Сухој Су-31
| Сухој Су-31Т | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | акробатски авион | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  Русија
| |
| Произвођач | ОКБ Сухој | |
| Пробни лет | јуни 1992. | |
| Уведен у употребу | 1992. | |
| Статус | оперативан | |
| Први оператер | Русија
| |
| Број примерака | непознат | |
| Димензије | ||
| Дужина | 6,83 m | |
| Висина | 2,76 m | |
| Распон крила | 7,80 m | |
| Површина крила | 11,83 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 700 kg | |
| Нормална полетна | 805 kg | |
| Максимална | 858 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни са ваздушним хлађењем | |
| Број мотора | 1 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Веденејев М-14ПФ | |
| Снага КЕМ-а | 298 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 450 km/h | |
| Економска брзина | 330 km/h | |
| Долет | 1.100 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 1.440 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Сухој Су-31 /(Suhoj Su-31), (рус. Сухой Су-31) је једномоторни, једноседи лаки руски нискокрилни авион за акробатско летење развијен 1991. године.[1]
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Авион Сухој Су-31 је пројектован и направљен у фабрици Сухој и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Потекао је од веома успешног акробатског модела авиона Су-26М. Израда пројекта је започета 1991, а завршен је 1992. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант је В. П. Кондратијев. Авион је први пут приказан светској јавности на авио изложби Фарнбороу 1992. године, а већ у јулу је учествовао на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Авру Француска.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Сухој Су-31 је лаки авион за акробатско летење пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа. Опремљен је мотором од 298 kW произвођача Веденејев М-14ПФ, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 70%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10, а то је граница коју не могу да поднесу акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилот је смештен у затвореном кокпиту који је смештен иза крила. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилоту, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту да прецизно контролише положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности. У односу на своје претходнике Су-26М и Су-29, авион Су-31 има следећа побољшања: повећано кормило, редизајнирана крила увођенјем титанијумских ребара и карбонских влакана, (побољшана стабилност лета и олакшано управљање авионом), појачана снага мотора, нови пропелер, (који омогућавају убрзање у вертикалном лету) побољшан комфор пилота, и додате две преграде за пртљаг.[2][3]
Варијанте
[уреди | уреди извор]- Су-31Т - стандардна верзија авиона Су-31,
- Су-31Х - извозна верзија авиона Су-31 са резервоарима за гориво у крилима,
- Су-31М - верзија авиона Су-31 са резервоарима за гориво у крилима и уређајем за катапултиранје седишта,
- Су-31М3 - верзија авиона Су-31М са појачаним мотором М-9Ф снаге 313 kW, повећане максималне брзине и долета,
- Су-31У - верзија авиона Су-31 са увлачећим стајним трапом.
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Само месец дана после пробног лета у јулу 1992. године овај авион је учествовао на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Авру Француска и освојио бронзану медаљу. Већ од 1994. године овај авион је стандардна опрема руске репрезентације на шампионатима у акробатском летењу, и поновио је успех са Светског првенства из 1992. године. Посаду авиона Сухој Су-31 сачињава 1 члан тј. пилот. Авион је добио међународни сертификат 1994. године, а у Русији је сертификован 1995. године. Авион Сухој Су-31 се користи већ 15 година, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона. На захтев купца авион се може опремити западном авиоником "Bekker" и "Bendix King", и GPS навигационим системом.[4]
Земље које користе овај авион
[уреди | уреди извор]|
|
|
Види још
[уреди | уреди извор]- Сухој Су-26
- Сухој Су-29
- Сухој - фабрика авиона
- Павел О. Сухој - авио-конструктор
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31 - Характеристики”. www.sukhoi.org. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ [1][мртва веза]
- ^ „Su-31 by Sukhoj OKB”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „Сухой Су-31”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011.[мртва веза]
- „Су-26, 29, 31” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Су-31” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-31 (1992)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 2. 2011.
- „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Su-31T/U, aerobatic by Sukhoi OKB” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Sukhoi Su-26 Aerobatic Airplane, Russia” (на језику: (језик: енглески)). www.aerospace-tehnology.com. Приступљено 11. 2. 2011.[мртва веза]
- „Suchoj Su-31,” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.[мртва веза]
