Павел Сухој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павел Сухој
1995. Stamp of Belarus 0114.jpg
Павел О. Сухој познати конструктор авиона
Пуно име Павел Осипович Сухој
Датум рођења 10. јули 1895.
Место рођења Глубокое
 Руска Империја
Датум смрти 15. септембар 1975.
Место смрти Москва
 СССР

Павел Осипович Сухој (рус. Павел Осипович Сухой, блр. Павел Восіпавіч Сухі); (Глубокое, 10. јул 1895Москва, 15. септембар 1975) је био конструктор авиона који је за преко четири деценије конструисао више од 30 типова авиона. Посебно познат по серији млазних ловачких и јуришних авиона пројектованих за потребе Совјетског ратног ваздухопловства. Пројектант је првог совјетског млазног авиона и првог суперсоничног авиона. Био је успешан пројектант авиона, у светским размерама.[1]

Биографија[уреди]

Павел Осипович Сухој је рођен 10. јул 1895. у месту Глубокое Вигебска губернија Белорусија у учитељској породици. Завршио је основну школу у родном месту а Гомељску гимназију 1914. године са сребрном медаљом. Регрутован је у војску 1916. године да би 1920. био отпуштен због слабог здравља. После војске се уписује на Московску Вишу техничку школу названу по Бауман-у где дипломира у класи професора А. Тупољева.[2] 1925. године. Исте године се запошљава у ЦАГИ институту у бироу Тупољева где напредује од пројектанта, шефа бригаде до заменика главног пројектанта. У то време радио је на пројектима: АНТ-5/(И-4); АНТ-31/(И-14); АНТ-25/(РД) као и авионима изведеним из њега АНТ-36/(ДБ-1); АНТ-37/(ДБ-2), затим АНТ-29/ДИП и на крају АНТ-51 који је према њему добио име Сухој Су-2[3]

Од 1939. године Сухој је постављен за руководиоца конструкционог бироа ОКБ-51 при фабрици авиона у Харкову, међутим то Сухоју није одговарало јер је био изолован од научно техничког потенцијала који је пружао ЦАГИ институт у Москви. Копао је и ногама и рукама да га врате у Москву и у томе успева 1940. године са својим сарадником Јевгенијем Ивановим[2] (који је био у стању да направи све оно што је Сухој пројектовао) враћа се на аеродром у Подмосковљу. У то време ради на пројекту јуришног авиона Су-6. За време рата је биро био дислоциран из Москве због опасности од продирања Немаца у њу. Завршава авион Су-6 за који добија 1943. године Стаљинову награду али авион није ушао у серијску производњу и поред свих својих квалитета. После рата се враћа у Москву за заменика главног пројектанта у ОКБ-156 код Тупољева. Ту ради до 1953. године, да би се након Стаљинове смрти поново реактивирао његов конструкциони биро у коме 1956. године постаје главни пројектант.

У послератном периоду ради на пројекту првог совјетског авиона на млазни погон Су-9, затим читаве серије успешних авиона, па С-1 први совјетски суперсонични авион, Су-24 авион са променљивом геометријом крила, па све до Су-27 који је започео али није имао среће да доживи његов лет. Умро је у Москви 1975. године после дуже болести која га је постепено одвајала од посла али није успела сасвим, тек га је смрт одвојила од његових авиона којима је посветио читав живот.[4][5][6]

Галерија слика[уреди]

Попис авиона које је пројектовао или био вођа пројекта П. О. Сухој[уреди]

Државне награде[уреди]

  • двоструки херој социјалистичког рада 1957 и 1965. године,
  • седмоструки добитник Стаљинове награде 1943. године,
  • добитник Лењинове награде 1968. године,
  • добитник Државне награде Совјетског Савеза 1975. године (постхумно),

Одликовања[уреди]

Споменик П. О. Сухоју у граду Гомељу
  • троструки носилац ордена Лењина 1945, 1957 и 1975. године,
  • орден Окробарске револуције,
  • орден Црвене заставе за рад 1938. године,
  • носилац ордена Црвене звезде 1933. године

Медаље[уреди]

  • двоструки добитник златне медаље „Срп и чекић“ 1957. и 1965. године,
  • добитник медаље „Орден части“ 1936. године,
  • добитник је прве златне медаље са називом „А. Тупољев“ 1975. године.

Признања[уреди]

  • посланик врховног совјета Совјетског Савеза од 1958 до 1974. године,
  • доктор техничких наука од 1940. године и професор,
  • једна улица у Москви је 2004. године добила његово име,
  • подигнута су му два споменика у Москви (надгробни) и у Гомељу биста,
  • Државни технички универзитет у Гомељу је добио његово име,
  • У државној школи Nо 1 у Глубоку родном месту П. О. Сухоја је 1985. године отворен музеј „Сухој“,
  • Авијациона холдинг компанија за пројектовање и производњу авиона у Москви носи његово име „ОАО Сухој“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович” (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. pp. 603. 
  2. 2,0 2,1 „Кто есть кто”. www.airforce.ru. 
  3. Duffy & Kandalov (1996)
  4. http://www.sukhoi.org/history/okb/
  5. „Su”. www.aviation.ru. 
  6. „Дважды Герой Соц. Труда Сухой Павел Осипович :: Герои страны”. www.warheroes.ru. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Kramer, Andrew E. (2006) (на ((en))). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times. 
  • Angelucci, Enco; Matricardi Paolo (на ((en))). Combat Aircraft of World War II. ISBN 978-0-517-56843-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Rzheshevsky, O.A. (на ((ru))). Who was who in the Great Patriotic War. ISBN 5-250-02435. 
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович” (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. pp. 603. 
  • Prokhorov, Aleksandr M. (1982). „Sukhoi, Pavel Osipovich” (на ((en))). Great Soviet Encyclopedia, Том 25. Michigen: Macmillan. pp. 25. 
  • Books, LLC (2010) (на ((en))). Belarusian Engineers: Pavel Sukhoi, Vitaly Lagutenko, Vyacheslav Kebich, Semyon Kosberg, Isaac Shoenberg. General Books. ISBN 978-11-5834-204-4. 
  • Institut zur Erforschung, UdSSR (1958). „Sukhoi” (на ((en))). Biographic directory of the USSR. New York: Scarecrow Press Inc.. pp. 636. 
  • Шавров, В. Б. (1994) (на ((ru))). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг. Москва: Машиносроение. pp. 45. 
  • Кузьмина, Лидија М. (1985) (на ((ru))). Генеральный конструктор Павел Сухой. Минск, Белорусија: Военная литература. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-0128. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович” (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. pp. 603. 

Спољашње везе[уреди]