Сухој Су-31

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-31Т

Сухој Су-31
Сухој Су-31

Општи подаци
Намена акробатски авион
Посада 1
Порекло  Русија
Произвођач ОКБ Сухој
Пробни лет јуни 1992.
Уведен у употребу 1992.
Статус оперативан
Први оператер  Русија
Број примерака непознат
Димензије
Дужина 6,83 m
Висина 2,76 m
Распон крила 7,80 m
Површина крила 11,83 m²
Маса
Празан 700 kg
Нормална полетна 805 kg
Максимална 858 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор Веденејев М-14ПФ
Снага КЕМ-а 298 kW
Снага КЕМ-а у кс 400 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 450 km/h
Економска брзина 330 km/h
Долет 1.100 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.440 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Сухој Су-31 /(Suhoj Su-31), (рус. Сухой Су-31) је једномоторни, једноседи лаки руски нискокрилни авион за акробатско летење развијен 1991. године.[1]

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Сухој Су-31 је пројектован и направљен у фабрици Сухој и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Потекао је од веома успешног акробатског модела авиона Су-26М. Израда пројекта је започета 1991, а завршен је 1992. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант је В. П. Кондратијев. Авион је први пут приказан светској јавности на авио изложби Фарнбороу 1992. године, а већ у јулу је учествовао на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Авру Француска.

Технички опис[уреди]

Сухој Су-31 је лаки авион за акробатско летење пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа. Опремљен је мотором од 298 kW произвођача Веденејев М-14ПФ, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 70%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10, а то је граница коју не могу да поднесу акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилот је смештен у затвореном кокпиту који је смештен иза крила. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилоту, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту да прецизно контролише положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности. У односу на своје претходнике Су-26М и Су-29, авион Су-31 има следећа побољшања: повећано кормило, редизајнирана крила увођенјем титанијумских ребара и карбонских влакана, (побољшана стабилност лета и олакшано управљање авионом), појачана снага мотора, нови пропелер, (који омогућавају убрзање у вертикалном лету) побољшан комфор пилота, и додате две преграде за пртљаг.[2][3]

Варијанте[уреди]

  • Су-31Т - стандардна верзија авиона Су-31,
  • Су-31Х - извозна верзија авиона Су-31 са резервоарима за гориво у крилима,
  • Су-31М - верзија авиона Су-31 са резервоарима за гориво у крилима и уређајем за катапултиранје седишта,
  • Су-31М3 - верзија авиона Су-31М са појачаним мотором М-9Ф снаге 313 kW, повећане максималне брзине и долета,
  • Су-31У - верзија авиона Су-31 са увлачећим стајним трапом.

Оперативно коришћење[уреди]

Само месец дана после пробног лета у јулу 1992. године овај авион је учествовао на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Авру Француска и освојио бронзану медаљу. Већ од 1994. године овај авион је стандардна опрема руске репрезентације на шампионатима у акробатском летењу, и поновио је успех са Светског првенства из 1992. године. Посаду авиона Сухој Су-31 сачињава 1 члан тј. пилот. Авион је добио међународни сертификат 1994. године, а у Русији је сертификован 1995. године. Авион Сухој Су-31 се користи већ 15 година, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона. На захтев купца авион се може опремити западном авиоником "Bekker" и "Bendix King", и GPS навигационим системом.[4]

Земље које користе овај авион[уреди]

Сухој Су-31 акробација пилота Ramón Alonso

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31 - Характеристики”. www.sukhoi.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. [1]
  3. „Su-31 by Sukhoj OKB”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. „Сухой Су-31”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR). 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (руски) и (енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Су-26, 29, 31” (на језику: (руски) и (енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Су-31” (на језику: (руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-31 (1992)” (на језику: (енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31” (на језику: (енглески)). www.airliners.net. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Su-31T/U, aerobatic by Sukhoi OKB” (на језику: (енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-26 Aerobatic Airplane, Russia” (на језику: (енглески)). www.aerospace-tehnology.com. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-31,” (на језику: (немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.