Сухој Су-30

Из Википедије, слободне енциклопедије
Су-30
Sukhoi Su-30LL.jpg
Сухој Су-30 (основни)
Опште
Намена вишенаменски
Посада два члана[1]
Произвођач Комсомољско-на-Амуру и Иркутско авијацијско производно удружење, Русија
Први лет 1989.
Почетак производње 1992.
Статус У оперативној употреби
Број примерака 500[2]
Димензије
Дужина 21,94[1] m
Размах крила 14,70[1] m
Висина 6,36[1] m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 17.000 kg
Нормална полетна 24.000 kg
Макс. тежина при узлетању 33.500[1] kg
Макс. спољни терет 8.000[1] kg
Погон
Мотори 2 × АЛ-31Ф
Потисак 2 × 122.58 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.125 km/h
Тактички радијус кретања 1.500 km
Долет 3 500 km
Плафон лета 19.820[1] m
Брзина пењања 13.800 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-30 (рус. Сухой Су-30; НАТО класификација Flanker-C) је двомоторни авион, двосед, 4.+ генерације. Карактерише га супер-маневарбилност, велики радијус дејства, савремена опрема и мотори и опција са решењем управљања вектором потиска. Способан за директно управљање формацијом пресретача, као командни авион и самостално, на великим удаљеностима од своје базе, у свим временским условима, дању и ноћу, ваздух-ваздух, ваздух-тло, а и у непријатељском ваздушном простору. Су-30 је настао даљим развојем авиона Су-27,[3] а развио га је ОКБ Сухој. Производи га Уједињена авио-производна корпорација. Авион је велики извозни успех, а продат је у десет земаља, у преко 500 примерака. У Иркутску је поред авиона за извоз, у току и производња 60 примерака за Руско ратно ваздухопловство, са роком испоруке до 2016. године.[4]

Оперативно искуство је показало, савремени авион једносед прекомерно оптерећује пилота, поготово при већим растојањима од базе до места борбеног дејства. За главне радње, при вођењу борбе, а то су маневрисање и истовремено управљање сложеним оружјем, пилот је већ истрошен предходним дугим летом. Поред тога, напредне функције код савремених авиона на кабинској инструменталној табли електронских система су веома бројне, што један пилот при маневрисању у борби физички тешко да може у потпуности да прати и с њима да управља. Због превазилажења тога потребан је и други члан посаде, због чега је уведена друга кабина са свим командама и функцијама као у првој, са непходном допуном закомандни авион.[1][5]

Тактичко-технички захтеви[уреди]

Обезбеђење превласти у ваздушном простору изнад пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака ПВО Црвене армије. Многобројни аеродроми који не испуњавају ни основне стандарде, а поготово не у тешким климатским условима, ставили су пред ваздухопловну индустрију тежак задатак да обезбеди ловачке авионе великог радијуса дејства, опремљене квалитетном навигацијском опремом и способне за самостално извршавање задатака. Повољна искуства у оперативној употреби авиона Су-27УБ показала су да тај авион по својим особинама одговара захтевима дуготрајног патролирања и да је одлична основа за наменску надоградњу у циљу развоја одговарајуће варијанте. Захтевима је дефинисана намена противваздухопловне одбране, са авионом велике аутомије лета и великог радијуса дејства, за уништавање носача авиона, крстарећих ракета (непосредно после лансирања), ношење властитих крстарећих ракета у лету и свих других мисија, дању и ноћу, у тешким условима противелектронског дејства на територији непријатеља, вођење борбених операција појединачно или у формацијама, као и за директно управљање пресретачима у формацији, то јест, као командни авион.[1][3][5][6]

Развој[уреди]

Рад на пројекту авиона двоседа Су-30 је почео у ОКБ Сухој средином осамдесетих година двадесетог века под руководством рус. И. В. Емельянов-а, репројектујући постојећи двосед Су-27УБ. Изграђена су два прототипа, а њихово испитивање извршено је у јесен 1988. године. Поред увођења друге кабине, повећана је количина унутрашњег горива и интегрисан је систем за пријем горива у лету, што је продужило трајање (аутономију) лета на 10 часова. Допуњено и осавремено му је наоружање. Први серијски примерак Су-30 полетео је 14. априла 1992. године.[1][7]

Допуњена је опрема авиона тактичким приказивачем, у другој кабини, на инструменталној табли командира формације ловачких авиона. Интегрисан је пулсирајући-доплер радар и комуникациони систем КДЛУЭ, што користе командни авиони у пружању смерница, истовремено за четири пресретача Су-27, у формацији. Уређај за везу и навођење обезбеђује пријем података, као што су координате и карактеристике циљева и положај ловаца Су-27, у формацији. Подаци стижу из оперативног центра система ПВО и осматрачких радарских станица А-50, у лету. Напреднији навигацијски систем, значајно је побољшао и олакшао навигацију у мисији патролирања. Таква борбена формација, осим дирекног супростављања противничким авионима, може да блокира претпостављене правце лета крстарећих ракета. У подели одговорности између чланова посаде, пилот Су-30 на првом седишту је задужен за управљање авионом и наоружањем као и за вођење ваздушне борбе на малим удаљеностима, а командир, на другом седишту, осим вођења групне ваздушне борбе, одлучује о употреби ракета већег домета против циљева изван визуелног контакта, на дистанци.[1][6]

Пројекат[уреди]

Цртеж авиона Сухој Су-30, у три пројекције.

Главна карактеристика, која доприноси успеху пројекта Су-27, његова је аеродинамичка конфигурација, позната као „интегрисани аеродинамичка конфигурација“. Ова конфигурација је једна од најуспешнијих интеграција крила и трупа, у јединствено аеродиначко тело. Трапезно крило мале виткости, стапа се у средњи део трупа, стварајући јединствено складно узгонско тело, што је у потпуности пренето и на Су-30.

На авиону су електричне команде лета (СДУ-10), са релаксираном резервом статичке стабилности, око нуле. Системом електричних команди лета управља се пропињање и нагиб, обезбеђује се оптимална стабилност и управљивост авиона за пилота, повећавају се аеродинамичке перформансе, ограничава се преоптерећење и нападни угао, то омогућује оптимизацију при димензионисању структуре, па и мање масе.

Погоне га два двопроточна мотора АЛ-31Ф, одвојено уграђена, значајно размакнута испод јединственог узгонског тела. Усисници су такође размакнути. Поседује два вертикална репа, постављена бочно на задњи део трупа и одвојене целообртне површине хоризонталнг репа. Аеродинаниче кочнице, налази се близу тежишта авиона, иза пилотске кабине. Стајн трап је типа трицикл, са по једним точком на свакој главној нози, од авиона Су-27 и Су-27УБ. Носни точак је опремљен са заштитним блатобраном, ради заштите од оштећења.[8][9]

Карактеристике лета[уреди]

Интегрисана аеродинамички конфигурација, у комбинацији са управљањем вектором потиска, резултира у карактеристикама супер покретљивости и јединственог полетања и слетања. Опремљен са системом дигиталниих електричних команди лета, Су-30 је у стању да обавља неке веома напредне маневре, укључујући Пугачеву кобру и клизање на реп. Ови маневри брзо успоравају авион, узрокујући губљење ловца као циља, јер релативна брзина авиона падне испод прага, где се сигнал не регриструје на радару.[10]

Погон[уреди]

Погон авиона сачињавају два двопроточна мотора Сатурн АЛ-31Ф, мале двопроточности, напајана ваздухом помоћу два одвојена усисника који су прави канали промељиве геометрије у функцији Маховог броја лета, са минималним губицима. Сваки мотор може да развије потисак од 123 kN, са допунским сагоревањем, с чиме обезбеђује М=2 на оптималној висини лета, а брзину од 1.350 km/h на малој висини. Обезбеђено му је 5.270 kg унутрашњег горива, Су-30МК поседује аутономују лета до 4,5 сата борбене мисије, са долетом од 3.000 km. При допуњавању горива у току лета повећава се долет до 5.200 km или трајање лета до 10 сати крстарења на оптималној висини.[1][11][12]

Опрема[уреди]

У оквиру импозантне опремљености, авион поседује ефикасан аутопилот у свима фазама лета, укључујући мале висине пратећи конфигурацију терена, следећи начин рада радара и при извршавању борбених задатака ваздух-ваздух и ваздух-тло, самостално и у формацији четири ловца. Аутоматски систем контроле повезане са навигационим системом осигурава руте лет, циљну приступ, опоравак до аеродрома и слетања у аутоматском режиму.[8][11]

Преглед опреме[11]
  • Систем управљања дејством оружја (ватром)
    • Систем управљања дејством оружја ваздух-ваздух
      • Радарско претраживање и праћење
      • IRST и ласерски даљиномер
        • Станица за оптичко претраживање и праћење
        • Кацига пилота са нишанским приказвачем циља
      • Широкоугаони HUD (горњи нишански приказивач)
      • IFF систем питача
    • Системом за управљање дејством оружја ваздух-тло
      • Вишенаменски LCD приказивачи у боји
      • Дигитални рачунар
      • GPS систем сателитске навигације
      • Систем управљања оружјем
  • Систем даљинског управљања авионом
  • IFF систем предајника
  • Систем напајање антена
  • Навигациони систем лета
    • Дигитални рачунар
    • Став и позиција референтног система
    • Радио-технички систем за навигацију, кратког домета
    • GPS систем
    • Аутопилот
    • Систем ваздушних података
    • Систем обраде података и приказ висине и брзине лета
  • Опрема електронских противмера
    • Радар за упозорење и пријемник са померњем границе
    • IC и противрадарски мамци
    • Предајник радио ометача (у контејнеру)
  • Комуникациони систем
    • Група VHF и UHF комуникацијских примопредајника
    • Група SW радио комуникацијских примопредајника
  • Систем аутоматцког управљања
    • Интегрисани систем упозорења посаде, на табли за управљање
    • Опрема за снимање информација о лету
    • Опрема за хитно упозоравајуће стање
  • Систем за видео снимање
    • Управљање на табли са видео снимањем
    • Предња видео камера
    • Видео управљач
  • Одговорач авиона
  • Систем навођења телекомандом
  • Контејнер са системом FIRST и ласерским даљиномером

Наоружање[уреди]

Авион Су-30МКИ на изложби наоружања.

Преглед наоружања[1]

  • Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 150 граната.
  • Тачака подвешавања: 12
  • Спољна носивост: 8.000 kg
  • Подвесно наоружање:
    • 6 вођених ракета средњег домета Р-77, Р-27Р или Р-27ЭР, Р-27Т или Р-27ЭТ с ТГС и 6 ракета за блиску борбу Р-73 с ТГС.
    • Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg (до 8 пример.) или по 250 kg (28 пример.).
    • Контејнера КМГ (до 7 пример.) или лансера НАР, са невођеним ракетама С-13 и С-8 (до 4 пример.).
    • Могуће су различите комбинације вођеног и невођеног наоружања различите класе.
Ношење наоружања
№ носача 7 5 3 11 9 1

2

10 12 4 6 8
6 х Р-27Р Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF 2 Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF
6 х Р-73 Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg
4 х Р-27Р
2 х Р-27Т
4 х Р-73
Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg Р-27Т.GIF Р-27Р.GIF 2 Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Т.GIF Ракета Р-73.svg Ракета Р-73.svg
16 х ФАБ-500М54 4хФАБ.GIF 8хФАБ.GIF 4хФАБ.GIF
10 х ФАБ-500М62 2хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 4хФАБ;.GIF 1хФАБ;.GIF 2хФАБ;.GIF
36 х ФАБ-250М54 6хФАБ.GIF 6хФАБ.GIF 12хФАБ.GIF 6хФАБ.GIF 6хФАБ.GIF
18 х ФАБ-250М62 3хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 6хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF 3хФАБ;.GIF
5 х КМГУ КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF КМГУ.GIF
120 х С-8 (6 х Б-8М1) 2 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 1 х Б-8М1.GIF 2 х Б-8М1.GIF
30 х С-13
(6 х Б-13Л)
2 х Б-13Л.GIF 1 х Б-13Л.GIF 1 х Б-13Л.GIF 2 х Б-13Л.GIF
6 х С-25 2 х С-25.GIF 1 х С-25.GIF 1 х С-25.GIF 2 х С-25.GIF
6 х Р-27Р
2 х Р-27Т
4 х Р-73
Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Т.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF 2 Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF Р-27Т.GIF Р-27Р.GIF Р-27Р.GIF
10 х РВВ-АЕ РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg 32п РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg РВВ-АЕ.svg
6 х Х-29Т
Х-29Т.svg
Х-29Т.svg
Х-29Т.svg
Х-29Т.svg
Х-29Т.svg
Х-29Т.svg
6 х КАБ-500КР
КАБ-500КР.png
КАБ-500КР.png
КАБ-500КР.png
КАБ-500КР.png
КАБ-500КР.png
КАБ-500КР.png
6 х Х-31П(А)
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
Х-31П(А).png
2 х Х-59М
Х-59М.svg
Х-59М.svg

Варијанте[уреди]

У производним погонима КНААПО, производе се варијанте: Су-30М2, Су-30МК2, Су-30МКВ, Су-30МКК, Су-30МК2-В, Су-30МК2-И и Су-30МК2-V. У производним погонима „Иркут“, производе се варијанте: Су-30МКИ, Су-30МКИ(А), Су-30МКМ и Су-30СМ. У зависности од земље наручиоца и специфичних захтева, у називу авиона су додатна слова или бројеви.[4][5][14]

  • Су-30К - комерцијална верзија двоседа пресретача на основу Су-27УБ, са системом пуњења горива у лету и сателитском навигацијом (GPS, ГЛОНАСС). Први лет је направио 1993. године. Мотори су му АЛ-31Ф. Ограничена унутрашња запремина ваздухоплова није дозвољавала жељени избор и уградњу потребне опреме, што је изнудило њену интееграцију у спољне контејнере и заузимање спољних носаача. Ово укључује систем за ласерско откривање и даљиномер, за потребе ласерски вођеног оружја и IC камере за детектовање циљева у инфрацрвеном спектру, која ради и ноћу и у неповољним временским условима. Авион је опремљен седиштем К-36ДМ, постављеним под нагибом од 30 °. Према борбеним карактеристикама Су-30К може додатно да се користи изнад мора и изнад копна (ваздух-тло), са прецизно вођеним оружјем, домета до 250 km. Широк спектар оружја, омогућује му дејство по разним циљевима на копну и мору. Су-30К је у могућности да додатно користи високо прецизно тактичко оружје ваздух-тло - противбродске ракете Х-31А, противрадарарске ракете Х-31П, ракете дугог домета са ТВ навођењем Х-59М, ракете кратког домета Х-29Т, вођене авио-бомбе КАБ-500 и КАБ-1500. За повећање ефикасности у решавању проблема стицања супериорности у ваздушном простору, користи ракете средњег домета АГСН РВВ-АЕ (Р-77).[15][16][17]
  • Су-30МК (модернизована, комерцијална верзија) - Авион двосед за подршку, намењен за извоз. Први лет је направио 1993. године. Проширен му је асортиман оружја: Р-77, Х-31, Х-29, Х-59М. Повећана му је максимална маса полетања и борбени терет, ранији ресурс змаја је повећан од 2.000 на 3.000 часова, а мотора - од 900 до 1.500 часова.[13][18]
  • Су-30МКИ (модернизовани, за извоз у Индију) - Први лет прототипа је направљен 1997. године. Вишенаменски ловац, са паралелно (удвојено) примењеним канардима и хоризонталним репом, а мотор са управљањем с потиском (АЛ-31ФП), опремом обезбеђеном у оквиру међународне сарадње Русија - Француска - Израел - Индија, са новим радаром Н011М, пасивног електронског скенирања и повећаног домета у задацима ваздух-ваздух и ваздух-тло.[19]
  • Су-30КН (комерцијална, нова верзија) - двоседи ловац. Су-30К је унапређеном опремом и радарском структуром, додатним самосталним каналом радара са ФАР „Перо“. Први лет је направио 1999. године. Пријемник А-737 сателитског навигационог система са подршком за ГЛОНАСС и NAVSTAR. Радару Н011М је додат рачунар за мапирање тла и покретних циљева. Обе кабине су поседовале конвенционалне телевизијске екране, замењени су са приказивачима од течног кристала у боји (мултифункционални приказивачи, величина 5к5 инча) МФИ-55. Систему управљања оружјем (СУО) додат је рачунар МВК за повезивање са новим опто-електронским системом вођења ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља: Р-77, Х-31, Х-59, Х-29.[20]
  • Су-30МКК - модернизована, комерцијална верзија за Кину. Су-30МКК је ловац двосед са побољшаном ефикасношћу дејства ваздух-земља, интегрисан је радар Н001ВЕ. Погон са моторима АЛ-31Ф. Први лет је направио у 1999. години.[21]
  • Су-30МКИ(А) - модернизована, комерцијална Индијска верзијаСу-30МК за Алжир. Интегрисан је радар Н011М, а први лет је направљен 2007. године.[22][23]
  • Су-30МКМ - модернизована, комерцијална Малезијска верзија Су-30МК. На основу верзији Су-30МКИ, са радаром Н011М.[23]
  • Су-30МКВ - модернизована, комерцијална верзија за Вијетнам.[24]
  • Су-30МК2 - модернизована, комерцијална, верзија 2, унапређена вагијанта Су-30МК. Први лет јенаправио 2002. године, Са моториа Ал-31Ф и радарома Н001. Наоружање: 6пројектила РВВ-АЕ/Р-27/Р-73/Х-29/Х-31, у репном делу трупа је контејнер.[23] Извозна цена је око 50 милиона америчких долара.[25]
  • Су-30МК2-V - модернизована, комерцијална верзија Су-30МК2 за Венецуелу.
  • Су-30М2 - модернизована, верзија Су-30МК2, намењена за Руско ваздухопловство. Фабричка испитивања у лету су завршена, у 2010. години.[26]
  • Су-30СМ - модернизована верзија авиона Су-30МКИ за Руско ваздухопловство, са моторима Ал-31ФП. Први лет је направио 21. септембра 2012. Од 2014. године. Руско ратно ваздухопловство је поручило 60 примерака Су-30СМ.[27]

Оперативна употреба[уреди]

Сирија[уреди]

Неколико авиона Су-30 СМС је послато у Сирију у функцији руске војној интервенције против терористчке исламске организације у Сирији, у намени да прате бомбардере при извршању њихових мисија.[28] Су-30СМ су лоцирани на аеродрому у Латакији, у септембру 2015. године. Сматра се да су за сада 4 примерка Су-30СМ. После обарања Су-24, 23. новембара 2015. године, од стране турских F-16 успостављена је пратња бомбардера са Су-30 СМС.[29]

Корисници авиона Су-30[уреди]

Авион Су-30 је велики извозни успех, а продат је у десет земаља, у преко 500 примерака.[4]

Корисници авиона Сухој Су-30
 Алжир – Алжирско ваздухопловство поседује 44 примерка авиона Су-30МКИ, у оперативној употреби и 14 Су-30 СМС очекују да им се испоруче.  Ангола – Анголско ваздухопловство је уговорило 18 примерака ловаца Су-30К, 16. октобра 2013. године. Ови су авиони првобитно били испоручени Индији у 1990. години, па су се вратили у Русију 2007.[30]
 Кина – Ратно ваздухопловство и морнарица Кине располажу са укупно 76 Су-30МКК и 24 Су-30МК2.  Венецуела – Ратно ваздухопловство и влада Венецуеле саопштили су 14. јуна 2006. године да су купорљена 24 авиона Су-30МК2. Прва два су стигла почетком децембра 2006. године, док су 8 уведени у оперативну употребу током 2007. године. Преосталих 14 јединица стигло је 2008. године. Наредну партију од 12јединица Су-30МКВ је такође разматрана у 2009. години, никада није настављено. У октобру 2015. године, Венецуела је најавила куповину још 12 примерака Су-30МК2.
 Индија – Индиско ратно ваздухопловство располаже са 200 примерака Су-30МКИ, од августа 2014. године.
 Индонезија – Ратно ваздухопловство Индонезије увело је у оперативну употребу комбиновано 11 примерака авиона варијанти Су-30МК / МК2. Комплетирали су опремање у септембру 2013. године.
Tni-au su-30 1.jpg
Су-30 Ратног ваздухопловства Индонезије.
Venezuelan Air Force Sukhoi SU-30MK2 AADPR.jpg
Су-30 Ратног ваздухопловства Венецуеле.
 Ирак – Ратно ваздухопловство Ирака поседује 10 примерака Су-30К, јуни 2014. године. Добили су авионе Су-30К, који су претходно били у оперативној употреби у Индији.  РусијаРуско ратно ваздухопловство поседује 3 авиона Су-30, 16 Су-30М2 и 39 Су-30СМ, у новембру 2015. године.[31] Поручено је 16 примерака Су-30М2, у децембру 2013. године,[32] што прати претходну поруџбину за 4 авиона тог типа. Укупно је 69 примерака Су-30СМС по наруџбини у фебруару 2014. године, а испорука ће се завршити до 2016. године.[33][34] У току је реализација другог дела уговора за испоруку 30 Су-30СМ, до 2016. године.[35][36]

Руско морнаричко ваздухопловство је уговорило 20 авиона Су-30СМС, а укупно је планирано 50. У току 2015. године је испоручено 8 примерака.[37][38][39]

 Уганда – Ратног ваздухопловства Уганде уговорило је 6 примерака Су-30МК2, 2010. године.[40][41] Последњи два авиона су испоручена у јуну 2012. године.[42]
 Казахстан – Казахстанско ратно ваздухопловство је уговорило ловце Су-30СМ у фебруару 2015. године. Прва 4 су испоручена почетком 2015.[43][44]
 Вијетнам – Ратно ваздухопловство Вијетнама поседује 4 примерка Су-30МК и 20 Су-30МК2В, 2013. године. Вијетнам је наводно потписао уговор за још 12 Су-30МК2 у 2009. години, али је уговор смањен на 8 примерака. Русија је саопштила, 21. августа 2013. године, да ће испоручити још 12 Су-30МК2 у износу од 450 милиона $ по уговору, са роком испоруке до краја 2015. године.[45]
World operators of the Su-30.png
Корисници авиона Су-30
   — тренутни корисници.
 Малезија – Краљевско Ратног ваздухопловства Малезије након посете Индијском и при разгледању Су-30МКИ, уговорили су 18 примерака Су-30МКМ, у мају 2003. године. Прва 2 примерка Су-30МКМ су званично предата у Иркутску 23. маја 2007. године, а стиглису у Малезију, 21. јуна. Тренутно је у оперативној употреби Ратног ваздухопловства Малезије 18 примерака Су-30МКМ.[46]

Карактеристике фамилије Су-30[уреди]

Упоредне карактеристике фамилије авиона Су-27 / Су-30 / Су-32 / Су-33 / Су-34 / Су-35[9][11][13][47]
Назив Су-27С

Су-27П

Су-27УБ Су-27СК Су-27СКМ Су-30

(Су-27ПУ)

Су-27КН Су-33

(Су-27К)

Су-35

(Су-27М)

Су-34

(Су-32)

Су-30МКИ Су-30МКК Су-30МК2 Су-35

(Су-27БМ)

Мотор (2x) АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф3 АЛ-31ФМ АЛ-31Ф АЛ-31ФП АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-41Ф
Потисак

kN

СДС 122,58 122,58 122,58 122,58 122,58 122,58 125,5 142 122,58 130 122,58 122,58 142,2
БДС 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 88,4
Дужина m 21,935 21,935 21,935 21,935 21,935 21,935 21,185 22,18 23,34 21,935 21,935 21,935 21,9
Распон крила m 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7
Висина m 5,932 6,357 5,932 5,932 6,357 6,357 5,72 6,43 6,36 / 6,09 6,357 6,43 6,43 5,9
Маса kg празног 16.300 17.500 16.870 17.700 18.400 22.500 18.400
нормална 23.000 24.000 23.430 24.000 24.780 25.000 25.700 38.240 25.700 24.900 25.300 n
максимум 28.000 30.500 30.450 33.000 30.450 33.000 33.000 34.000 44.360 34.000 34.500

38.800

34.500

38.000

34.500
Унутрашње гориво kg 9.400 9.400 9.400 9.400 9.400 9.400 9.500 10.250 12.100 10.000 9.640 9.720 11.500
Max брзина

km/h

Hopt m 2.500 2.125 2.500 2.125 2.300 2.500 1.900 2.125 2.120 2.100 2.400
H = 0 m 1.400 1.400 1.400 1.400 1.400 1.300 1.400 1.400 1.400 1.350 1.400 1.400
Max брз. пењања m/s 330 >280 h
Плафон лета m 18.500 17.500 18.500 17.750 17.500 17.000 18.000 15.000 17.300 17.300 17.300 18.000
Max фактор оптер. n 9 9 9 9 9 8 8 9 7/9 9 9 9 9
Долет km на висини 3.900 3.000 3.680 3.530 3.000 3.000 3.000 3.200 4.000 3.000 3.000 3.000 3.000
ниво мора 1.400 1.300 1,370 1.300 1.000 1.450 1.300 1.300 1.300 1.580
прелет 4.500t
по IFR 5.200 5.200 6.500 7.000 5.200 5.200 5.600
Полетање m 650 750 450 450 750 105 r 750 1.260 550 550 550 400-450
Слетање m 620 650 620 700 650 90 a 600 950 650 750 750 c 650 c
Напомене
* – основа Су-27П/Су-27С

a – хватан при слетању
c – са кочним падобраном
h– на висини 1.000 m

n – са 2x РВВ-АЕ + 2x Р-73Е
r – полетање са носеће рампе
t – са 2x ПТТ-2000 спољна резервоара

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 „Су-30” (на језику: (руски)). airwar. 2004. Приступљено 19. 11. 2015. »Су-30« 
  2. „Delivery of Su-30 MKI Fighters for IAF to get Delayed Due to HAL’s Limited Assembly Line” (на језику: (енглески)). defencenow. Приступљено 30. 11. 2015. »Delivery of Su-30 MKI Fighters for IAF to get Delayed Due to HAL’s Limited Assembly Line« 
  3. 3,0 3,1 Goebel, Greg (01 mar 14). „Second-Generation Su-27 & Derivatives” (на језику: (енглески)). airvectors. Приступљено 19. 11. 2015. »Second-Generation Su-27 & Derivatives« 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Су-30. Бестселлер российской авиации” (на језику: (руски)). defendingrussia. 13 янв, 2015. Приступљено 30. 11. 2015. »Су-30. Бестселлер российской авиации« 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Sukhoi Su-30 Multi-Role Flanker” (на језику: (енглески)). milavia. Приступљено 21. 11. 2015. »Sukhoi Su-30 Multi-Role Flanker« 
  6. 6,0 6,1 „Су-30 ПЕРЕХВАТЧИК-ВКП” (на језику: (енглески)). русская-сила. Приступљено 20. 11. 2015. »Су-30 ПЕРЕХВАТЧИК-ВКП« 
  7. „SU-27PU (SU-30) / EXPORT SU-30MK DEMONSTRATORS” (на језику: (енглески)). airvectors. Приступљено 21. 11. 2015. »SU-27PU (SU-30) / EXPORT SU-30MK DEMONSTRATORS« 
  8. 8,0 8,1 „Su-27 Flanker” (на језику: (енглески)). milavia. Приступљено 21. 11. 2015. »Su-27 Flanker« 
  9. 9,0 9,1 „Sukhoi Su-30, 1993.” (на језику: (енглески)). aviastar. Приступљено 24. 11. 2015. »Sukhoi Su-30, 1993.« 
  10. R. E. Smith. „Discovering Novel Fighter Combat Maneuvers” (pdf) (на језику: (енглески)). cs.ucl.ac. Приступљено 21. 11. 2015. »Discovering Novel Fighter Combat Maneuvers« 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 „Aircraft performance” (на језику: (енглески)). sukhoi. Приступљено 21. 11. 2015. »Aircraft performance« 
  12. „Турбореактивные двигателиАЛ-31Ф” (на језику: (руски)). umpo. Приступљено 21. 11. 2015. »Турбореактивные двигателиАЛ-31Ф« 
  13. 13,0 13,1 13,2 „Sukhoi Su-30MK Su-30MKM fighter aircraft” (на језику: (енглески)). airrecognition. 16 November 2011. Приступљено 25. 11. 2015. »Sukhoi Su-30MK Su-30MKM fighter aircraft« 
  14. Staff Writer (10/14/2015). „Variants:” (на језику: (енглески)). militaryfactory. Приступљено 24. 11. 2015. »Variants:« 
  15. „Su-27 Flanker Operators List” (на језику: (енглески)). milavia. Приступљено 24. 11. 2015. »Su-27 Flanker Operators List« 
  16. „Su-27 Flanker Variants Overview” (на језику: (енглески)). milavia. Приступљено 24. 11. 2015. »Su-27 Flanker Variants Overview« 
  17. Carlo Kopp, AFAIAA, MIEEE, PEng (January, 2007). „Sukhoi Flankers The Shifting Balance of Regional Air Power” (на језику: (енглески)). ausairpower. Приступљено 24. 11. 2015. »Sukhoi Flankers The Shifting Balance of Regional Air Power« 
  18. „Вооружение” (на језику: (енглески)). sukhoi. Приступљено 24. 11. 2015. »Вооружение« 
  19. „Indian Air Force Sukhois Dominate UK Fighter Jets in Combat Exercises” (на језику: (енглески)). ndtv. 06. 08. 2015. Приступљено 25. 11. 2015. »Indian Air Force Sukhois Dominate UK Fighter Jets in Combat Exercises« 
  20. „Су-30КН” (на језику: (руски)). airwar. 2004. Приступљено 25. 11. 2015. »Су-30КН« 
  21. „Су-30МКК МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ” (на језику: (енглески)). русская-сила. Приступљено 25. 11. 2015. »Су-30МКК МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ« 
  22. „Russia, Algeria sign contract for 14 Su-30MKA aircraft” (на језику: (руски)). tass. September 11. 2015. Приступљено 25. 11. 2015. »Russia, Algeria sign contract for 14 Su-30MKA aircraft« 
  23. 23,0 23,1 23,2 „Авиационное направление разработок” (на језику: (руски)). niip. Приступљено 27. 11. 2015. »Авиационное направление разработок« 
  24. Staff Writer (Dec 21, 2009). „Russia, Vietnam ink submarine, arms deal” (на језику: (енглески)). spacewar. Приступљено 27. 11. 2015. »Russia, Vietnam ink submarine, arms deal« 
  25. 28 февраля 2012 г. „У разбившегося истребителя Су-30 загорелся двигатель” (на језику: (руски)). bbc. Приступљено 27. 11. 2015. »У разбившегося истребителя Су-30 загорелся двигатель« 
  26. Годовой отчёт ОКБ Сухого 2010 год. стр. 8
  27. „Минобороны подписало контракт на поставку еще восьми Су-30СМ” (на језику: (руски)). ria. 07.09.2015. Приступљено 27. 11. 2015. »Минобороны подписало контракт на поставку еще восьми Су-30СМ« 
  28. „На авиабазе "Хмеймим" в Сирии размещены российские истребители Су-30СМ” (на језику: (руски)). ria. 05.10.2015. Приступљено 30. 11. 2015. »На авиабазе "Хмеймим" в Сирии размещены российские истребители Су-30СМ« 
  29. „ЦАХАЛ сбил сирийский штурмовик. Все подробности” (на језику: (руски)). mignews. Приступљено 30. 11. 2015. »ЦАХАЛ сбил сирийский штурмовик. Все подробности« 
  30. „Angola Inks $1Bln Arms Deals With Russia – Paper” (на језику: (енглески)). sputniknews. 16.10.2013. Приступљено 27. 11. 2015. »Angola Inks $1Bln Arms Deals With Russia – Paper« 
  31. „Первые Су-30СМ в Миллерово” (на језику: (енглески)). bmpd.livejournal. Приступљено 28. 11. 2015. »Первые Су-30СМ в Миллерово« 
  32. „Новый Су-30М2 в Дземги” (на језику: (руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 29. 11. 2015. »Новый Су-30М2 в Дземги« 
  33. Military & Intelligence (13.02.2014). „Russian Air Force to Get 21 Su-30 Fighter Jets in 2014” (на језику: (енглески)). sputniknews. Приступљено 29. 11. 2015. »Russian Air Force to Get 21 Su-30 Fighter Jets in 2014.« 
  34. „Еще два Су-30СМ в Миллерово” (на језику: (руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 28. 11. 2015. »Еще два Су-30СМ в Миллерово« 
  35. „Подписан контракт на поставку в ВВС России истребителей Су-30СМ” (на језику: (руски)). vz. 19 декабря 2012. Приступљено 30. 11. 2015. »Подписан контракт на поставку в ВВС России истребителей Су-30СМ« 
  36. „ВВО получит около 15 Су-30СМ и Су-30М2” (на језику: (руски)). vpk-news. 27 октября, 2014. Приступљено 30. 11. 2015. »ВВО получит около 15 Су-30СМ и Су-30М2« 
  37. „Еще три морских Су-30СМ отправились в Саки” (на језику: (руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 29. 11. 2015. »Еще три морских Су-30СМ отправились в Саки« 
  38. „Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ” (на језику: (руски)). flotprom. 17 Янв 2014. Приступљено 29. 11. 2015. »Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ« 
  39. „МИНОБОРОНЫ РОССИИ И КОРПОРАЦИЯ «ИРКУТ» ЗАКЛЮЧИЛИ КОНТРАКТ НА ПОСТАВКУ ИСТРЕБИТЕЛЕЙ СУ-30СМ ДЛЯ МОРСКОЙ АВИАЦИИ ВМФ РОССИИ” (на језику: (енглески)). irkut. 05/092014. Приступљено 30. 11. 2015. »МИНОБОРОНЫ РОССИИ И КОРПОРАЦИЯ «ИРКУТ» ЗАКЛЮЧИЛИ КОНТРАКТ НА ПОСТАВКУ ИСТРЕБИТЕЛЕЙ СУ-30СМ ДЛЯ МОРСКОЙ АВИАЦИИ ВМФ РОССИИ« 
  40. „Russia signs $1.2 bln contract for jet fighter delivery to Algeria, Uganda” (на језику: (енглески)). sputniknews. 05.04.2010. Приступљено 28. 11. 2015. »Russia signs $1.2 bln contract for jet fighter delivery to Algeria, Uganda« 
  41. Tabu Butagira & Martin Ssebuyira (July 13 2011). „New Russian-built jet fighters arrive” (на језику: (енглески)). monitor. Приступљено 28. 11. 2015. »New Russian-built jet fighters arrive« 
  42. defenceWeb (07 June 2012). „Uganda receives final Su-30s from Russia” (на језику: (енглески)). defenceweb. Приступљено 28. 11. 2015. »Uganda receives final Su-30s from Russia« 
  43. IHS Jane's Defence Weekly (04 February 2015). „Kazakhstan to acquire Su-30SM fighters” (на језику: (енглески)). Приступљено 28. 11. 2015. »Kazakhstan to acquire Su-30SM fighters« 
  44. Biggers, Chris (30. 06. 2015). „Kazakhstan Has Received Four Russian SU-30SM Fighters” (на језику: (енглески)). bellingcat. Приступљено 28. 11. 2015. »Kazakhstan Has Received Four Russian SU-30SM Fighters« 
  45. Military & Intelligence (21.08.2013). „Russia to Deliver 12 Su-30 Fighter Jets to Vietnam – Source” (на језику: (енглески)). sputniknews. Приступљено 28. 11. 2015. »Russia to Deliver 12 Su-30 Fighter Jets to Vietnam – Source« 
  46. Defense Industry Daily staff (Mar 18, 2014). „Malaysia’s SU-30MKMs – Will a New Competition Bring More?” (на језику: (енглески)). defenseindustrydaily. Приступљено 28. 11. 2015. »Malaysia’s SU-30MKMs – Will a New Competition Bring More?« 
  47. „Specifications Su-27 Family” (на језику: (енглески)). milavia. Приступљено 23. 11. 2015. »Specifications Su-27 Family« 

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Радић, Александар (2002). Ваздушна моћ Русије (на језику: (српски)). Беоgrad. 
  • Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (енглески)). London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (руски)). Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на језику: (руски)). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (на језику: (енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (на језику: (енглески)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (руски) and (енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Su-30” (на језику: (руски) and (енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 17. 3. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. јануар 2011. 
  • „Su-30” (на језику: (руски) and (енглески)). «Руски витезови». Приступљено 17. 3. 2011. 
  • „Sukhoi Su-30” (на језику: (енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 20. 3. 2011. 
  • „Су-30 Ловац пресретач” (на језику: (руски)). Русская сила. Приступљено 21. 3. 2011. 
  • „History of Russian Sukhoi Fighter Aircraft” (на језику: (енглески)). www.b-29s-over-korea.com. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-30,” (на језику: (немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011. 
  • „Licna karta Suhoj SU-30,” (на језику: (српски)). www.mycity-military.com. Приступљено 2. 4. 2011.