Тајанствени господин Квин

Tajanstveni gospodin Kvin
Orig. naslov	The Mysterious Mr Quin
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	14. april 1930.
Broj stranica	288
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Ortaci u zločinu
Naslednik	Divov hleb

Tajanstveni gospodin Kvin je zbirka kratkih priča britanske spisateljice Agate Kristi koju je prvi put objavila u Velikoj Britaniji izdavačka kuća "William Collins & Sons" 14. aprila 1930. i u SAD izdavačka kuća "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine. Izdanje u Velikoj Britaniji koštalo je sedam šilinga i šest penija, a izdanje u SAD 2 dolara.

Svako poglavlje ili priča uključuje zasebnu zagonetku koja se rešava kroz interakciju između likova gospodina Satertvejta, pripadnika društva, i naslovnog gospodina Kvina koji se pojavljuje gotovo čarobno u najpovoljnijim trenucima i nestaje isto tako tajanstveno. Satertvejt je mali, pažljiv čovek koji je u stanju da reši svaku zagonetku kroz pažljivo podsticanje i prikladna pitanja Kvina koji služi kao katalizator svaki put kada se njih dvojica sretnu.

Radnja

Dolazi gospodin Kvin

Doček je Nove godine i kućna zabava se održava u Rojstonu, seoskoj kući Toma Evešama i njegove supruge ledi Lore. Među gostima su gospodin Satertvejt, ser Ričard Konvej i Aleks Portal i njegova dvogodišnja supruga iz Australije Elenor. Satervejt smatra da je intrigantna po mnogim tačkama, posebno zašto bi plavuša ofarbala kosu u tamnu kada je obrnuto češće. Kad su satovi otkucali ponoć, stariji članovi među gostima pominju Dereka Kapela, prethodnog vlasnika Rojstona koji je izvršio samoubistvo pre deset godina, naizgled bez razloga. Tom Evešam prekida ovaj razgovor i nekoliko minuta kasnije žene se povlače u krevet.

Prepušteni svom viskiju i vatri, muškarci ponovo započinju razgovor o Kapelu. Iznenada neko kuca na vrata. To je stranac. Svetla kroz vitraž iznad vrata bacala su raznobojni pogled na njegovu automobilsku odeću. Gospodin Harli Kvin traži sklonište dok njegov vozač popravlja njegova pokvarena kola. On poznaje ovaj deo sveta i poznavao je Dereka Kapela i vešto usmerava razgovor na pitanje zašto bi Kapel odjednom sebi oduzeo život. Satervejt smatra da Kvinovo pojavljivanje ove noći nije slučajno. Dok se rasprava nastavlja, Satervejt primećuje Elenor Portal kako čuči u mraku na vrhu stepenica i sluša.

Kapel je gostima u noći smrti rekao da će se veriti. Pretpostavili su da je sa Mardžori Dilk. Njegova tajnovitost u vezi sa veridbe tera Konveja da se zapita da li je trebalo da se veri sa nekim drugim, kao što je udata žena. Svi se slažu da je Kapelovo ponašanje te večeri bilo kao da je dobio na kocki i prkosio izgledima, ali se deset minuta kasnije ubio. Stigla je kasna pošta pisama i novina, prva za nekoliko dana u snegom prekrivenom selu, ali Kapel nije otvorio nijedno pismo. Policajac je bio u kući i vraćao jednog od Kapelovih pasa koji je zalutao. Bio je u kuhinji kada je pucano. Kvin ih traži da stave tačan datum, verovatno pozivajući se na neki događaj u vestima, a muškarci se sećaju da je to bilo vreme suđenja za ubistvo Epltona. Gospodin Eplton je bio starac koji je maltretirao svoju daleko mlađu ženu, a Kapel je bio njihov prijatelj. Eplton je otrovan strihninom, ali je otrov pronađen tek nakon što je telo iskopano. Njegovoj ženi, koja je razbila dekanter porta iz kojeg je njen muž pio – možda da uništi dokaze – suđeno je i proglašena nevinom, ali je potom napustila zemlju zbog bruke.

Kvin vodi ljude kroz redosled događaja: Kapel je video rubriku u novinama u kojoj se izveštava da je izdat nalog za iskopavanje tela i tada je ugledao policajca kako se približava njegovoj kući. Ne znajući da je poseta zbog nestalog psa, pretpostavio je da će biti uhapšen pa se ubio. Njegova publika je zapanjena optužbom da je Kapel bio ubica, prigovarajući da nije bio u kući Epltona na dan smrti, ali Kvin ističe da strihnin nije rastvorljiv i da bi se skupio na dnu dekantera ako bi se tamo stavio nedelju dana ranije. Zašto je gospođa Eplton razbila dekanter? Na Kvinovo podsticanje, Satervejt teoriše da bi zaštitila Kapela, a ne da bi prikrila svoje tragove krivice. Gospodin Kvin izlazi iz kuće. Elenor Portal ga prati niz put da bi mu se zahvalila, a onda su se ona i njen muž pomirili. Elenor je bivša gospođa Eplton. Zbog Kapelovog samoubistva nije mogla u potpunosti da skine ljagu sa svog imena sve do Kvinovog pojavljivanja.

Senka na staklu

Gospodin Satervejt je sedmično gost na kućnoj zabavi koju su priredili gospodin i gospođa Unkerton u njihovoj kući, vili "Grinvej". Gospodin Ričard Skot, tamo sa svojom novom suprugom Mojrom, najbolji je prijatelj drugog gosta, majora Džona Portera. Obojica su lovci na krupnu divljač. Stiže gospođa Ajris Staverton. Glasine kruže da je imala vezu u Africi sa Ričardom Skotom. Prisutna je i ledi Sintija Drejg, žena iz društva ogovaranja i popularni, mladi kapetan Džimi Alenson koga je ledi Sintija upoznala u Egiptu prošle godine – gde su se Skotovi upoznali i venčali.

Kažu da kuću proganja duh kavanjera kojeg je ubio tvrdoglavi ljubavnik njegove žene. Njih dvoje su pobegli iz kuće, ali su, osvrnuvši se unazad, videli sliku kavanjera kako ih gleda sa prozora na spratu. Staklo je mnogo puta menjano, ali slika se uvek vraća na novo staklo. Skotovi ostaju u ovoj sobi sa uvredljivim prozorom prekrivenim pločama. Satervejte pokazuje ovaj prozor majoru Porteru sa travnatog brežuljka na nekoj udaljenosti od kuće gde je slika jasna. Major Porter poverava Satertvejtu da gospođa Staverton nije trebalo da dolazi na zabavu. Dok su se vraćali, čuli su kako gospođa Staverton govori Ričardu Skotu da će se udati za njega i da ljubomora može da navede čoveka na ubistvo. Te večeri, gospođa Unkerton govori Satervejtu da je poslala staklara da zameni ukleto staklo. Satervejt shvata da oseća napetost u kući. Sledeće večeri, Satertvejt i Porter se vraćaju u sumrak do travnatog brdašca i zaključuju da staklo još nije zamenjeno jer je kavanjerov lik još uvek tamo. Dok su se vraćali, čuli su dva pucnja i pronašli gospođu Staverton u tajnom vrtu kako drži pištolj i dvoje mrtvih ljudi na zemlji – kapetana Alensona, upucanog u grudi, i gospođu Skot, upucanu u leđa. Gospođa Staverton kaže da je stigla u vrt i podiga bačeni pištolj. Dok policija dolazi, Satervejt primećuje mrlju krvi na ušnoj resici gospođe Skot i vidi da joj je jedna od minđuša otkinuta.

Stanje izgleda loše po gospođu Staverton u očima policije. Usred istrage dolazi gospodin Kvin. Satervejt opisuje svoju sposobnost da pomogne ljudima da vide probleme iz novih uglova. Podstaknut Kvinom, Satertvejt ukazuje na pocepanu ušnu resicu, što dovodi do novog ispitivanja pucnja. Prvi metak je prošao kroz Mojru i završio u Alensonu jer su bili zagrljeni. Drugi metak joj je pogodio uvo. Skotovi su se upoznali u Kairu prošle zime kada je Alenson bio tamo – da li su gospođa Skot i Alenson bili ljubavnici?

Unkerton otkriva da je staklar bio tog jutra. Pored prozora pronalaze malo pero koje odgovara jednom od šešira gospođe Skot. Kvin opisuje zločin – Ričard Skot je povukao pokretnu ploču, dobro poznavajući kuću, a zatim video svoju ženu i njenog ljubavnika u vrtu. Pozirao je kao slavni kavanjer, navlačeći šešir svoje žene kako bi upotpunio profil. Pobio ih je sa prozora, a zatim bacio pištolj na travu ispod. Bio je srećan što je dozvolio gospođi Staverton da preuzme krivicu. Suprotno glasinama, ona je pala na Portera u Africi, a ne na Skota. Porter to nije shvatio, a Kvin predlaže da uteši nevino optuženu damu.

Kod "Bilsa i Motlija"

Satervejt je zadržan jedne noći u selu Kirklington Malet pošto je morao da da kola na popravku. U mesnoj kafani "Bils i Motli" se oduševio kada je sreo gospodina Kvina u sobi za kafu. Olujno vreme podseća gazda na mesnu priču jer se setio noći kada se kapetan Harvel vratio sa svojom mladom. Satervejt zna ovu vest i vidi da ga je ovo dovelo ovde da sretne Kvina. Oni će razgovarati o zagonetki i rešiti je.

Nešto više od godinu dana ranije, veliku mesnu kuću "Ešli grendž" kupila je gospođica Elenor le Kotu, bogata mlada Frankokanađanka, sa ukusom za sakupljaštvo i lov. Kapetan Ričard Harvel je ostao u gostionici da učestvuje u lovu na lisice. Gospođica Le Koto se zaljubila u njega. Dva meseca kasnije su se verili, a posle tri meseca su se venčali. Posle dvonedeljnog medenog meseca vratili su se u "Ešli Grendž" te olujne noći. Rano sledećeg jutra, kapetan je nestao, video ga je samo njihov vrtlar Džon Matijas. Sumnja je pala na Stivena Granta, mladića koji je radio za Harvela, ali je nedavno dobio otkaz. Protiv njega se ništa nije moglo dokazati. Kapetan Harvel nema porodicu, nema prošli život koji bi policija mogla da istraži. Njegova supruga slomljenog srca prodala je "Grendž" i sav njegov fini sadržaj, uključujući nakit, američkom milioneru da se nastani na kontinentu. Osumnjičen je i vrtlar Džon Matijas koji pati od reume. Njegova žena je bila kuvarica kod njih. Vratio se u njihovu kolibu dvadeset pet minuta nakon što je kapetan napustio kuću što je bilo dovoljno vremena da se skloni telo, ali telo nije pronađeno. Par je napustio to područje.

Kvin podstiče Satertvejta da proceni događaje iz vesti iz tog vremena. Satervejt pominje krađe i provale. U Francuskoj je bilo mnogo nerazjašnjenih krađa, među kojima je bila i krađa zbirke dragulja iz francuskog zamka. Glavni osumnjičeni su Klondinovi, porodica od tri akrobate. Oni govore o Harvelovom nestanku kao o triku začaranja da bi se skrenula pažnja javnosti sa onoga što se zaista dešava. U Harvelovom slučaju, da li je prodaja "Grendža" i njegovog nameštaja za gotovinu mogla biti pravi trik, a Harvelov nestanak skretanje pažnje? Kvin ističe da je prošlost gospođice Le Kuto isto tako malo poznata kao i Harvelova i da bi ona, njen muž i gospođa Matijas lako mogli da budu prerušeni Klondinovi koji su pokrenuli ovo složeno pranje novca stečenog krivičnim delom. Matijas i Harvel nikada nisu viđeni zajedno. Pregled finih predmeta u kući mogao bi da pruži dokaz ako se poklapaju sa onima ukradenim u Francuskoj. Satervejt pristaje da pokrene stvar. Meri Džons, konobarica u kafani "Bils i Motli", zaljubljena u Stivena Granta čeka lepo iznenađenje.

Znak na nebu

Gospodin Satervejt prisustvuje suđenju vrednom vesti u Starom Bejliju. Poslednjeg dana čuo je smrtnu kaznu protiv jednog gospodina. On jede u skupom restoranu "Harlekin" u Sohu gde zatiče gospodina Kvina kako sedi za stolom i saopštava mu presudu. Pošto Kvin nije pratio suđenje, Satertvejt iznosi dokaze. Ledi Vivijen Barnabi osećala se zarobljenom u braku sa svojim starijim mužem ser Džordžom, Satervejtovim poznanikom. Satervejt opisuje ser Džordža kao izbirljivog čoveka fiksnih navika koji i sam navija satove u kući svakog petka. Ona daje napredovanje Martinu Vajldu, gospodinu paou. Vajld jeste ušao u aferu sa ledi Barnabi, ali je istovremeno bio u vezi sa Silvijom Dejl, ćerkom mesnog lekara. Ujutru u petak 13-og, ledi Barnabi mu je poslala pismo, moleći ga da dođe u njenu kuću na Diring Hil te večeri u šest sati kada će njen muž biti na bridžu. Vajld je došao u kuću, ostavljajući otiske prstiju u prostoriji u kojoj je u 18.20 ledi Barnabi ubijena hicem iz puške. Sluge su čule pucanj, pojurile u sobu i pronašle mrtvu gazdaricu. Pokušali su da pozovu policiju, ali su ustanovili da telefon nije u funkciji. Jedan od njih je otišao peške i sreo ser Džordža koji se vraćao sa partije. Sve uključene strane su imale pokrića – ser Džordž je napustio partiju u 18:30, Silvija Dejl je bila na stanici ispraćajući prijatelja u vozu u 18:28, a tajnik ser Džordža, Henri Tompson, bio je u Londonu poslom. Vajld je priznao da je svoj pištolj odneo u Diring Hil, ali je naveo da ga je ostavio ispred vrata i zaboravio kada je izašao iz kuće posle prizora sa ledi Barnabi. Izašao je iz kuće u 18:15. Trebalo mu je duže nego obično da stigne do kuće,

Kvin je pitao za kućnu pomoćnicu koja je svedočila na istrazi, ali ne i na suđenju, a Satertvejt mu govori da je otišla u Kanadu. Sattervejt se pitao da li treba da razgovara sa njom. Satertvejt pronalazi sobaricu Luiz Bulard, do Banfa i odlazi na putovanje morem do Kanade, a vozom do Banfa, gde je zatiče kako radi u hotelu. Ona govori da je videla oblik džinovske ruke na nebu izazvanu dimom voza koji je prolazio baš u trenutku kada je čula pucanj. Ona govori Satertvejtu da joj je Henri Tompson predložio mesto u Kanadi sa visokom platom i da je morala brzo da ode da bi ga preuzela kao i da se uzdrži od pisama svojim prijateljima u Diring Hilu.

Satervejt se vraća u Englesku i sastaje sa Kvinom u restoranu "Harlekin". Satervejt smatra da nema korisnih dokaza, ali Kvin ističe dim u vozu koji je videla. Vozovi koriste liniju tek nakon deset minuta do sat i dvadeset osam minuta. Stoga hitac nije mogao biti ispaljen u 18:20. Satertvejt shvata da je ser Džordž vratio satove deset minuta unazad da bi sebi dao pokriće i presreo poruku svoje žene tog jutra. On je isključio telefon kako bi sprečio policiju da evidentira hitan poziv u određeno vreme. Pošto je čuo služavkinu priču o znaku na nebu, shvatio je da samo ona ima dokaze koji bi mogli da mu razbiju pokriće pa je naterao svog tajnika da je izvuče iz zemlje.

Kvin predlaže da Satertvejt odnese ove dokaze Silviji Dejl koja je ostala odana Vajldu. Satertvejt i ona odlaze taksijem do ser Džordža i izvlače od njega potpisano priznanje koje treba da odnesu policiji. Ona je rekla da je policija već znala za priču Luiz Bulard koja je njega dovoljno uznemirila da prizna pre nego što je kazna nad Vajldom izvršena.

Krupijeova duša

Gospodin Satervejt prvih nekoliko meseci u godini provodi u Monte Karlu. Razveseli ga pogled na groficu Čarnov. Ona tamo dolazi godinama, ponekad u društvu kraljevskih i titulanih ljudi za koje se pričalo da je ljubavnica bosanskog kralja. Njen saputnik je mladi Amerikanac sa srednjeg zapada, Frenklin Radž, koji je oduševljen njom.

Satervejt vidi još jednu ženu iz Radžovog društva, Elizabet Martin, koja nema ništa od prefinjenosti druge žene, ali nije nevina ili naivna. Ona poverava Satertvejtu svoje sumnje u vezi sa groficom i Radžom. Ona odlazi, a onda se Radž pridružuje Satervejtu. Uživa u svojoj turneji po Evropi. On govori o grofici: hvali samu ženu i egzotičan život koji je vodila. Satervejt više sumnja u priče koje priča o svojim pustolovinama u diplomatskim intrigama. Ubrzo potom im se pridružuje i grofica. Nakon što je Radž otišao, Satervejt stiče utisak da ga grofica opominje. Ona misli da ima Radža i vidi Satertvejta kao prepreku svojim planovima. On je zbunjen zašto ona proganja mladog Amerikanca kada izgleda da ima sve što želi, finu odeću i skupi nakit.

Satervejt je oduševljen što je primio svog starog prijatelja Harlija Kvina. Satervejt govori Kvinu o odnosima koje posmatra. Grofica, iz njoj najpoznatijih razloga, dolazi između Frenklina Radža i Elizabet Martin. Sledeće noći u kockarnici, grofica nosi jednostavnu belu haljinu i bez nakita, a priča se da je mlađa žena ljubavnica bosanskog kralja. Grofica se kladi na sve što ima za stolom za rulet. Satervejt se kladi na 5, ona se kladi na 6. Loptica pada na 5, ali krupije dodaje dobitak grofici. Satervejt prihvata odluku krupijea. Kvin saoseća sa njim i poziva ga na večeru te večeri u boemski kafić "La Caveau", uz svetlo sveća. Svaki gost treba da dovede prvu osobu koju vidi na večeru.

Satertvejt stiže sa Elizabet. Radž stiže sa groficom dok Kvin dovodi krupijea iz kockarnice Pjera Vošea. Voše priča o zlataru koji je pre mnogo godina radio u Parizu, a koji se, uprkos verenici, zaljubio u polugladnu devojku i oženio se njom. Njegova porodica ga se odrekla, a tokom naredne dve godine shvatio je kakvu je grešku napravio jer mu je žena zagorčala život i napustila ga. Ponovo se pojavila dve godine kasnije, obučena u bogatu odeću i fantastične dragulje, a on je pitao da li mu se vraća. Opet je otišla i čovek je još više potonuo u pijanstvo, a na kraju je spašen disciplinom vojske tokom Prvog svetskog rata. Čovek je na kraju postao krupije u kockarnici i video ju je u smanjenom stanju – pošto su njeni dragulji bili replike zalepljene za njegovo izvežbano oko, a ona je ponovo bila na ivici nemaštine. Prosledio joj je dobitak drugog čoveka. U ovom trenutku u priči, grofica je skočila i povikala: "Zašto?" Voše se osmehnuo i odgovorio da ga je na to naterala šteta. Ona mu nudi da zapali cigaretu, koristeći upaljač da to učini. Ona odlazi, a Voše shvata da je zapaljena novčanica od pedeset hiljada franaka njen dobitak i sve što ima na svetu. Previše ponosna da prihvati dobročinstvo, spalila ga je pred njegovim očima. Voše je prati. Radž shvata da ne razume groficu i ponovo okreće pažnju na Elizabet. Kvin i Satervejt su zadovoljni.

Čovek iz mora

Gospodin Satervejt je na odmoru na španskom ostrvu. Često odlazi u vrt vile zvane La Paz koja stoji na visokoj litici sa pogledom na more. On voli vrt, ali ga je zaintrigirala vila zatvorenih prozora koja izgleda prazna.

Nakon razmene ljubaznosti sa vrtlarom, Satertvejt se probija do ivice litice i ubrzo čuje korake koji se približavaju. U pitanju je čovek kog je video, čovek od četrdeset godina. Čovek govori da je očekivao da će biti sam. On govori Satervejtu da je došao ovamo prethodne noći i da je tamo zatekao nekoga naizgled u otmenom odelu u "nekoj vrsti Harlekinovog kostima". Satertvejt je iznenađen ovim pominjanjem svog starog prijatelja i govori svom novom poznaniku da pojavljivanja gospodina Kvina obično nagoveštavaju neka otkrića. Mlađi muškarac iznosi opasku da mu je pojava delovala veoma iznenadno kao da je došao sa mora. Entoni Kosden se predstavlja i priča Satertvejtu o svom životu. Rečeno mu je da mu je ostalo šest meseci života. Posetio je ostrvo pre dvadesetak godina i jasno daje do znanja da želi da umre ovde skočivši sa litice. Satervejt pita: "Nećete to učiniti večeras. Poštedite me sumnje da vas guram." Kosden se slaže. Satervejt se zalaže za život, ali Kosden je odlučan.

Kosden odlazi i Satertvejt prilazi vili. Otvarajući jednu od zatvorenih kapaka, ugledao je problematičnu ženu u španskoj narodnoj nošnji kako ga gleda. On se mucajući izvinio zbog čega je žena shvatila da je on Englez pa ga je ponovo pozvala. I ona je Engleskinja i poziva ga u kuću na čaj pošto želi da razgovara sa nekim. Ona se otvara Satertvejtu i govori mu da je ovde živela poslednje dvadeset tri godine sve osim prve godine kao udovica. Udala se za Engleza kada je imala osamnaest godina i uselili su se u vilu. Brak se pokazao kao strašna greška jer se njen muž hvalio time što ju je učinio nesrećnom, a njihova beba je bila mrtvorođena. Neke devojke koje su boravile u mesnom hotelu terale su ga da pliva u opasnom moru u podnožju litice. Udavio se i njegovo telo je bačeno na stene dok je njegova žena gledala. Ubrzo nakon toga imala je kratku aferu sa mladim Englezom koji je bio u poseti ostrvu iz koje je dobila sina. On je sada odrastao i srećan. On je ozbiljan u vezi sa devojkom čiji roditelji žele da znaju ko su mu preci, a ona mu nikada nije rekla da je vanbračan. Da bi ga poštedela bola i bruke, ona planira da izvrši samoubistvo kako bi zauvek sakrila istinu od njega. Opet, Satervejt pronalazi sebe kako ubeđuje nekoga da živi. Traži od nje da ne preduzme ništa dvadeset četiri sata već da ostavi otključan kapak koji je otvorila i da sačeka večeras. Satervejt se vraća u hotel, pronalazi Kosdena i koso se osvrće na kapak na vili koju je otvorio. Kosden razume njegovo značenje i odlazi. Sledećeg dana Satertvejt se vraća u La Paz i tamo zatiče Engleskinju čiji izgled je promenjen od sreće. Nju i Kosdena, ponovo spojene posle dvadeset godina, tog dana će otpravnik poslova venčati, a ona će svog sina upoznati sa njegovim ocem. Ona odbija da veruje da će Kosden umreti. Pobrinuće se da on živi.

Satervejt odlazi do vrha litice i nije iznenađen što je tamo pronašao Kvina. Kvin mu govori da je čovek koji se udavio u moru pre dvadeset godina zaista voleo svoju ženu – skoro do ludila – a želja koja želi da se iskupi za prošle prestupe ponekad može biti toliko jaka da se može pronaći glasnik. Dok je Satertvejt odlazio, Kvin se vratio ka ivici litice i nestao iz vidokruga.

Glas u tami

Gospodin Satervejt je na francuskoj rivijeri u Kanu sa ledi Strenli, osobom koju poznaje od mladosti. Ona je „lepa, beskrupulozna, potpuno bešćutna, zainteresovana isključivo za sebe“. U svoje porodično zvanje baronice došla je nakon smrti dva brata poslednjeg lorda Strenlija i njegovog jedinog bratanca, tragične smrti njene starije sestre Beatris u brodolomu Uralije kod obala Novog Zelanda, a potom i smrti lorda Stranlija. Ledi Strenli traži od Satertvejta da proveri njenu ćerku Mardžeri dok se vraća u Englesku. U poslednje vreme izveštava da je čula glasove u noći u Abot medu u Viltširu. Mardžeri traži parapsihologe, a Satervejt zna kako da se nosi s njima. Dok se vraćao vozom kući, Satervejt je sreo gospodina Kvina. Kvin mu govori da će biti u gostionici "Bils i Motli" gde Satertvejt može da ga poseti.

U Ebot medu, Mardžeri govori Satervejtu da čuje "Vratite tuđe. Vratite ono što ste ukrali." Pali svetlo, ali je sama. Dugogodišnja služavka Klejtonova sada spava u susednoj sobi, ali nije čula glasove kao Mardžeri. Noć pre nego što je Satervejt stigao, Mardžeri je sanjala da joj šiljak ulazi u grlo i glas je promrmljao: "Ukrala si moje. Ovo je smrt!" Mardžeri je vrisnula i našla trag na vratu - bez sna. Satertvejt razgovara sa Klejtonovom, plavookom, sedokosom ženom koja je takođe preživela Uraliju i koja je zabrinuta zbog događaja od sinoć. Mardžerina prijateljica Marša Kin i brat od tetke Roli Vavasor borave u kući otkako su se čuli glasovi.

Ledi Strejnli piše kako bi se zahvalila Mardžeri na čokoladama koje je poslala i govori joj da je izgubila život zbog trovanja hranom. Mardžeri govori Satervejtu da nije poslala majci čokoladice, ali ni ona ni njena majka ne povezuju to kao Satervejt, da su tajanstvene čokolade izvor trovanja hranom. Roli organizuje seansu sa spiritualistkinjom gospođom Kejson i medijumom gospođom Lojd. Nakon razgovora sa duhovnim vodičem medijuma, čuo se glas sestre ledi Strenli Beatris. Satervejt pokušava sa pitanjem iz davnih vremena na koje će samo ona znati odgovor, a ona odgovara tačno. Beatrisin duh govori "Vratite tuđe."

Roli je sledeći naslednik zvanja i imanja ako ledi Strenli umre. Zamolio je Mardžeri da se uda za njega, ali je ona odbila jer je bila verena za mesnog kustosa. Ledi Strenli javlja da dolazi kući rano pa se Satertvejt vraća u London. Kad je stigao tamo, on saznaje da je ledi Strenli pronađena mrtva u svom kupatilu u Abot medu. Vraća se u Viltšir, ali se zaustavlja u „Bilsu i Motliju” gde pronalazi gospodina Kvina. Njegov prijatelj sluša celu priču, ali govori Satertvejtu da je sam rešavao ove stvari ranije kada je u potpunosti bio u posedu činjenica, a to može i sada. U Medu tužna Mardžeri sastavlja novu oporuku i traži od njega da bude drugi svedok, a Klejtonova prvi. Alis Klejton, njeno pravo ime, podseća Satertvejta da je ona ista sobarica koju je mnogo godina ranije poljubio u hodniku hotela. Seća se da je Alis imala smeđe oči. On govori Mardžeri da je žena koju poznaje kao Klejtonovu, sa plavim očima, njena tetka Beatris. Ima ožiljak na mestu gde je udarena po glavi prilikom potonuća Uralijei i on zamišlja da joj je ovaj udarac uništio pamćenje u to vreme. Njena pohlepna sestra je iskoristila priliku da kaže da se njena starija sestra udavila da bi nasledila porodični novac. Tek sada se Beatris sećanje vratilo pa je krenula na sestričinu, a potom ubija mlađu sestru. Njih dvoje odlaze u Klejtoninu sobu, ali pronalaze ženu mrtvu od srčanog udara. Satervejt je rekao: "Možda je tako najbolje."

Helenino lice

Gospodin Satervejt je u Kraljevskoj operi u Koventskom vrtu. Ne mareći za Kavaljera Rustikana, on namerno kasni da bi video samo Pajace. Dolazi neposredno pre pauze i naleće na gospodina Kvina. Poziva Kvina da gleda drugu operu sa njim u njegovoj privatnoj loži odakle primećuju devojku prelepog izgleda u parteru pre nego što su se svetla ugasila. U sledećem intervalu primećuju devojku kako sedi sa mladićem ozbiljnog izgleda i vide da im se pridružuje još jedan mladić čiji je dolazak, izgleda, izazvao izvesnu napetost u skupini.

Na kraju večeri Satervejt ide svojim putem do mesta gde su parkiran njegova kola i vozač i ponovo vidi troje ljudi iz Opere. Skoro odmah izbija tuča između dva mladića i Satertvejt spasava devojku iz svađe. U svom domu, ona mu govori da se zove Džilijan Vest, napet muškarac je Filip Istni, a drugi Čarli Brns, i nada se da Istni nije povredio Brnsa. Satervejt obećava da će otkriti i ublažiti njene strahove.

Sledeće nedelje, Satertvejt je u Kju vrtovima i ponovo mu se put ukršta sa Džilijan Vest i Čarlije Brnsom i otkriva da su se njih dvoje upravo verili. Džilijan je živčana zbog učinka koje će vesti imati na Filipa Istnija, a Čarli se poverava da su u prošlosti muškarci gubili glavu zbog njegove verenice i zbog toga pravili gluposti. Sledećeg četvrtka, Satervejt se vraća u Čelsi na Džilijanin poziv i pije sa njom čaj. Na njeno olakšanje, Istni je prihvatio vest sa dobrom milošću i dao joj dva svadbena poklona. Jedan je novi radio, a drugi je neobičan stakleni kip prekriven prelivom kuglom u obliku mehurića. Istni je takođe uputio čudan zahtev – da Džilijan ostane kod kuće te večeri i sluša muziku na radiju.

Satertvejt je bio uznemiren dok je odlazio od Džilijan jer je osećao da pojava Kvina u Koventskom vrtu mora da znači da je u toku neobičan posao, ali ne može tačno da odredi šta će se dogoditi. Želeći da razgovara o svojim strahovima sa Kvinom, on odlazi u restoran "Harlekin" gde ga je jednom ranije sreo. Kvin nije tamo, ali Istni jeste, a njih dvojica razgovaraju – mlađi čovek časti Satertvejta pričama o radu na ispitivanju i proizvodnji otrovnog plina tokom rata.

Napuštajući restoran, Satervejt je i dalje nemiran. On kupuje novine za te večernje radio programe i shvata da je Džilijan Vest u velikoj opasnosti. On žuri u njen stan i izvlači je pre nego što je tenorov glas dostigao vrhunac tokom izvođenja „Pastirske pesme“. Mačka lutalica prolazi kroz vrata stana i biva pronađena mrtva – ubijena plinovima oslobođenim iz staklene kugle koja se razbila usled pevanja tenora.

Satertvejt sreće Istnija koji korača na nasipu u Čelsiju i govori mu da su on i Džilijan uklonili mrtvu mačku iz stana, odnosno da je Istinijev plan propao. Dvojica muškaraca se rastaju, a nekoliko minuta kasnije policajac pita Satertvejta da li je i on čuo neko veliko prskanje. Policajac pretpostavlja da je u pitanju još jedna osoba koja je izvršila samoubistvo.

Mrtvi Harlekin

Gospodin Satervejt prisustvuje izložbi u umetničkom ateljeu mladog umetnika u usponu Frenka Brista. Tamo vidi sliku pod nazivom "Mrtvi Harlekin" koja prikazuje mrtvu figuru na podu i istu figuru koja kroz otvoreni prozor gleda svoj leš. Čovek prikazan je gospodin Harli Kvin, a prikazana soba je soba sa terasama u Čarnliju, kuća u vlasništvu lorda Čarnlija koju je Satervejt posetio. On kupuje sliku i upoznaje umetnika kojeg te večeri poziva na večeru u svoju kuću. Umetnik se pridružuje Satertvejtu i pukovniku Monktonu koji je bio u Čarnliju one noći četrnaest godina ranije kada je prethodni lord Čarnli izvršio samoubistvo. Kuća ima sablasnu povest jer duh Čarlsa I hoda bez glave po terasi, a uplakana gospođa sede kose pojavljuje se kad god se dogodi tragedija u porodici. Poslednja smrt dogodila se na prijemu kako bi se proslavio povratak sa medenog meseca lorda Čarnlija i njegove nove supruge. Pukovnik Monkton je bio jedan od nekoliko ljudi koji su stajali na vrhu stepenica i videli lorda Čarnlija kako prolazi ispod. Jedna žena ga je pozvala, ali on je nastavio kao da je ne čuje. Prošao je kroz sobu sa terasama u Hrastov salon koji vodi od nje. Legende vezane za Hrastov salon uključuju i legendu o tome da se Čarls I koji krio u svešteničkoj jami. Tamo su održavani dvoboji, rupe od metaka i dalje se vide na zidu, a čudna mrlja na podu se ponovo pojavljuje čak i kada se drvo zameni. Ljudi na stepeništu su čuli zaključavanje vrata iza njega, a zatim pucanj. Nisu mogli da uđu u Hrastov salon pa su razvalili vrata i pronašli telo sa čudno malo krvi koje je izlazilo iz njega. Aliks, udovica lorda Čarnlija, bila je trudna i kada se njihov sin rodio, on je automatski postao naslednik tako da niko drugi nije dobio ništa ovom smrću.

Satervejt prima neočekivanu gošću – Aspasiju Glen, proslavljenu izvođačicu. Ona želi da kupi "Mrtvog Harlekina". Satertvejt je zadovoljan kada mu je Aliks Čarnli telefonirala u toku njihovog razgovora, takođe želeći da kupi sliku. Satervejt traži od Aslik Čarnli da odmah dođe u kuću. On predstavlja gospođicu Glen svojim drugim gostima i nije se iznenadila kada je videla da je gospodin Kvin stigao. Kada im se Aliks pridružila, ona prepoznaje gospođicu Glen. Proživljavaju tu strašnu noć i sada, nakon četrnaest godina, Aliks otkriva da je razlog samoubistva bilo pismo koje je lord Čarnli dobio od gosta u kojem mu je rečeno da ona nosi njegovo dete – samo mesec dana nakon njegovog braka sa Aliks. Monkton misli da to sve objašnjava, ali Satervejt želi da zna zašto Bristova slika prikazuje mrtvu figuru u sobi sa terasama, a ne u salonu hrasta. Ovo samoubistvo može biti ubistvo. On misli da se smrt dogodila tamo i da je telo posle toga stavljeno u Hrastov salon. Satervejt ističe da je figura viđena u elegantnoj odeći mogla biti bilo ko. Jedina osoba koja ga je nazvala "lord Čarnli" bila je žena koja je navodno nosila njegovo dete, Monika Ford, a koja je bila u dosluhu sa Hjugom Čarnlijem, nadajući se da će on biti lord. Hitac ispaljen u zaključanoj prostoriji bio bi samo još jedna rupa od metka u zidu poput onih napravljenih u prošlim dvobojima, a tu je i sveštenička jama u koju može da se sakrije osoba koja je upravo viđena kako ulazi u sobu. Svaka mrlja od krvi na podu sobe na terasi bila bi prekrivena crvenim buharskim ćilimom koji je bio tamo samo te noći, a onda je telo prebačeno u Hrastov salon. Mrlje je mogla da počisti neka dama sa bokalom i lavaboom, a ako bi je neko video, smatrali bi je duhom koji opseda kuću.

Satervejt optužuje i Aliks prepoznaje gospođicu Glen kao Moniku Ford koja je te noći prozvala lorda Čarnlija. Optužena žena odjurila je iz Satertvejtove kuće pošto je priznala da je volela Hjuga i pomogla mu u ubistvu, ali ju je on ubrzo napustio i sada je mrtav. Aliks je osetila olakšanje, ponovo oživljava. Pismo njenom mužu bilo je lažno. Ona može da kaže sinu da njegov otac nema ljagu na imenu. Dok se umetnik spremao da ode, gospodin Kvin je već izmakao. Frenk Bristo bi mogao da smuva ljupku Aliks.

Ptica slomljenog krila

Gospodin Satervejt čezne da se vrati u udobnost svog londonskog doma, a onda su drugi gosti izneli ishode prizivanja duhova jer je posle prezimena "Kvin" došlo ime mesta "Lejdel". On preokreće svoj stav i zove domaćicu Medž Kili da mu pronađe pozivnicu za Lejdel gde se održava još jedan prijem. Stigavši u Lejdel, on saznaje da će Medž uskoro objaviti veridbu. Ona mu tiho ukazuje na Rodžera Grejema za večerom. Dejvid Kili, sjajan matematičar, ali društveno tih čovek koga od milja zovu "Nevidljivi", je Medžin otac. Među gostima su Rodžerova majka gospođa Grejem, Doris Kols i Mejbel i Džerard Ensli. Mejbel izgleda kao "Ptica slomljenog krila". Satervejt primećuje da Rodžer deluje rasejano, a kasnije je od Mejbel čuo da je ranije tog dana videla figuru u šumi koja je mogla biti samo gospodin Kvin. Uzimajući ovo kao znak da razgovara s njom, on saznaje da je ona u blaženom stanju. Džerald ju je nagovorio da svira za goste na ukuleleu. Zabava se prekida preko noći pa svi kreću u svoje sobe.

Ujutru se domaćinstvo budi sa vestima da je Mejbel mrtva, a pronašla ju je sobarica obešenu na poleđini vrata svoje spavaće sobe. Policija stiže. Istragu vodi inspektor Vinkfild, stari Satervejtov poznanik. Prethodne noći, Medž je navela Mejbel da donese svoj ukulele iz salona i to je poslednje da ju je neko video. Džerard Ensli je zaspao u svojoj susednoj sobi pre nego što je čuo da se njegova žena vraća i nije čuo nikakve zvukove u noći. Gospodin Satervejt navaljuje na tome da se ona nije ubila već da je ubijena. Inspektor ga ispituje sam, potvrđuje njegove sumnje i traži njegovu pomoć. Konopac koji su našli oko njenog vrata bio je mnogo deblji od tragova konopca koji ju je ubio. Pažljivo razmišljajući, Satervejt se seća da je video dim ispod vrata gospođe Grejem. On istražuje uzrok. U rešetki nalazi neka pisma koja nisu izgorela do kraja. Ima dovoljno delića koji ukazuju da su od Mejbel Rodžeru u vezi njihove veze. On razgovara sa gospođom Grejem koja priznaje da ih je spalila da bi sprečila nevolje za svog verenog sina. Rodžer govori da nije on ubio Mejbel i priznaje da ga je ona začarala, ali joj nije rekao da je sinoć okončano.

Satervejtpronalazi Mejbelin ukulele i svira po njemu. Raštimovan je pa je Doris uzela da ga naštimuje, ali je pokidala žicu, primetivši da je A-žica, jedna veličina prevelika. Satertvejt iznenada shvata da je ubistvo počinjeno izvornom žicom i suočava se sa tihim Dejvidom Kilijem u biblioteci. On je bio poslednja osoba koja je gasila svetla dok se Mejbel vraćala po svoj instrument. Brzo ju je ubio, a zatim se kasnije u noći vratio da premesti telo u njenu sobu. Zašto je to uradio? Ludo se smejući kako ga niko ne primećuje, Kili priznaje zločin dok je Vinkfild ulazio u sobu.

Satervejt sreće Kvina u kupeu voza. Nažalost, on priznaje da nije uspeo da spreči Mejbelinu smrt. Kvin odgovara da je spasio dvojicu mladića da ne budu pogrešno optuženi za zločin i pita ima li većeg zla od smrti. Satervejt zatvara oči, misleći na Mejbel, a kada je otvorio oči, gospodin Kvin je već otišao, ali je ostala ptica isklesana iz plavog kamena na mestu na kom je Kvin sedeo, očaravajuće umetničko delo.

Kraj sveta

Gospodin Satervejt je na Korzici sa vojvotkinjom od Lejta, snažnom i velikodušnom ženom koja može biti škrta na malim troškovima. Na njihovom prvom obroku, vojvotkinja je ugledala Naomi Karlton Smit, mladu umetnicu koja joj je rođaka. Bila je u vezi sa mladim piscem koji je godinu dana ranije bio optužen za krađu nakita i zatvoren. Gospodinu Satervejtu se sviđa njena umetnost i kupuje crtež od nje. Njih troje organizuju piknik za sledeći dan sa četvrtom osobom, gospodinom Tomlinsonom, koji ima kola. U dogovoreno vreme voze se u planine i na kraju se zaustavljaju na mestu gde se put završava u odvojenom primorskom selu po imenu Koti-Kjavari koje Naomi Smit naziva „Kraj sveta“. Satervejt se oduševio kada je tamo video gospodina Kvina kako sedi na steni i gleda u more. Ima osećaj da se Kvin pojavio "u trenutku". Skupina je sa sobom donela piknik, ali kako je počeo da pada sneg, oni pronalaze sklonište od grubog kamena u kojem su zatekli još tri posetioca iz Engleske: pozorišnog producenta Vajsa, slavnu glumicu Rozinu Nan slavnu glumicu i njenog muža, gospodina Džada. Oni takođe uživaju u pikniku i dve strane se slažu da jedu.

Tokom razgovora koji je usledio, gospođica Nan ​​priznaje svoju stalnu naviku da bude odsutna i priliku da je izgubila svoj opal zbog lopova. Lopov je bio Alek Džerard, mladi dramski pisac, koji joj ga je uzeo kada mu ga je pokazala u pozorištu. Iako dragulj kod njega nije pronađen, on nije mogao na zadovoljavajući način da obračuna veliku svotu novca koja se sutradan pojavila na njegovom bankovnom računu. Gospodin Kvin dolazi u sklonište da zadrži gospođicu Smit u skupini jer neće da je pusti da odluta sama. Gospođica Nan ​​ima razloga da isprazni svoju torbu i iz nje vadi drvenu kutiju koju gospodin Tomlinson prepoznaje kao indijsku kutiju. Shvativši da niko ne zna pravu prirodu takvog predmeta, Tomlinson pokazuje skupini kako kutija sadrži tajni odeljak i pokrete da se sakrije i vrati mali predmet. Svi su se zaprepastili kada je nestali opal ispado iz kutije. Gospođica Nan ​​odmah shvata da mora da poništi grešku učinjenu Džerardu. Pošto je njen ljubavnik oslobođen, Naomi Smit je osetila olakšanje i više nije pretila da će se ubiti. Satervejt i Kvin ponovo su se pozdravili na ivici litice.

Harlekinova staza

Gospodin Satervejt je prihvatio poziv da ostane u seoskoj kući para koji se zove Denam. Oni nisu deo njegovih uobičajenih krugova prijatelja, ali imaju privlačnost. Džon Denam ima četrdeset godina i spasao je svoju ženu Anu od ruske revolucije. Par je bio napolju kada je on stigao tako da je gospodin Satervejt provodio vreme šetajući vrtom. On dolazi do staze koja se zove "Harlekinova staza" koja se graniči sa zemljištem. Nije bio iznenađen kada je sreo Kvina za koga je otkrio da takođe boravi kod Denamovih. Oni hodaju stazom, u mestu poznatoj kao „Staza ljubavnika“, do njenog završetka, nekadašnjeg kamenoloma koji je sada smetlište. Vraćajući se kući, oni sreću jednu mladu devojku na stazi, izvesnu Moli Stenvel, koja živi u tom području. Ona je deo mesne zabave koja će se održati te noći. Deo maskenbala je izvođenje Komedije umetnosti za koje dolaze profesionalni baletan i balerina iz Londona da igraju uloge Harlekina i Kolumbine.

Za večerom razgovor se okreće sovjetskoj državi i tragičnom gubitku balerine Harsanov od strane boljševika u prvim danima revolucije. Posle večere, Ana zove da sazna da li su baletan i balerina već stigli, ali saznaje da su povređeni u saobraćajnoj nesreći. Kraljević Sergej Oranov je vozio kola, a stiže kasnije. Ana poznaje Oranova i deluje prilično srećno u njegovom prisustvu. Satervejt ga voli zbog svog znanja o umetnosti. Uveče Satervejt vidi dvoje ljubavnika na stazi, Moli i Džona Denama. Ana ih takođe vidi i ostaje sa Satertvejtom radi podrške.

Ana igra ulogu Kolumbine dok Kvin pleše kao Harlekin. Predstava je uspela. Satervejt po svom plesu prepoznaje da je Ana izgubljena Harsanova. U mraku vrte, ona kaže Satertvejtu da je odustala od baleta jer je Džon želeo ženu, a ona je volela Džona. Kaže da će se sada promeniti u osobu koja ju je volela toliko godina. Ana kaže Satertvejtu posle svog plesa: „Znam, prijatelju, znam. Ali ne postoji treći način. Uvek se traži jedna stvar – ljubavnik, savršeni, večni ljubavnik... To je muzika Harlekina. čuje se. Nijedan ljubavnik nikoga ne zadovoljava, jer su svi ljubavnici smrtni. A Harlekin je samo mit, nevidljivo prisustvo... osim ako ----" ... "Osim ako - njegovo ime nije - Smrt! "

Oranov očekuje da će sresti Anu te noći. Satervejt vidi Anu i figuru obučenu kao Harlekin na Stazi ljubavnika. Harlekin je gospodin Kvin, ali nekako sa licem kao što je Denam imao deset godina ranije kada je još uvek bio pustolov. Anina sobarica je videla da prolazi, ali je videla da hoda sama, što je veoma zbunilo Satertvejta. On se plaši za Anu, pa on i Oranov jure dole do vrha gde vide Anino mrtvo telo. Kvin se pojavljuje i Satertvejt pita zašto sobarica nije mogla da vidi gospodina Kvina kao što je on mogao. Kvin odgovara da Satertvejt može da vidi stvari koje drugi ljudi ne mogu, a zatim tiho odlazi.

Književni značaj i prijem

Recenzija časopisa Književni dodatak od 29. maja 1930. nije komentarisala vrednosti knjige, ograničavajući se na sabiranje odnosa između Kvina i Satertvejta i zaključujući da se ovom poslednjem pomaže „da reši stare zagonetke, ponekad da vrati sreću nesrećnicima, a ponekad i da vide, ako ne i spreči, predstojeću tragediju“.

Časopis Njujorški pregled knjige tekst 4. maja 1930. počeo je rekavši: „Nazvati priče u ovoj zbirci detektivskim pričama bilo bi pogrešno. Jer se sve one bave zagonetkom, a neke od njih zločinom, one su, ipak, više kao bajke. priče“. Anonimni recenzent je opisao gospodina Satertvejta i gospodina Kvina i njihov odnos prema pričama i međusobno, a zatim zaključio: „Knjiga nudi retku poslasticu za diskriminišućeg čitaoca.

U časopisu Dnevni ekspres (25. aprila 1930), Harold Nikolson je rekao: „Gospodin Kvin i gospodin Satertvejt su za mene novi likovi i voleo bih mnogo više njih. Gospođa Kristi uvek piše pametno i uživao sam u ovim priča onoliko koliko je ona napisala."

Robert Barnard je napisao: „Čudna zbirka sa jakom osnovom čudno-natprirodnog, iako ne uvek neprijatnim. Postoje neke posebno strašne priče (Ptica slomljenog krila, Glas u tami), ali neobičan broj eruditskih ili kulturnih pominjanja nosi svedočanstvo Kristinog sopstvenog mišljenja o ovim pričama – one su bile usmerene više „na tržište“ nego inače.”

Pominjanja i aludiranja

Pominjanja drugih dela

• Lik gospodina Harlija Kvina je jasno zasnovan na Harlekinu iz italijanske Komedije umetnosti iz 16. veka. Ranije varijante lika bile su šaljivdžija ili luda, ali se u 18. veku lik promenio i postao romantični junak. U priči "Dolazak gospodina Kvina", Kvin govori Satertvejtu: „Moram da vašoj pažnji preporučim Harlekinadu. Danas izumire – ali uzvraća pažnju, uveravam vas.“ Harlekinada je bila kasnija britanska scenska varijanta u kojoj Harlekin ima čarobne moći i donosi promene u scenografiji dodirom svojih čari. Kristijeva se takođe pozivala na lik Harlekina iz dela Maska iz Italije, nizu pesama u svojoj zbirci Put snova iz 1925. (preštampano 1973. u Pesme), i u svojoj prvoj ikad objavljenoj priči u časopisu Afera na balu pobede (1923) (u varijanti likova iz Komedije umetnosti), a kasnije objavljenoj u američkoj zbirci priča Potčinjeni i druge priče (1951) i britanskoj zbirci priča Poaroovi rani slučajevi (1974).
• U zbirci priča Tajanstveni gospodin Kvin čitaocu se, kroz gotovo podsvesna razmišljanja Satervejta, daje nekoliko utisaka o povezanosti izgleda Kvina i uobičajene nošnje Harlekina, pri čemu je potonjem tamna maska i odeća sastavljena od raznobojnih romboidnih oblika što je prikazano na naslovnoj strani prvog izdanja knjige u Velikoj Britaniji. U priči Dolazak gospodina Kvina, Kvin je prvi put opisan u sledećem odlomku:

„Uramljena na vratima stajala je muška figura, visoka i vitka. Gospodinu Satervejtu, posmatrajući, pojavio se nekim čudnim efektom vitraža iznad vrata, da bude obučen u sve dugine boje. Zatim, kada je istupio napred, pokazao se kao mršav tamni čovek obučen u automobilsku odeću“.

Kasnije u istoj priči, efekat maske je opisan na sledeći način:

„Gospodin Kvin je priznao upoznavanje i spustio se u stolicu koju je Evešam gostoljubivo povukao napred. Dok je sedeo, neki efekat svetlosti vatre bacio je senku na njegovo lice koja je ostavljala gotovo utisak maske.“

U priči Senka na staklu književni efekat se ponavlja na sledeći način:

„Gospodin Kvin je seo. Lampa sa crvenim sencima bacala je široku traku obojene svetlosti preko karirane šare njegovog šinjela i ostavljala mu lice u senci skoro kao da je nosio masku.“

U priči Znaku na nebu opis je sledeći:

„[Sto] je već bio zauzet visokim tamnim čovekom koji je sedeo sa licem u senci i sa igrom boja sa zamrljanog prozora pretvarajući svoju trezvenu odeću u neku vrstu razularenog šarenila.“

Priča Krupijeova duša završava se rečenicom: „Gospodin Kvin se nasmešio, a vitraž iza njega ga je na trenutak uložio u šaroliku odeću obojene svetlosti...“

U priči Ptica slomljenog krila, Mejbel Ensli kaže:

„Bila sam u šumi kasno popodne i srela sam čoveka – tako čudnu vrstu čoveka – visokog i tamnog, kao izgubljena duša. Sunce je zalazilo, a njegova svetlost kroz drveće učinila je da izgleda kao neka vrsta Harlekina“.

• U priči Senka na staklu kapetan Alenson navodi da gospodin i gospođa Skot „izvode štos sa grlicom “, pozivajući se na taj način na pticu kao na obeležje ljubavi. Naziv kuće u priči - Vila "Grinvej" - verovatno je izveden iz imena Kristinog budućeg doma vile "Grinvej" na obali reke Dart u Devonu. Iako je Kristijeva kuću kupila tek 1938. godine, bila je svesna njenog postojanja od detinjstva.
• Restoran "Harlekino" se pojavljuje i u pričama Znak na nebu i Helenino lice kao mesto gde Kvin kaže da često ide. Reč "Harlekino" na italijanskom znači "Harlekin".
• U priči Helenino lice Kvin navodi da postoje razlozi zbog kojih ga privlači opera Pajaci. Ova opera prikazuje skupinu izvođača Komedije umetnosti u kojoj je Harlekin jedan od glavnih likova. Opera se takođe pominje u priči Labudova pesma, poslednjoj priči u zbirci priča Zagonetka Listerdejl iz 1934. godine.
• U priči Ptica slomljenog krila, jedna od pesama koje Mejbel Ensli svira i peva je Labud Edvarda Griga (En Svane iz op. 25 [br. 2] Šest pesama Henrika Ibzena).
• U priči Harlekinova staza, stihovi "stare irske balade" koju Moli Stenvel peva zapravo su iz Kristine pesme Tamna Šila koja je prvi put štampana u izdanju Pesme za časopis Danas za maj/jun 1919. godine, a kasnije ponovo štampana u njenim zbirkama Put snova ( 1925) i Pesme (1973). U istoj priči Satervejt govori Kvinu: "Donesi mi dve najlepše stvari u gradu, rekao je Bog. Znaš kako to ide, a?" On se poziva na delo Srećni kraljević Oskara Vajlda u kome Bog daje ovu naredbu anđelu.

Pmoinjanje zemljopisnih, povesnih i tadašnjih događaja

U priči Mrtvi Harlekin, lik Aspasije Glen je rani Kristin pokušaj da prikaže hvaljenu američku monologijkinju Rut Drejper (1884–1956). Ponovo je iskoristila i proširila tu zamisao u svom romanu Lord Edžver umire 1933. sa likom Karlote Adams.

Priča Čovek iz mora napisana je u Puerto de la Kruzu na ostrvu Tenerife na Kanarskim ostrvima. Vila La Paz još uvek postoji i jedna je od zgrada u gradu na spisku baštine. Na nesreću, „čempresi koji hodaju” su odvojeni od vrte novim putem, ali i dalje ima zadivljujućih pogleda na more i liticu.

Pominjanje u drugim delima

Kristijeva je ponovo koristila zaplet dima iz voza iz priče Znak na nebu kao pokriće u romenu Ko talas uhvati (1948).

Prilagođavanja

Film

Dolazak gospodina Kvina, prva kratka priča u Antologiji, bila je ekranizovana kao istoimeni film 1928. godine u režiji Džulijusa Hejgena i Leslija S. Hiskota i njegovog scenarija. U glumačkoj ekipi bili su:

• Stjuart Rom ... Dr. Alek Portal
• Trilbi Klark ... gđa Elenor Eplbi
• Ursula Džins ... Vera, sluškinja
• Kliford Hederli ... Profesor Eplbi
• Meri Brou ... Kuvar
• Vivijan Baron ... Derek Čapel
• Kejt Garni ... Gazdarica

Pozorište

Kristina priča Mrtvi Harlekin pretočena je u predstavu Neko je na prozoru 1934. godine, ali nikada nije igrana.

Radio

Serijal skraćenih čitanja tri priče („Dolazak gospodina Kuina“, „Krupijeova duša“ i „Kod "Bilsa i Motlija"“) emitovana je od 15. do 17. septembra 2009. na BBC Radio 4 kao deo programa Popodnevnih čitanja u izvođenju Martina Džarvisa. Drugi serijal skraćenih čitanja (priče „Kraj sveta“, „Helenino lice“ i „Znak na nebu“) emitovana je od 15. do 17. septembra 2010. na BBC Radiju 4 i ponovo ju je izvodio Martin Džarvis. Treći serijal (priče „Mrtvi Harlekin“, „Čovek iz mora“ i „Harlekinova staza“ ) emitovana je od 6. do 8. septembra 2011. na BBC Radiju 4 i ponovo ju je izvodio Martin Džarvis. Čitanja su od tada ponovo emitovana na BBC Radio 4 Ekstra.