Сухој Су-80
| Сухој Су-80 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | мулти функционални транспортни авион | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 30 или 3.300 kg терета | |
| Порекло |  Русија
| |
| Произвођач | ОКБ Сухој | |
| Пробни лет | 4. септембра 2001. | |
| Статус | оперативан | |
| Први оператер |  Казахстан
| |
| Број примерака | 8 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 18,26 m | |
| Висина | 5,74 m | |
| Распон крила | 23,18 m | |
| Површина крила | 44,36 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 8.350 kg | |
| Максимална | 14.200 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | млазни | |
| Број мотора | 2 | |
| Физичке особине | ||
| Турбоелисни мотор | 2 х General Electric ST7-9B | |
| Снага ТЕМ-а | 2 х (1.750 KS)/1.305 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 470 km/h | |
| Економска брзина | 430 km/h | |
| Долет | 895 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 1.080 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Сухој Су-80, (рус. Сухой Су-80) је двомоторни, мултифункционални руски висококрилни авион за превоз 30 путника или 3.300 kg терета. Намењен је за локални и регионални саобраћај, дању и ноћу, као и при свим временским условима и на свим географским подручјима. Први пут је полетео 2001. године.[1]
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Авион Сухој Су-80 је пројектован и направљен заједничким напорима Сухој АД и КНААПО (Комсомолск на Амуру Авио Производна Организација).[2][3] намена му је путничко-транспортни авион за локални и регионални саобраћај у свим географским условима, дању и ноћу, као и при свим метеоролошким условима. Ово је фактички први комерцијални авион који је пројектовао ОКБ Сухој (изузимајући акробатске авионе Су-26; Су-29 и Су-31). Планирано је да овај авион замени читаву лепезу транспортних авиона на кратким линијама који се користе у Русији као што су: Јак-40; Ан-2; Ан-24; Ан-26; Ан-28; Ан-30; Ан-32 и Л-410, будући да је производња тих авиона распадом Совјетског Савеза остала ван Русије. Појавио се проблем како и чиме заменити ове дотрајале авионе који покривају доста широк спектар услуга авио-компанија у Русији. По неким прорачунима само авио-компанијама из Русије је било потребно око 650 оваквих авиона у догледној будућности[4] Пројектом авиона Сухој Су-80 покушано је да се одговори на ове захтеве авио-компанија уз респектовање услова који владају на аеродромима који служе за локални саобраћај у Русији, што значи да је авион предвиђен да служи за путничко-теретни саобраћај на кратким и средњим линијама са лоше припремљених полетно слетних стаза и уопште под суровим условима (кратке, травнате писте, снег, лед, блато). Пројектовање авиона Сухој Су-80 који припада STOL категорији авиона, иницијално је почело 1989. године, али је због распада Совјетског Савеза пројектовање одложена од 1992. године. Израда прототипа је почела 1993. а приведена крају 1996. године, али због дорада и избора мотора то се одужило до краја 2000. године. Први пробни лет је обављен 4. септембра 2001, а главни пројектант авиона је био Г. И. Литвинов.[5]
Технички опис
[уреди | уреди извор]Сухој Су-80 је путнички двомоторни турбоелисни висококрилац са 26 до 30 путничких седишта и два седишта за копилота и стјуардесу. Путничка кабина и кабина пилота представљају једну целину, под притиском је, климатизована је и има запремину од 27 m³. У њој су у једном реду постављена 4 седишта са пролазом у средини, има просторију за WC и чајну кухињу, а изнад седишта су касете за одлагање пртљага. Кабина има двоје врата за улаз и излаз путника и на репу задња врата у облику рампе преко које се врши утовар и истовар терета. Под кабине је опремљен ваљцина који олакшавају манипулацију теретом у авиону. Демонтажом седишта авион се из путничке варијанте, веома лако може претвотити у карго авион или са избацивањем седишта из друге половине кабине и постављањем преграде може направити комби авиона за превоз и путника и терета.
Његова конструкција толерише G оптерећења у границама од +2,7 до -1, а авион може радити у веома широком спектру спољних температура од -50 до +45 °C. Крила авиона су између мотора правоугаоног облика и представљају греду која повезује моторе са трупом авиона. Од мотора па према крајевима крила су трапезастог облика са равном нападном ивицом и завршавају се винглетама које побољшавају њихову аеродинамичност. На нападној ивици крила су смештена два турбоелисна мотора General Electric ST7-9B снаге 1.305 kW, (алтернатива руски мотор Саљут ТБД-1500). Стандардна верзија авиона је опремљена елисом Хамилтон 14РФ која у комбинацији са GE ST7-9B мотором производи најмању могућу буку. У продужетку мотора налазе се две греде које са вертикалним и хоризонталним стабилизаторима чине реп авиона. Хоризонтални стабилизатор спаја врхове вертикалних стабилизатора тако да не смета приликом утовара у авион преко рампе на крају трупа авиона. Су-80 је опремљен увлачећим стајним трапом система „трицикл“ са предњом носном ногом и две основне ноге смештене испод крила авиона. У току лета носна нога се увлачи у труп авиона, а основне ноге у простор иза мотора. Све ноге стајног трапа су опремљене са по два точка „близанца“ са нископритисним гумама, што му омогућава безбедно слетање и полетање са лоших полетно-слетних стаза.[6][7]
Варијанте
[уреди | уреди извор]- Су-80ГП - је путничко теретна варијанта авиона Су-80, врло лако се из једне може претворити у другу једноставном демонтажом седишта постаје карго верзија,
- Су-80П - је само путничка варијанта авиона Су-80 са 32 путника,
- Су-80М - је санитетска варијанта авиона Су-80 за превоз 10 носила (непокретних болесника) са пратиоцима,
- Су-80Р - је варијанта авиона Су-80 за откривање и праћење рибљих јата,
- Су-80ГР - је варијанта авиона Су-80 намењена геолошким истраживањима,
- Су-80ТД - је варијанта прилагођена војним потребама, може послужити за превоз терета, војних јединица, за десантне намене и обуку падобранаца.
- Су-80ПТ - патролно транспортна верзија служи за надгледање, граница, нафтовода и гасовода, шумских и морских пространстава, магнетометријска мерења и операције трагања и спашавања,
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Досад је произведено десетак авиона овог типа који лете широм света. По поруџбинама будућност овог авиона тек почиње. Авион је добио међународни сертификат АП-25, а уз могућност избора авионике и опреме западног порекла сва тржишта би требало да буду отворена, остаје сада само маркентишка умешност и конкуренција.[4][8]
Земље које користе овај авион
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Антонов Ан-2
- Сухој - фабрика авиона
- Павел О. Сухој - авио-конструктор
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-80”. www.sukhoi.org. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „КНААПО”. www.knaapo.ru. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „KNAAPO Komsomolsk na Amure Aviation Industrial Association named after Gagarin - Russian”. www.globalsecurity.org. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ а б [1][мртва веза]
- ^ Endres 2001, стр. 452, 453.
- ^ „Сухой С-80”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ [2][мртва веза]
- ^ „KNAAPO - Production - Civilian aviation - Su-80GP”. www.knaapo.ru. Архивирано из оригинала 14. 01. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
- Jeckson, Paul (2007). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006 (на језику: (језик: енглески)). London: Jane's Information Group. стр. 17—21.
- Books, LLC (2010). Russian Civil Aircraft 2000-2009 (на језику: (језик: енглески)). General Books LLC. ISBN 978-1-157-93220-8.
- Endres, Guenter (2001). „Sukhoi S-80”. The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft (на језику: (језик: енглески)). Osceola USA: NBI Publishing Company. стр. 452-453. ISBN 978-0-7603-1125-7.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2.
- Вукмировић, Дејан (јул/август 2002). „Сухојев регионалац”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 40: 28. ISSN 1450-6068.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011.[мртва веза]
- „Су-80” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Zvanični sajt KNAAPO” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.knaapo.ru. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Su-80GP” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.knaapo.ru. Архивирано из оригинала 14. 1. 2011. г. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Ц-80” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Sukhoi S-80” (на језику: (језик: енглески)). www.ranker.com. Приступљено 11. 2. 2011.
- „Su-80, and its variants by G.I.Litvinov (Sukhoi KB)” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 11. 2. 2011.[мртва веза]
- „Sukhoi Su-80 Short Take-Off snd Landing Aircraft, Russia” (на језику: (језик: енглески)). www.aerospace-tehnology.com. Приступљено 11. 2. 2011.[мртва веза]
- „Suchoj Su-80,” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.[мртва веза]
