Павел Сухој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павел Сухој
1995. Stamp of Belarus 0114.jpg
Павел О. Сухој познати конструктор авиона
Пуно име Павел Осипович Сухој
Датум рођења (1895-07-10)10. јул 1895.
Место рођења Глубокое
 Руска Империја
Датум смрти 15. септембар 1975.(1975-09-15) (80 год.)
Место смрти Москва
 СССР

Павел Осипович Сухој (рус. Павел Осипович Сухой, блр. Павел Восіпавіч Сухі); (Глубокое, 10. јул 1895Москва, 15. септембар 1975) је био конструктор авиона који је за преко четири деценије конструисао више од 30 типова авиона. Посебно познат по серији млазних ловачких и јуришних авиона пројектованих за потребе Совјетског ратног ваздухопловства. Пројектант је првог совјетског млазног авиона и првог суперсоничног авиона. Био је успешан пројектант авиона, у светским размерама.[1] Двоструки је херој социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Павел Осипович Сухој је рођен 10. јул 1895. у месту Глибокаје у Витепској губернији (данас Белорусија) у учитељској породици. Завршио је основну школу у родном месту, а Гомељску гимназију 1914. године са сребрном медаљом. Регрутован је у војску 1916. године да би 1920. био отпуштен због слабог здравља. После војске се уписује на Московску Вишу техничку школу названу по Бауман-у где дипломира у класи професора А. Тупољева.[2] 1925. године. Исте године се запошљава у ЦАГИ институту у бироу Тупољева где напредује од пројектанта, шефа бригаде до заменика главног пројектанта. У то време радио је на пројектима: АНТ-5/(И-4); АНТ-31/(И-14); АНТ-25/(РД) као и авионима изведеним из њега АНТ-36/(ДБ-1); АНТ-37/(ДБ-2), затим АНТ-29/ДИП и на крају АНТ-51 који је према њему добио име Сухој Су-2[3]

Од 1939. године Сухој је постављен за руководиоца конструкционог бироа ОКБ-51 при фабрици авиона у Харкову, међутим то Сухоју није одговарало јер је био изолован од научно техничког потенцијала који је пружао ЦАГИ институт у Москви. Копао је и ногама и рукама да га врате у Москву и у томе успева 1940. године са својим сарадником Јевгенијем Ивановим[2] (који је био у стању да направи све оно што је Сухој пројектовао) враћа се на аеродром у Подмосковљу. У то време ради на пројекту јуришног авиона Су-6. За време рата је биро био дислоциран из Москве због опасности од продирања Немаца у њу. Завршава авион Су-6 за који добија 1943. године Стаљинову награду али авион није ушао у серијску производњу и поред свих својих квалитета. После рата се враћа у Москву за заменика главног пројектанта у ОКБ-156 код Тупољева. Ту ради до 1953. године, да би се након Стаљинове смрти поново реактивирао његов конструкциони биро у коме 1956. године постаје главни пројектант.

У послератном периоду ради на пројекту првог совјетског авиона на млазни погон Су-9, затим читаве серије успешних авиона, па С-1 први совјетски суперсонични авион, Су-24 авион са променљивом геометријом крила, па све до Су-27 који је започео али није имао среће да доживи његов лет. Умро је у Москви 1975. године после дуже болести која га је постепено одвајала од посла али није успела сасвим, тек га је смрт одвојила од његових авиона којима је посветио читав живот.[4][5][6]

Галерија слика[уреди]

Попис авиона које је пројектовао или био вођа пројекта П. О. Сухој[уреди]

Државне награде[уреди]

  • двоструки херој социјалистичког рада 1957 и 1965. године,
  • седмоструки добитник Стаљинове награде 1943. године,
  • добитник Лењинове награде 1968. године,
  • добитник Државне награде Совјетског Савеза 1975. године (постхумно),

Одликовања[уреди]

Споменик П. О. Сухоју у граду Гомељу
  • троструки носилац ордена Лењина 1945, 1957 и 1975. године,
  • орден Окробарске револуције,
  • орден Црвене заставе за рад 1938. године,
  • носилац ордена Црвене звезде 1933. године

Медаље[уреди]

  • двоструки херој социјалистичког рада 1957. и 1965. године,
  • добитник медаље „Орден части“ 1936. године,
  • добитник је прве златне медаље са називом „А. Тупољев“ 1975. године.

Признања[уреди]

  • посланик врховног совјета Совјетског Савеза од 1958 до 1974. године,
  • доктор техничких наука од 1940. године и професор,
  • једна улица у Москви је 2004. године добила његово име,
  • подигнута су му два споменика у Москви (надгробни) и у Гомељу биста,
  • Државни технички универзитет у Гомељу је добио његово име,
  • У државној школи Nо 1 у Глубоку родном месту П. О. Сухоја је 1985. године отворен музеј „Сухој“,
  • Авијациона холдинг компанија за пројектовање и производњу авиона у Москви носи његово име „ОАО Сухој“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович”. Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7 (на језику: (руски)). Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 
  2. 2,0 2,1 „Кто есть кто”. www.airforce.ru. 
  3. Duffy & Kandalov (1996)
  4. [1]
  5. „Su”. www.aviation.ru. 
  6. „Дважды Герой Соц. Труда Сухой Павел Осипович :: Герои страны”. www.warheroes.ru. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR). 
  • Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger (на језику: (енглески)). NY: The New York Times. 
  • Angelucci, Enco. Combat Aircraft of World War II (на језику: (енглески)). ISBN 978-0-517-56843-9.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (на језику: (енглески)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Rzheshevsky, O.A. Who was who in the Great Patriotic War (на језику: (руски)). ISBN 5-250-02435. 
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович”. Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7 (на језику: (руски)). Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 
  • Prokhorov, Aleksandr M. (1982). „Sukhoi, Pavel Osipovich”. Great Soviet Encyclopedia, Том 25 (на језику: (енглески)). Michigen: Macmillan. стр. 25. 
  • Books, LLC (2010). Belarusian Engineers: Pavel Sukhoi, Vitaly Lagutenko, Vyacheslav Kebich, Semyon Kosberg, Isaac Shoenberg (на језику: (енглески)). General Books. ISBN 978-11-5834-204-4. 
  • Institut zur Erforschung, UdSSR (1958). „Sukhoi”. Biographic directory of the USSR (на језику: (енглески)). New York: Scarecrow Press Inc. стр. 636. 
  • Шавров, В. Б. (1994). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг (на језику: (руски)). Москва: Машиносроение. стр. 45. 
  • Кузьмина, Лидија М. (1985). Генеральный конструктор Павел Сухой (на језику: (руски)). Минск, Белорусија: Военная литература. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-0128.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Duffy, Paul (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович”. Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7 (на језику: (руски)). Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 

Спољашње везе[уреди]