Сухој Су-33

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-33
Russian Navy Sukhoi Su-33.jpg
Сухој Су-33
Опште
Намена палубни ловац
Посада 1 члан
Земља порекла  Русија
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона КнААПО
Први лет 17. 08. 1987.
Почетак производње 1989. производња и даље траје
Уведен у употребу 31. августа 1998.
Статус у употреби
Први корисник  Русија- руска морнарица
Број примерака 26
Димензије
Дужина 21,94 m
Размах крила 14,948 m
Висина 5,92 m
Површина крила 62,0 m²
Маса
Празан 16.000 kg
Нормална полетна 22.500 kg
Макс. тежина при узлетању 32.000 kg
Макс. спољни терет 6.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Сатурн АЛ-31Ф
Потисак ТММ 2 x 74,53/форсаж 2 x 122,58 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.300 km/h
Макс. брзина на H=0 1.400 km/h
Долет 3.000 km
Плафон лета 17.000 m
Брзина пењања 13.800 m/min
Портал:Ваздухопловство
Авион Сухој Су-33
са склопљеним крилима.
Мотор АЛ-31Ф.
Кабина авиона Су-33.
Сухој Су-33 пред полетање са носача авиона Адмирал Кузњецов.

Сухој Су-33 , (рус. Сухой Су-33), (НАТО назив Flanker-D) је морнарички ловац-бомбардер, користи палубу брода носача авиона, за полетање и слетање. Развијен је из основног стандарда Су-27, погоне га два двопроточна турбомлазна мотора, припада четвртој генерацији. Развијен је и произведен у Совјетском Савезу/Русији, у капацитетима Сухоја. Авион је први пут полетео 1985. године. Првобитна ознака му је била Су-27К. Прво се користио у 1995. години, у операцијама на броду носачу авиона Адмирал Кузнецов, [а] Су-33 је званично уведен у оперативну употребу у августу 1998. године, од тада се користи назив Су-33. Серијски се производи у ограниченом броју од 1992. године, а након распада Совјетског Савеза смањење се руска морнарица, па је само произведено 24 авиона. Покушај продаје Кини и Индији није успео. Основна му је разлика, у односу на изворни стандард, што му се склапају крила и део хоризонталног репа, за лакше стационирање на скученом бродском простору. Поред тога, ноге и окови стајног трапа су ојачани, према прописима слетања на палубу брода. Развијена је и школско-борбена варијанта двоседа Су-33УБ. Авиони Су-33 и Су-33УБ, налазе се и даље (2011. године) у понуди за извоз.[2][3]

Тактичко-технички захтеви[уреди]

Рад на пројекту авиона Су-33 је почео у складу са Уредбом од 18. априла 1984. године. Дефинисан је развој морнаричког тешког ловца четврте генерације заснован на ловцу Сухој Су-27, који је прошао сва испитивања и доказао врхунске резултате. Захтевано је да Су-33 задржи све предности ловца Сухој Су-27. Програм је поверен ОКБ Сухоју, а водећи пројектант је био Михаил Петрович Симонов. Комисија купца, на челу са командантом Ваздухопловства, генерал-пуковник Кузнецов, захтевао је да се обезбеди висока ефикасност у извршењу задатака уништавања површинских циљева на мору са респективним тактичким радијусом. Као резултат тога, након ревизије идејног пројекта комплетне техничко-економске анализе, у фебруару 1985. године, пројекат Су-27К (почетни назив), одобрен је од стране Команданата ваздухопловства и морнарице СССР-а.[3][4][5]

Развој[уреди]

У 1986. години, почео је развој првог прототипа овог авиона, који је био с фиксним крилима без склапања. У јулу месецу 1987. године, протип је био спреман за испитивања на земљи и у лету. Први пробни лет је обављен 17. августа 1987. године, а пробни пилот је био В. Г. Пугачов.[6] Шест месеци касније почела су испитивања и другог прототипа Су-27К, али на њему су била остварена крила на склапање. Други прототип је први пут полетео 22. децембра 1987. године. У лето наредне године и први прототип је накнадно добио крила на склапање. Нажалост, овај авион се срушио 27. септембра 1988. године, због квара хидрауличког система, у току испитивања у лету. Прво слетање на носач авиона Адмирал Кузњецов, обављено је октобру 1989. године. Верификационо испитивање авиона у лету Су-33, трајало је до 22. новембра 1989. године. Поред Су-33, паралелно су испитивани и конкуренски авиони МиГ-29К и Су-25УТГ,[б] као и носач авиона Адмирал Кузњецов, за њихов оперативни пријем. Након завршених испитивања авиона кандидата за избор морнарице и испитивања носача авиона, приступило се додатном усаглашавању и отклањању свих уочених недостатака.[3][5][8][9][10]

Пројекат[уреди]

Су-33 је двомоторни авион, једносед са класичном аеродинамичком шемом. Развијен је на основу вишенаменског ловца Су-27 и прилагођен је за употребу у морнаричкој авијацији, са могућношћу слетања и полетања са носача авиона. Крила авиона и хоризонтални реп, могу се склопити тако да авион заузме мањи простор у хангару и на палуби носача авиона. Су-33 погоне два мотора АЛ-31Ф-3 или АЛ-31Ф-М1, који имају већи потисак у односу на моторе АЛ-31Ф, који погоне Су-27. Мотори су смештени у размакнутим гондолама на задњем делу трупа, довољно удаљени један од друго, да би се повећало преживљавање авиона у случају поготка једног од њих ракетом. Због уградње тежег радарског система, у предњи део трупа, помера се унапред тежиште авиона, због чега су испред крила уграђени канарди у циљу задржавања жељене уздужне резерве статичке стабилности, Померањем неутралне тачке за исту вредност као и што је померено и тежиште, задржана је првобитна резерва стабилности. У току испитивања доказан је и користан допринос у порасту узгона и смањењу индукованог отпора авиона (побољшан је однос узгона и отпора), нарочито у току полетања, па је одлучено да се исто решење угради и у будуће модификације авиона Су-27. Пројекат авиона Су-33 углавном је сличан авиону Су-27.[3][5][8][11]

Крило и хоризонтални реп[уреди]

Крило ловца Су-33 је трапезног облика у, плану. Нападна ивица је закошена, под углом стреле од 42,4 °. Површина крила је 67,84 m², распон крила - 14,7 m (са постављеним ракетама или контејнерима са опремом на крајевима, износи 14,948 m). Широко је примењена механизација крила, укупно заузима површину од 2,4 m² за флапероне, који обављају двостуке функције закрилаца и крилаца, два сегмента закрилаца од 6,6 m² и преткрилаца површине од 5,4 m². Хоризонтални реп се састоји од две диференцијално целобртне површине. Размах хоризонталног репа је 9,9 m, а површина је 12,3 m². Канарди су такође целообртни. Угао стреле им је 53,5 °, размах 6,43 m, а површина активног сегмента је 2,99 m². Вертикални реп авиона се састоји од две површине трапезног облика, са углом стреле нападне ивице од 40 ° и површином од 15,1 m². На оба верикална репа, изведено је по крмило, са укупном површином од 3,49 m².[12]

Полукрила морнаричких авиона се склапају, а разлози су предходно објашњени. Хоризонтални реп се првобитно није склапао, тада је ширина авиона (због распона репа) била 9 m, што је 1,2 m већа од конкурента МиГ-29К. Са увођењем склапања, распон хоризонталног репа је сведен на 7,4 m, а то је још мање од МиГ-29К за 0,4 m.[12][13]

Погон[уреди]

Сухој Су-33 поседује подвесне усиснике ваздуха, што му је због смањених губитака омогућено да достигне брзину већу за 2 пута од брзине звука. Отвори усисника су испод крила и опремљени су заштитним решеткама, које спречавају усисавање страних предмета у моторе на режимима полетања и слетања. Заштитне решетке су перфорирани панели од титанијума, са великим бројем отвора пречника 2,5 mm. Решетке се аутоматски спуштају и подижу - везано са положајем ногу стајног трапа. Када су ноге стајног трапа извучене, решетке су подигнуте и обратно.

Су-33 погоне два двопроточна турбомлазна мотора Ал-31Ф, серије 3 НПО „Сатурн“. Разликују се од базне варијанте АЛ-31Ф већим потиском за 12,8 kN и смањеном потрошњом горива.[12][14]

Посебности Су-33[уреди]

Побољшања, проистекла из прилагођавања авиона новој намени, су:

  • Побољшан је однос узгона и отпора авиона, при полетању, слетању и у маневру.
  • Повећан је потисак мотора авиона за безбедно кратко полетање са палубе и у случају нужног одустајања од слетања (продужења), у завршној фази прилаза.
  • Ојачан је стајни трап, а на предњу ногу, постављена су два точка и уграђена је куке за хватање развученог ужета, при слетању.
  • Уграђен је исистем за напајање горивом у лету.
  • Су-33 је нтегрисан у навигациони систем носача авиона.
  • Извршена је интеграција са радио-електронским системима носача авиона.
  • Прилагођени су системи наоружања према стандардима морнаричке авијације.
  • Репројектовано је крило и хоризонтални реп са решењем шарки (окова) за њихово склапање на одређеном пресеку у равни аеропрофила, у циљу смањења размаха при стационирању, па и мањег заузимања простора на броду.
  • Примењена је побољшана заштита од корозије ваздухоплова (структуре и система), која одговара дуготрајној употреби у условима на мору.
  • Повећана је ефикасност у нападу на циљеве на површини мора.[3][5][8][11]

Варијанте[уреди]

  • Су-27К — Пројекат палубног ловца на бази Су-27 за опремање носача авиона. Пројекат је био под шифром 1143.5.
  • Су-27КУ — Пројекат палубног двоседа, школско-тренажног авиона.
  • Су-27КРЦ — Пројекат палубног двоседа, извиђачког авиона и тегљача мета.
  • Су-27КПП — Пројекат палубног двоседа, авиона ометача.
  • Су-27КТ / Су-27КТЗ — Пројекат палубног двоседа, авиона танкера горива.
  • Су-33 — Основна борбена варијанта.
  • Су-33УБ — Школско-борбена варијанта, двосед. Раније је имао назив Су-27КУБ.[9][15]

Наоружање[уреди]

Сухој Су-33 са ракетним наоружањем.
Сухој Су-33 на палуби носача авиона Адмирал Кузњецов.

Преглед наоружања[3][9][15]

  • Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 150 граната.
  • Спољна мах носивост: 6.500 kg
  • Тачака подвешавања: 10
  • Подвесно наоружање:
    • Вођене ракете ваздух-ваздух
      • Варијанта 3.200 kg: 8 × Р-27Е или 6 × Р-73
      • Пуна варијанта: 2 × Р-73; 4-6 × Р-27Р/ЕР; 2 × Р-27Т/ЕТ
    • Невођене ракете ваздух-ваздух
    • 4 ракете ваздух-море 266 mm; Х-41 москит
    • Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg (до пример.) или по 250 kg ( пример.)
    • Контејнера КМГ (до 7 пример.) или лансера НАР, са невођеним ракетама С-13 и С-8.
      Су-33 при слетању на палубу носача авиона Адмирал Кузњецов.
  • Могуће су различите комбинације вођеног и невођеног наоружања различите класе.

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Сухој Су-33 је произведен у 26 примерака у фабрици авиона КнААПО „Јуриј Гагарин“ из Комсомољска на Амуру у периоду од 1985. до 2011. године, за потребе руске морнарице. Оперативно су распоређени на носач авиона Адмирал Кузњецов. У току 2010. године извршена је модернизација овог авиона али, није познат њен садржај. Вођени су преговори са Кином и Индијом о извозу, али није било резултата.[11][16]

Корисници[уреди]

Удеси[уреди]

Карактерисике[уреди]

ПРЕГЛЕД КАРАКТЕРИСТИКА[9][15]
ОПШТЕ ПЕРФОРМАНСЕ ОПРЕМА
Намена: палубни ловац-бомбардер Максимална брзина:
  • на висини: 2.300 km/h (М=2,17)
  • при земљи: 1.300 km/h (М=1,09)
Радар: РЛПК-27К
  • Антена:
    • тип: Н001К
    • пречник:1.075 mm
  • Видно поље:
    • по висини: ±50°
    • по азимуту: ±60°
  • Домет за површину радарског пресека: 3 m²
    • спреда: 100 km
    • од назад: 40 km
  • Истовремено прати циљева: 10
Посада: 1 пилот
Дужина: 21,94 m
Размах крила:
  • склопљена: 7,40 m
  • са ракетама, за мисију: 14,948 m
Брзина слетања:: 235—250 km/h
Размах норизонталног репа:
  • склопљен: 7,40 m
  • оперативан: 9,9 m
Долет:
  • при земли: 1.000 km
  • на висини: 3.000 km
Висина: 5,92 m Трајање патролирања: 2 h
Површина крила: 62,0 m² Практични плафон лета: 17.000 m
Аеропрофил крила: П44М Брзина пењања: 13.800 m/min
Коефициент сужења крила: 3,76 Специфично оптерећење крила:
  • при номалној полетној тежини:
    • при делимичним пуњењем горива: 383 kg/m²
    • при мах пуњењем горива: 441 kg/m²
  • при мах полетној тежини: 486 kg/m²
Кацига са нишанским приказивачем
Угао стреле нападне ивице крила: 42,5° ОЕС: ОЕПС-27К
  • Тип: ОЛС-27К (46Ш)
  • Видно поље:
    • по висини: -15°/+60°
    • по азимуту: ±60°
  • Терен видљивости: 120×75°
  • Угао видљивости: 60×10°, 20×5°, 3×3°
  • Домет подршке у контрасти топлог ваздуха циља:
    • спреда: 40 km
    • од назад: 100 km
  • Распон измерених раздаљина: 6 km
Растојање између осовина предњих и задњих точкова: 5,87 m
Ширина газа између задњих точкова: 4,44 m
Маса празног авиона: 16.000 kg
Маса при нормалном полетању: 22.500 kg Спесифични однос потиска СДС и маѕе авиона:
  • при нормалној маси при полетању:
    • делимично напуњен горивом: 0,96
    • пуни унутрашњи резервоари горива: 0,84
  • при мах маси у полетању: 0,76
Нормална маса при полетању:
  • делимично напуњен горивом: 26.000 kg
  • пуни унутрашњи резервоари горива: 29.940 kg
Мах маса у полетању: 32.000 kg
Dmitry Medvedev on the Admiral Kuznetsov-6.jpg
Председник Русије Д. Медведев на
авиону Сухој Су-33
Маса унутрашњег горива: 9.400 kg
  • Основна верзија увећана за: 5.350 kg
Дужина стазе полетања: 105 m (с скакаонице)
Двопроточни турбомлазни мотор: АЛ-31Ф3 Стаза слетања: 90 m (са кочећим ужетом)
Потисак мотора:
  • мах, без допунског сагоревања (ВДС): 2 × 74,5 kN
  • мах, са допунским сагоревањем (СДС): 2 × 122,6 kN
  • мах, на ванредном режиму: 2 × 125,5 kN
Максимално експлотационо нормално убрзање: 9g
Степен двопроточности: 0,571
Маса мотора: 1.520 kg

Напомене[уреди]

  1. Званично, Адмирал Кузњецов, тешка крстарица, носач је авиона због њеног тешког наоружања земља-тло и земља-ваздух, пошто се међународним уговором забрањује класичном носачу авиона да плови кроз мореуз Босфора и Дарданеле.[1]
  2. Неки војни коментатори карактеришу одбацивање МиГ-29К, у односу на Су-33, као „запањујуће“, истичући да је Су-33 био скупљи и неспособан да лансира ракете против површинских циљева.[7] Међутим, други аналитичари су изнели став да је МиГ-29К само опција за избор ако се докаже да је Су-33 претежак за носача авиона и да је совјетска морнарица заинтересована само за противваздухопловну одбрану, а не за подршку, односно за напад ваздух-тло.
Налет авиона на Паради победе 2010. у Москви Су-33 су у средњем реду

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Gordon (1999). стр. 70–71.
  2. „Сухой Су-33” (на језику: (руски)). sukhoi. Приступљено 1. 11. 2015. »Сухой Су-33« 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Су-33” (на језику: (руски)). airwar. Су-33. Приступљено 2. 11. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. Фомин А., (2003). стр. 70,71
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Historical background” (на језику: (енглески)). sukhoi. Приступљено 2. 11. 2015. »Historical background« 
  6. „Кто есть кто: А” (на језику: (руски)). airforce. Приступљено 3. 11. 2015. »Кто есть кто: А« 
  7. Bangash (2008). стр. 281.
  8. 8,0 8,1 8,2 „Sukhoi Su-33 Navy Flanker 1987.” (на језику: (енглески)). aviastar. Приступљено 3. 11. 2015. »Sukhoi Su-33 Navy Flanker 1987.« 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 „Су-33 ПАЛУБНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (на језику: (енглески)). русская-сила. Приступљено 3. 11. 2015. »Су-33 ПАЛУБНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ« 
  10. Goebel, Greg (01 mar 14). „NAVAL SU-27K (SU-33)” (на језику: (енглески)). airvectors. Приступљено 2. 11. 2015. »NAVAL SU-27K (SU-33)«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. 11,0 11,1 11,2 „Сухой проводит наземные и лётные испытания модернизированных истребителей Су-33” (на језику: (руски)). sukhoi. 05. 10. 2010. Приступљено 4. 11. 2015. »Сухой проводит наземные и лётные испытания модернизированных истребителей Су-33« 
  12. 12,0 12,1 12,2 Фомин А., (2003). стр. 190-204.
  13. Фомин А., (2003). стр. 73-74.
  14. „АЛ-31Ф серии 42 (М1)” (на језику: (руски)). salut. Приступљено 4. 11. 2015. »АЛ-31Ф серии 42 (М1)« 
  15. 15,0 15,1 15,2 „Sukhoi Su-33 (Flanker)” (на језику: (енглески)). aerospaceweb. Приступљено 4. 11. 2015. »Sukhoi Su-33 (Flanker)« 
  16. „Северный флот получил два отремонтированных Су-33” (на језику: (руски)). flot. 26 Фев 2014. Приступљено 4. 11. 2015. »Северный флот получил два отремонтированных Су-33«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (руски)). Москва: Polygon. стр. 26—35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (на језику: (енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  1. Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе[уреди]