Teška oprema

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Osnovna oprema ili teške mašine su teška vozila posebno osmišljena za građevinske radove koji često uključuju zemljane i slične građevinarske radove. Teške mašine se najčešće sastoje od pet sistema opreme: implementacija, vuča, struktura, sistem napajanja, upravljanje i informisanje[1].

Teške mašine se koriste još od 1. veka pre nove ere, kada je inženjer starog Rima, Vitruvije u svom delu O arhitekturi opisao kran koji je pokretala snaga ljudi i životinja.

Teške mašine funkcionišu preko mehaničkog rada prostih mašina, što je odnos između unete primenjene sile i izlazne sile koji se uvećava što drastično olakšava poslove, za koje bi inače bilo potrebno stotine ljudi i nedelje rada bez upotrebe teških mašina. Neke mašine koriste hidraulične pogone kao primarne izvore kretanja.

Različite teške mašine parkirane u blizini autoputa blizu gradilišta
Nepokretni kranovi su takođe vrsta građevinske mehanizacije ili teških mašina.
Guseničar D9L buldozer, bageri i druge teške mašine parkirane su u blizini kamenoloma u Izraelu
Buldozer, bageri i druge teške mešine parkirane u blizini kamenoloma.
Kopači na točkovima na površinskom kopu Garzveiler, Nemačka.

Upotreba teških mašina ima dugu istoriju; starorimski inženjer Vitruvije (1. vek p. n. e.) opisao je teške mašine i kranove u starom Rimu u njegovom traktatu O arhitekturi. Makara je napavljena oko 1500. godine. Mark Isambard Brunel je patentirao prvi štit za tunele 1818

Istorija[uredi | uredi izvor]

Od konja, preko pare i diela do struje i robotike[uredi | uredi izvor]

Teška oprema 1922.
Konjsko ralo Fresno strugač kopa jamu ѕa skladištenje vode

Do kraja 19. veka i početka 20. veka teške mašine je pokretala snaga ljudi i životinja. Sa napretkom prenosivih parnih motora, preci vučnih mašina su preoblikovani novim motorima u mašine kao što su kombajni. Osnovni mehanizam vuče je, uz ugradnju novog parnog motora doveo do izgradnje parne mašine za vuču i parnog valjka. Tokom 20. veka motori sa unutrašnjim sagorevanjem postali su glavni pokretači teških mašina. Nekada su korišćeni  motori koji su trošili kerozin i etanol, ali danas su dominantno u upotrebi motori na dizel. Mehanički prenos je u mnogim slučajevima zamenjen hidrauličnim mašinama. Početkom 20. veka pojavile su se nove mašine na struju kao što je viljuškar. Katerpilar INC je moderni proizvođač koji je počeo kao Holt proizvodna kompanija. Prva masovno proizvedena teška mašina bila je Fordson traktor 1917.

Prvo komercijalno vozilo sa gusenicama bio je Lombardov parni prenosnik drvene građe 1901. Upotreba gusenica postala je popularna u proizvodnji tenkova tokom Prvog svetskog rata i kasnije u civilnoj proizvodnji mašina kao što su buldožeri. Najveća inžinjerska vozila i pokretne kopnene mašine su rotorni bageri koji su proizvedeni još 1920-ih.

Skoro do 20. veka jednostavan alat je najvećim delom prestavljao mašinu za kopanje – lopata koju su pokretali ljudi ili životinje, barže i vučna kola. Ovaj alat je bio glavno sredstvo kojim se materijal pomerao bočno ili se podizao radi utovara za isporuku na kolica ili kola koja su vukle životinje. U antičko doba, ekvivalent lopati bili su motika i korpa i veliki brojevi ljudi koji su iskopavali zemlju zbog građevinskih radova. Graditelji su dugo koristili rampe, poluge i remenje da postave čvrstu građu, ali ove sprave nisu bile korisne za zemljane radove koji su uključivali kopanje, podizanje, pomeranje i postavljanje rastresitih materijala.

Dva elementa neophodna za zemljane radove tada kao i sada  su nezavisan izvor napajanja i pokretljivost po neravnom terenu, a tehnologija tog vremena nije zadovoljavala ni jedan od tih uslova.“

Dizalice za kontejnere se koriste od 1950-ih i omogućile su skladištenje i transport kontejnera

Danas su teške mašine toliko važne da neke transpotne kompanije prave posebnu opremu radi transporta teških građevinskih mašina na razna gradilišta.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Standardna kategorizacija teških mašina ih deli na sledeće potkategorije sledećim redom:

Mašine sa gusenicama

Izravnjavanje

Pokretni utovarivač

Mašine za kopanje''

Bager

Šumarstvo

Cevovod

Strugač

Rudarstvo

Zglobni delovi

Kompaktor

Utovarivač

Utovarivač guseničar

Pretovar

Asfaltiranje

Bušenje

Hidromatični alati

Putevi

Slike[uredi | uredi izvor]

  • Guseničar D10N buldožer evoluirao je iz traktora sa gusenicama i karakteriše čelična sečiva pričvršćena za front koji se koristi da gura ostalu opremu i građevinski materijal, kao što je, zemlja .
    Guseničar D10N buldožer evoluirao je iz traktora sa gusenicama i karakteriše čelična sečiva pričvršćena za front koji se koristi da gura ostalu opremu i građevinski materijal, kao što je, zemlja .
  • Kašika se obično izvlači prema bageru da bi se iskopao materijal. Neuobičajeni dodatak "palcem" na ovom Komatsu PC210-LC omogućava "hvatanje" predmeta, na primer, tokom rušenja.
    Kašika se obično izvlači prema bageru da bi se iskopao materijal. Neuobičajeni dodatak "palcem" na ovom Komatsu PC210-LC omogućava "hvatanje" predmeta, na primer, tokom rušenja.
  • Kopač sa točkovima MARAIS SMC 200 R.
    Kopač sa točkovima MARAIS SMC 200 R.
  • Gvozdena šipka koja je ojačana pokreće se sa bušilicom, pumpom za beton, kamion sa mešalicom, kao i specijalizovanom sondom koja omogućava pumpanje betona kroz svoju osovinu.
    Gvozdena šipka koja je ojačana pokreće se sa bušilicom, pumpom za beton, kamion sa mešalicom, kao i specijalizovanom sondom koja omogućava pumpanje betona kroz svoju osovinu.

Primena i hidromehanički alati[uredi | uredi izvor]

Vuča: Terenske gume i gusenice[uredi | uredi izvor]

Kontinualne gusenice (oko 1909)
Gusenice (oko 2009)

Teške mašine zahtevaju specijalizovane gume za različite građevinske uslove rada. Mada veliki broj mašina ima gusenice zbog zahtevnih uslova rada, gume se koriste kada je potrebna veća veća brzna i mobilnost. Potrebno je dobro poznavati upotrebu mašine tokom upotrebnog roka gume da bi se guma pravilno izabrala. Izbor guma može značajno uticati na proizvodnju i cenu mašine. Postoje tri tipa terenskih guma: transportne- za mašine koje obavljaju zemljane radove, radne – za spore mašine za zemljane radove i utovar i transport tip – za mašine za transport i kopanje. Terenske gume imaju šest upotrebnih kategorija: C (kompaktor), E (transport zemlje), G (grejder), L (utovarivač), LS (prenosnik drvene građe) i ML (rudarstvo i šumarstvo). Ove kategorije obuhvataju razne vrste gazišta za čvrste površine, meke površine i kamen. Gume predsatvljaju veliki trošak za svaki građevinski projekat i potrebno je pažljivo razmatrati prevenciju prekomernog habanja ili oštećenja guma.


Napajanje[uredi | uredi izvor]

Kontrola i informisanje[uredi | uredi izvor]

„Kontrolni i informacioni sistemi. Ovi sistemi omogućuju rukovaocu da usmerava i kontroliše sve sisteme i daje informacije za upravljanje operacijama ili praćenje učinka i ispravnosti opreme“ [1]

Rukovalac teškim mašinama[uredi | uredi izvor]

Rukovalac teškim mašinama vozi i upravlja teškim mašinama koje se koriste za inženjerske i građevinske radove. Naješće je dovoljan jedan sposoban rukovalac po teškoj mašini koji mora da prođe specijalnu obuku za upravljanje istom.

Većina publikacija za rukovaoce teškim mašinama se bazira na poboljšanju bezbednosti radnika. Deo medicine rada se bavi istraživanjem i daje preporuke o bezbednosti na radu za ove i radnike na drugim rizićnim radnim mestima.

Troškovi opreme[uredi | uredi izvor]

Zbog niskih marži profita građevinskih projekata, potrebno je voditi precizne beleške o upotrebi, popravkama i održavanju teških mašina. Dve glavne kategorije troškova su: vlasnički troškovi i operativni troškovi.[2]

Vlasnički trošak[uredi | uredi izvor]

Da bi se trošak podveo pod vlasnički on po pravilu nastaje bez obzira na to da li je mašina u potrebi ili nije. Ovi troškovi su sledeći:

Deprecijacija se može izračunati na više načina, najjednostavniji metod je pravolinijski. Godišnja deprecijacija je konstanta, sa smanjenjem opreme. Slede jednostavne jednačine parafrazirane iz teksta Peurifoi & Seknaider:

m = neka godina u budućnosti

N = korisni vek opreme (godine)

i D n = godišnji iznos deprecijacije

D n = otkupna cena / N

Knjigovodstvena vrednost (BV) u godini m

BV m = otkupna cena - ( m k D n )
 primer:

N = 5

otkupna cena = 350.000 USD

m = 3 godine

BV 3 = 350 000 USD - (3 k 350 000 $ / 5) = 140 000 USD

Operativni troškovi[uredi | uredi izvor]

Da bi se trošak klasifikovao kao operativni trošak, mora se dogoditi korišćenjem opreme. Ovi troškovi su sledeći: [3]

  • popravke
    • popravka delova
    • popravne radne snage
  • gume
  • Ugovor o usluzi treće strane
  • zamena visoko habljivih predmeta

Najveća razlika sa stanovišta troškova je ako je popravak klasifikovan kao glavni ili manji. Veliki popravak može promeniti deprecijacijsku vrednost opreme zbog produženja veka trajanja, dok je manji popravak uobičajeno održavanje. Način na koji kompanija odluči da naplati velike i manje popravke varira od kompanije do kompanije u zavisnosti od strategije trošenja koja se koristi. Neke firme naplaćuju samo velike popravke opreme, dok manje popravke koštaju projekat. Druga uobičajena strategija troška je da naplaćuju sve popravke opreme, a iz troškova opreme isključeni su samo često zamenjeni proizvodi habanja. Mnoge firme strogo čuvaju svoju strukturu troškova [traži se izvor] jer može uticati na strategije nadmetanja njihove konkurencije. U kompaniji sa višestruko polu-nezavisnih odeljenja, odeljenje opreme često želi da klasificira sve popravke kao "manje" i naloži im posao - čime poboljšavaju svoj "profit" od opreme.

Modeli[uredi | uredi izvor]

Modeli teške opreme od livenog metala često se proizvode za svako vozilo kako bi ih potencijalnim kupcima dali. Obično su u skali od 1:50 . Popularni proizvođači ovih modela su Konrad i NZG u Nemačkoj, čak i za američka vozila.

Značajni proizvođači[uredi | uredi izvor]

Najvećih 10 proizvođača građevinske opreme u 2015. godini na osnovu podataka o prvih 50 proizvođača koje je objavila KHL Grup [4]

Br. Kompanija Zemlja Prodaja (milion USD) Udeo od ukupnog broja
1 Katepilar veza=|ivica   Amerika 28,283 17,8%
2 Komatu veza=|ivica   Japan 16,877 10,6%
3 Hitaki građevinske mašine veza=|ivica   Japan 7,790 4,9%
4 Građevinska oprema Volvo veza=|ivica   Švedska 7,785 4,9%
5 Terek veza=|ivica   Amerika 7,390 4,6%
6 Liebher veza=|ivica    Švajcarska 7,129 4,5%
7 Džon Dere veza=|ivica   Amerika 6,581 4,1%
8 KSCMG veza=|ivica   Kina 6,151 3,9%
9 Sani veza=|ivica   Kina 5,424 3,4%
10 Dosan Infrakor veza=|ivica   Južna Koreja 5,414 3,4%

Ostali proizvođači uključuju:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b C. B. Tatum et al., J. Constr. Engrg. and Mgmt. 132, 987 (2006)
  2. ^ R.L. Peurifoy; C. Schexnayder; William B. Ledbetter (2002). Construction Planning Equipment, and Methods (6th izd.). McGraw Hill. ISBN 0-07-232176-8. 
  3. ^ Bartholomew, Stuart H. (2000). Estimating and Bidding for Heavy Construction. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-13-598327-4. , 2000
  4. ^ „"Equipment Top 50 (2015 Yellow Table)". International Construction April 2015: page 14.”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тешка_опрема&oldid=27023633”