Toluj
Toluj | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1193. |
Mesto rođenja | Hamag-Mongolski kanat |
Datum smrti | 1232. |
Mesto smrti | Mongolsko carstvo |
Religija | tengrizam |
Porodica | |
Supružnik | Sorkohtani Beki |
Potomstvo | Mongke-kan, Kublaj-kan, Hulagu-kan, Arik Boke |
Roditelji | Džingis-kan Borte |
Dinastija | Bordžigin |
regent Mongolskog carstva | |
Period | 1227—1229 |
Prethodnik | Džingis-kan (kao kan) |
Naslednik | Ogataj-kan (kao kan) |
Toluj ili Toluis[a] (mong. Толуй, sr. mong. ᠲᠥᠯᠦᠢ, kin: 拖雷; pin: Tuōléi; 1193—1232) je bio najmlađi sin Džingis-kana i njegove glavne supruge Borte.[1][2][3] Jedno vreme je bio regent Mongolskog carstva posle smrti svog oca (1227—1229). Najpoznatiji je po tome što je bio otac velikih kanova Mongkea i Kublaja, i Hulagu-kana, koji je srušio Abasidski kalifat.[4][3]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Toluj se rodio 1193. god. kao najmlađi sin Temudžina, budućeg Džingis-kana, i njegove glavne supruge Borte, u trenutku kad rat u stepi koji je imao za rezultat formiranje Mongolskog carstva još nije počeo i kada je njegov otac već bio zagazio u sukob sa svojim nekadašnjim andom,[b] Jamukom.[5][1] Formiranjem tumena, osnovne mongolske vojne jedinice, Toluju je dodeljen vojni odred od 5.000 ljudi.[6]
Pre nego što se otisnuo u pohod na Horezmijsko carstvo 1219. godine, Džingis-kan je sazvao porodični kurultaj[v] koji je trebalo da odluči o raspodeli osvojene teritorije i o tome ko će mu biti naslednik.[7][8] Toluj je, naravno, zajedno sa braćom: Džučijem, Čagatajem i Ogatajem, prisustvovao ovom sastanku, ali nije uzeo nikakvog bitnog učešća u istom.[9] Kao najmlađem bratu, pripale su mu teritorije mongolske postojbine, na rekama Onon i Kerlen, uključujući i planinu Burhan Haldun, tj. severna Kina i istočna Mongolija.[10][11][12]
Posle očeve smrti 1227. godine, Toluj je, kao Otčigen,[g] preuzeo položaj regenta Mongolskog carstva, dok se ne obavi i formalno priznanje Ogataja za novog velikog kana na kurultaju.[13][14] Toluj je praktično vladao carstvom paralisanim smrću njegovog osnivača do leta 1229. godine, kada je Ogataj i zvanično stupio na svoju dužnost.[15]
U jesen 1232. godine, sa nepunih četrdeset godina, Toluj je umro od posledica alkoholizma.[11][3] Upravu nad njegovim posedom, u ime mladih sinova, preuzela je njegova udovica Sorkohtani Beki.[11]
Prema Tajnoj istoriji Mongola, Toluj je bio tih i miran.[9]
Nasleđe
[uredi | uredi izvor]Toluj je bio oženjen Sorkohtani Beki, nećakom kereidskog kana, Ong-kana sa kojom je imao četiri sina: Mongkea, Kublaja, Hulagua i Arik Bokea.[11][16][3] Posle Ogatajeve smrti, 1241. godine, nastupile su borbe za vlast iz koje je Sorkohtani izašla kao konačni pobednik, a najveća moć u carstvu je prešla na njene i Tolujeve potomke.[17][16][1][2] Mongke, najstariji sin, izabran je za velikog kana Mongolskog carstva 1251. godine.[18][19][16][1][3] Da bi učvrstio svoj legitimitet i istoriju ponovo napisao u verziji koja bi mu više odgovarala, Mongke je posthumno 1252. godine Toluju dodelio titulu velikog kana. Učinio je to na osnovu pravnog zaključka da je Toluj kao najmlađi sin, i stoga Otčigen, bio predodređen nasledi titulu svog pokojnog oca, kao i njegovu postojbinu.[14] Posle Mongkeove smrti će taj zaključak dovesti do rata za vlast između Arik Bokea i Kublaja.[20]
Kada je Kublaj preuzeo vlast u carstvu i proglasio dinastiju Juan 1277. godine, posthumno je dodelio kineska imena Toluju i ostalim precima. Izgradio je i veliki hram sa osam prostorija, od kojih je jedna bila posvećena Toluju.[21] Poput Mongkea, koji je svog oca posthumno uzdigao do položaja velikog kana, Kublaj mu je podario titulu kineskog cara.[22] Naručio je i portrete cele porodice u kineskom stilu, pri čemu su članovi više ličili na mandarinske mudrace nego na mongolske ratnike.[23] Toluju je dodeljeno hramovno ime Žui-cung (kin: 睿宗; pin: Ruìzōng), kakvo je davano mudrim i plemenitim vladarima, i posthumno ime Car Žen-šeng Đing-sjang (kin: 仁聖景襄皇帝; pin: Rénshèng Jǐngxiāng huángdì).
Napomene
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Vederford 2007, str. 323.
- ^ a b Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 429.
- ^ a b v g d Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 430.
- ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 401.
- ^ Vederford 2007, str. 49-50.
- ^ Vederford 2007, str. 80.
- ^ Vederford 2007, str. 127.
- ^ Vederford 2007, str. 141-142.
- ^ a b Vederford 2007, str. 142.
- ^ Vederford 2007, str. 157.
- ^ a b v g Vederford 2007, str. 168.
- ^ Vederford 2007, str. 189.
- ^ Vederford 2007, str. 151.
- ^ a b Vederford 2007, str. 200.
- ^ Vederford 2007, str. 155.
- ^ a b v Vederford 2007, str. 322.
- ^ Vederford 2007, str. 199.
- ^ Vederford 2007, str. 171.
- ^ Vederford 2007, str. 197.
- ^ Vederford 2007, str. 223.
- ^ Vederford 2007, str. 231.
- ^ Vederford 2007, str. 231-232.
- ^ Vederford 2007, str. 232.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Džek Vederford, Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta, 2007. Beograd
- Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd