Сухој Су-21

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Су-21

Сухој Су-21
Сухој Су-21

Општи подаци
Намена суперсонични пословни авион
Посада 2
Број путника 6 - 10 (или 910kg)
Порекло  Русија- САД
Произвођач Сухој - Gulfstream
Пробни лет пројект
Статус фаза пројектовања
Димензије
Дужина 37,86 m
Висина 8,26 m
Распон крила 19,93 m
Површина крила 140,00 m²
Маса
Празан 26.520 kg
Нормална полетна 48.000 kg
Максимална 51.800 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 3
Физичке особине
Турбомлазни мотор 2 x АЛ-363 (3 х Авиадвигател Д-21А1)
Потисак ТММ-а 2 х 115 /(3 х 73,55)
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 2.386 km/h
Економска брзина 2.386 km/h
Долет 7.403 km
Плафон лета 19.477 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Сухој Су-21/С-21 (руски: Сухой Су-21/С-21) је пројект суперсоничног путничког пословног авиона развијеног у ОКБ Сухој, а у сарадњи са компанијама Gulfstream Aerospace, Dassailt Aviation као и неколико кинеских компанија. Авион је још и познат под именом енглески: Sukhoi-Gulfstream S-21 — Сухој-Голфстрим С-21.

Пројектовање и развој[уреди]

Имајући велико искуство у пројектовању суперсоничних борбених авиона, а пратећи дешавања са путничким суперсоничним авионима Ту-144 и Конкорд у ОКБ Сухој су 1989. године на иницијативу М. П. Симонова[1], под управом М. А. Погосјана[1] почели рад на пројекту два путничка суперсонична авиона под називом С-21 (мали путнички пословни авион) и С-51 (велики путнички авион). Пројектним задатком је било дефинисано: долет 7.400 до 9.000km (жеља је била да се повежу било које две светске метрополе непекидним летом), брзина 1,8 до 2,2 Маха, авион С-21 са 5 до 8 путничких места, а С-51 са 30 до 50 путника. Пошто се у експлоатацији Т-144 и Конкорда испоставило да суперсонични авиони са 100 путника нису рентабилни, тежиште рада је било пребачено на пројект С-21 малог суперсоничног пословног авиона. Његови потенцијални купци су пре свега велике мултинационалне компаније којима је време скупље од суперсоничног авиона, затим државници и политичари, услужне авио-компаније, као и онима који смартају да је поседовати и користити суперсоничан авион ствар престижа.

Пројект оваквог авиона је изузетно скуп пројект и док је постојао СССР и државна потпора овом пројекту, трајали су и радови на њему. По распаду Совјетског Савеза радови су настављени 1990. захваљујући сарадњи са америчком фирмом Gulfstream Aerospace Corporation[2] једној од најпознатијих светских компанији за производњу пословних авиона. Тада је планирано да због ограничења буком и аерозагађењем у авион буду уграђени британски мотори Ролс Ројс енглески: Rolls-Royce уместо руских, а пројект је захваљујући тој сарадњи добио назив енглески: S-21 Sukhoi-Gulfstream. Због великих трошкова Gulfstream се 1992. године повукао из пројекта па је ОАО Сухој наставио сам даље да ради на том пројекту, покушавајући да у то укључи француског произвођача Дасо Ејвијејшон француски: Dassault Аviation[3] и неке кинеске фирме. У међувремену су и руску произвођачи мотора извршили усавршавање мотора тако да у потпуности задовољавају све западне стандарде у погледу аеро-загађења (смањена је емисија штетних гасова) и буке.

Технички опис[уреди]

Сухој Су-21 је суперсонични пословни путнички авион са 6 до 10 путничких седишта. Број седишта и унутрашња опрема авиона се ради према жељама купца. Посаду авиона сачињавају два члана пилот и копилот. Аеродинамичка испитивања су завршена и авион је оптимализован тако да буде веома економичан и при суперосничним и субсоничним брзинама као и да интензитет ударног таласа буде минимализован. Према тврдњама неких стручњака ниво буке код овог авиона треба да буде четири пута нижа него што је то била код Конкорда.[4] У плану су две варијанте овог авиона са два или три мотора као и могућност да купац изабере мотор из западне производње. Предвиђено је да авион има увлачећи стајни трап система „трицикл“ са предњом носном ногом, на свакој нози се налазе близанци точкови са нископритисним гумама (избор гума такође може да одреди купац). Унутрашњост кабине пилота авиона је ергономски прилагођена пилотима, са удобним седиштима, авионика је Honeywell опрема је таква да омогућава лет у свим временским условима у било које доба дана.[4][5]

Варијанте[уреди]

  • Су-21-1 - пројект авиона Су-21 са 2 мотора АЛ-363 потиска 115 kN сваки,
  • Су-21-2 - пројект авиона Су-21 са 3 мотора Авиадвигател Д-21А1 потиска 73,55 kN сваки,

Оперативно коришћење[уреди]

Услед недостатка финансијских средстава пројект није окончан, а тренутна судбина овог пројекта је нејасна.[5] Овај авион у техничком погледу испуњава све услове за суперсоничне путничке авиона друге генерације, пре свега у погледу буке и аеро-загађења, а тренутно се воде преговори о стварању међународног конзорцијума за израду авиона Сухој Су-21.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „The World's Most Advanced Business Jet Aircraft - Gulfstream]”. www.gulfstream.com. Приступљено 25. 4. 2013. 
  3. ^ „Dassault Aviation, acteur majeur de l’industrie aéronautique mondiale”. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. 4,0 4,1 „С-21. Описание конструкции. ТТХ”. www.testpilot.ru. Архивирано из оригинала на датум 04. 05. 2012. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. 5,0 5,1 „S-21”. www.sergib.agava.ru. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2007. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (на језику: српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR 110428172). 
  • Jeckson, Paul (2007). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006 (на језику: (на језику: енглески)). London: Jane's Information Group. 
  • Books, LLC (2010). Russian Civil Aircraft 2000-2009 (на језику: (на језику: енглески)). General Books LLC. ISBN 978-1-157-93220-8. 
  • Endres, Guenter (2001). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft (на језику: (на језику: енглески)). Osceola USA: NBI Publishing Company. ISBN 0-7603-1125-0. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (на језику: енглески)). ISBN 5-217-02528-X. 
  • Сладић, Мато (новембар 2000). „Руски суперсонични бизнис џет”. Аеромагазин (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 23: стр. 30. ISSN 1450-6068.  |chapter= игнорисан (помоћ)

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (на језику: руски) и (на језику: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. [мртва веза]
  • „Zvanični sajt Gulfstream” (на језику: (на језику: енглески)). www.gulfstream.com. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Zvanični sajt Dassault” (на језику: (на језику: француски)). www.dassault-aviation.com. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „SSBJ” (на језику: (на језику: руски) и (на језику: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 14. 2. 2011. 
  • „Ц-21” (на језику: (на језику: руски)). www.testpilot.ru. Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2010. Приступљено 14. 2. 2011. 
  • „S-21 SSBJ Super Sonic Business Jet” (на језику: (на језику: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „S-21” (на језику: (на језику: руски) и (на језику: енглески)). www.sergib.agava.ru. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2007. Приступљено 14. 2. 2011. 
  • „Sukhoi-Gulfstream S-21” (на језику: (на језику: енглески)). www.supersonic-business-jet.com. Приступљено 14. 2. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (на језику: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 1. 2011.