 × 1.520 kg
  • Максимални фактор аеродинамичког оптерећења: +9
Летне карактеристике[1][7][15][26]
  • Максимална брзина:
    • при земљи: 1.400 km/h
    • на већој висини: 1.900 km/h ([[Махов број|М]=1,8])
  • Долет: 4.500 km са ПТБ
  • Брзина одвајања: н/д
  • Брзина слетања: н/д
  • Борбени радијус: 1.100 km
  • Практични плафон лета: 17.000 m
  • Однос потиска и масе:
    • при нормалној маси при полетању: 0,71
    • при максималној маси при полетању: 0,6

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Три Су-34 лете у формацији
Прослава 100 година РРВ
Су-34 на аеромитингу МАКС 2015.
Полетање Су-34
Полетање Су-34
Су-34 поглед с бока.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Истребитель-бомбардировщик Су-34. „Истребитель-бомбардировщик Су-34” (на језику: (руски)). structure.mil. Приступљено 8. 12. 2015. »Истребитель-бомбардировщик Су-34« 
  2. Поставлены последние Су-34 программы 2015 года, Центр АСТ, 23.12.2015.
  3. Два новых Су-34 перелетели в Морозовск
  4. Два новых ударных самолета Су-34 пополнили боевой состав Липецкого авиацентра, Управление пресс-службы и информации Министерства обороны Российской Федерации, 29 января 2016
  5. „Поставка до 2020 года 92 Су-34” (на језику: (руски)). ria. 01.03.2012. Приступљено 8. 12. 2015. »Поставка до 2020 года 92 Су-34« 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 goebel, greg (01 mar 14). „STRIKE SU-34 (SU-27IB) / SU-27KUB NAVAL TRAINER” (на језику: (енглески)). airvectors. Приступљено 6. 10. 2015. »STRIKE SU-34 (SU-27IB) / SU-27KUB NAVAL TRAINER« 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 „Су-34” (на језику: (руски)). airwar. Приступљено 8. 12. 2015. »Су-34« 
  8. 8,0 8,1 „Sukhoi Su-34 Fullback strike fighter” (на језику: (енглески)). airrecognition. 30 April 2015. Приступљено 8. 12. 2015. »Sukhoi Su-34 Fullback strike fighter« 
  9. 9,0 9,1 „Кто есть кто” (на језику: (руски)). airforce. Приступљено 9. 12. 2015. »Кто есть кто« 
  10. VELOVI, ALEXANDER (22 January 1997). „Radar tests get under way on Sukhoi Su-27IB variant” (на језику: (енглески)). flightglobal. Приступљено 10. 12. 2015. »Radar tests get under way on Sukhoi Su-27IB variant« 
  11. 11,0 11,1 „Sukhoi Su-32, Su-34” (на језику: (енглески)). aerospaceweb. Приступљено 10. 12. 2015. »Sukhoi Su-32, Su-34« 
  12. 12,0 12,1 „Су-34 ФРОНТОВОЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ-БОМБАРДИРОВЩИК” (на језику: (руски)). русская-сила. Приступљено 10. 12. 2015. »Су-34 ФРОНТОВОЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ-БОМБАРДИРОВЩИК« 
  13. „Первая в 2014 году партия Су-34 отправилась в войска” (на језику: (руски)). arms-expo. 11.06.14. Приступљено 10. 12. 2015. »Первая в 2014 году партия Су-34 отправилась в войска« 
  14. 14,0 14,1 „SU-34 Fullback” (на језику: (енглески)). defense-update. Приступљено 10. 12. 2015. »SU-34 Fullback« 
  15. 15,0 15,1 15,2 „Летно-технические характеристики” (на језику: (руски)). sukhoi. Приступљено 13. 12. 2015. »Летно-технические характеристики« 
  16. 16,0 16,1 „Бондарев: Су-34 гораздо лучше предшественников” (на језику: (руски)). ria. 26.12.2013. Приступљено 12. 12. 2015. »Бондарев: Су-34 гораздо лучше предшественников« 
  17. „РАКЕТНЫЙ КОМПЛЕКС С ПРОТИВОКОРАБЕЛЬНОЙ РАКЕТОЙ "ОНИКС" ("ЯХОНТ") THE MISSILE COMPLEX WITH ANTI-SHIP MISSILE "ONYX" ("YAKHONT")” (на језику: (руски)). bastion-karpenko.narod. Приступљено 12. 12. 2015. »РАКЕТНЫЙ КОМПЛЕКС С ПРОТИВОКОРАБЕЛЬНОЙ РАКЕТОЙ "ОНИКС" ("ЯХОНТ") THE MISSILE COMPLEX WITH ANTI-SHIP MISSILE "ONYX" ("YAKHONT")« 
  18. „Новосибирский авиазавод планирует выпускать модернизированные бомбардировщики Су-34” (на језику: (руски)). tass. 18 июля 2014. Приступљено 12. 12. 2015. »Новосибирский авиазавод планирует выпускать модернизированные бомбардировщики Су-34« 
  19. „Новосибирский авиастроительный завод им.  В. П. Чкалова расширяет производство фронтовых истребителей-бомбардировщиков Су-34” (на језику: (руски)). novos.mk. 23 июля 2014. Приступљено 12. 12. 2015. »Новосибирский авиастроительный завод им.  В. П. Чкалова расширяет производство фронтовых истребителей-бомбардировщиков Су-34« 
  20. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.9F.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.B2.D0.BA.D0.B0_.D0.B4.D0.BE_2020_.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B0_.D0.A1.D1.83-34.
  21. „Warplanes: F-15Eski Goes Long Against China” (на језику: (енглески)). strategypage. 6. 07. 2010. Приступљено 12. 12. 2015. »Warplanes: F-15Eski Goes Long Against China« 
  22. „«Сирийская» проверка «Утенка»: как Су-34 наводит ужас на террористов” (на језику: (руски)). tvzvezda. 8 октября 2015. Приступљено 14. 12. 2015. »«Сирийская» проверка «Утенка»: как Су-34 наводит ужас на террористов« 
  23. „ВОЙНА и МИР ВОЙНА и МИР” (на језику: (руски)). warandpeace. Приступљено 13. 12. 2015. »ВОЙНА и МИР ВОЙНА и МИР« 
  24. „Подведены итоги работы российской авиагруппы в Сирии за прошедшие сутки” (на језику: (руски)). function.mil. 02.10.2015. Приступљено 13. 12. 2015. »Подведены итоги работы российской авиагруппы в Сирии за прошедшие сутки« 
  25. „Кадры новейшего бомбардировщика Су-34 на боевом задании в Сирии” (на језику: (руски)). tvzvezda. Приступљено 13. 12. 2015. »Кадры новейшего бомбардировщика Су-34 на боевом задании в Сирии« 
  26. 26,0 26,1 „Су-34 летит в войск” (на језику: (руски)). sukhoi. 18.12.2006. Приступљено 13. 12. 2015. »Су-34 летит в войск« 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (руски)). Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на језику: (руски)). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (на језику: (енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (на језику: (енглески)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]