Pređi na sadržaj

Тома Палчић

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Toma Palčić
Avanture Tome Palčića
Bajka
ImeToma Palčić
Podaci
DržavaEngleska

Toma Palčić (vel. Bawd Tom) je lik engleskog folklora. Istorija Tome Palčića objavljena je 1621. godine i bila je prva bajka štampana na engleskom jeziku. Toma je ne veći od palca njegovog oca, i njegove avanture uključuju da ga proguta krava, da se petlja sadivovima, i da postane miljenik kralja Artura. Najranije aluzije na Tomu javljaju se u raznim delima iz 16. veka, kao što je Otkrivanje veštičarenja Redžinalda Skota (1584), gde je Toma citiran kao jedan od natprirodnih ljudi koga sluškinje koriste da bi uplašile decu. Tateršel u Linkolnširu u Engleskoj, navodno ima dom i grob Tome Palčića.[1]

Pored sopstvenih priča, Toma figurira u drami Toma Palčić Henrija Fildinga iz 1730. godine, pratećem delu njegove Autorske farse. Proširen je u jedan komad iz 1731. godine pod naslovom Tragedija tragedija ili Istorija Tome Palčića Velikog.

Sredinom 18. veka počele su da se objavljuju knjige posebno za decu, a sredinom 19. veka Toma je bio deo dečje biblioteke. Priča je poprimila moralni prizvuk i neki pisci, poput Šarlote Meri Jong, očistili su sumnjive odlomke. Dina Malok se, međutim, suzdržala da ne pročešlja priču njenih vulgarnosti. Priča Toma Palčića adaptirana je u nekoliko filmova.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grob Toma Palčića u Tateršalu, Linkolnšhir

Toma Palčić je možda bio stvarna osoba rođena oko 1519. godine, jer postoji grob za koji se pretpostavlja da je njegov. Postavljen je na pod koji se nalazi uz glavnu kapelu crkve Svetog Trojstva u mestu Tateršal, Linkolnšir, UK. Natpis glasi: „T. THUMB, star 101 godinu umro 1620“. Grob ima samo 16"(40 cm) dužine.

Najraniji sačuvani tekst je brošura od 40 stranica štampana u Londonu 1621. godine pod naslovom Istorija Tome Palčića, Malog, za njegov mali stas, Patuljka kralja Artura: čiji život i avanture sadrže mnoge čudne i čudesne nezgode, objavljene za radost veselih provoditelja vremena. Pretpostavlja se da je autor Londonac Ričard Džonson (1579 − 1659?) jer se njegovi inicijali pojavljuju na poslednjoj stranici. Jedini poznati primerak nalazi se u biblioteci Pierpont Morgan, Njujork.[2]

Toma je već bio tradicionalni narodni lik kada je brošura štampana i verovatno je da su štampani materijali kružili pre Džonsonovog.[3] Nije poznato koliko je Džonson doprineo Tominom liku ili njegovim avanturama. Vilijam Fulke se na njega osvrnuo 1579. u Heskins Parleament Repealed, a Tomas Naše 1592. u proznoj satiri Pierce Penniless. Redžinald Skot je Tomu u svom "Otkriće veštičarenja" (1584) naveo kao jedno od stvorenja kojim služavke plaše decu, zajedno sa vešticama, patuljcima, vilenjacima, vilama, džinovima i drugim natprirodnim ljudima.[2]

Priča pripada ciklusu gutanja. Tomu progutaju krava, džin, riba, mlinar i losos u nekim proširenjima Džonsonove priče. Tom se iz takvih nevolja izbacuje prilično grubo, ali urednici kasnijih izdanja pronašli su načine da njegovo izbavljenje učine pristojnije i retko je prolazio dalje od usta.[2]

Tomova priča je nebrojeno puta štampana u Britaniji, a prodata je u Americi već 1686. godine. Metrička verzija objavljena je 1630. godine. Knjiga je mnogo puta štampana, a dodata su još dva dela oko 1700. godine. Tri dela su preštampana mnogo puta.[3]

Naslovna strana Tragedije tragedija

1711. godine, Vilijam Vagstaf objavio je Komentar na istoriju Tome Palčića. 1730. engleski dramski pisac Henri Filding koristio je Tomu kao centralnu figuru predstave sa tim imenom, koju je 1731. napisao kao farsu Tragedija tragedija ili Istorija Toma Palčića Velikog. Predstava je ispunjena političkom i književnom satirom iz 18. veka i zamišljena je kao parodija na herojske tragedije. Naslov „Veliki“ može biti zamišljen kao referenca na političara ser Roberta Valpola koga su često nazivali „Velikim“.

Tragedija Henrija Fildinga Toma Palčić bila je osnova za operu koju je napisao Kejn O’Hara. Fildingov Toma proglašen je moćnim ratnikom i pobednikom divova, uprkos njegovom stasu, kao i predmetom želje mnogih dvorskih dama. Priča se u velikoj meri bavi raznim ljubavnim trouglovima među likovima. Na kraju Toma umire kada ga krava proguta, ali njegov duh se vraća.

Dečje izdanje, 1888

Sredinom 18. veka počele su da se pojavljuju knjige posebno za decu, a Toma je citiran kao autor naslova kao što su Tommy Thumb's Song Book (1744) i Tommy Thumb's Little Story Book (oko 1760). Godine 1791. Džozef Ritson je primetio da je Tomova popularnost nadaleko poznata: „Svaki grad, grad, selo, radnja, tezga, muškarac, žena i dete u kraljevstvu mogu o tome svedočiti“.[2]

Tomina priča je prvobitno bila namenjena odraslima, ali je sredinom 19. veka prebačena u dečje. Vulgarne epizode su sanirane, a moraliziranje je obojilo priču. U adaptaciji Šarlote Mari Jong iz 1856. godine, Toma se odupire svojim prirodnim nagonima za nestašnim podmetanjima, odriče se svojih veza sa zemljom vila i proglašava se hrišćaninom. Kako Mordredova pobuna traje u poslednjim danima Arturove vladavine, Toma odbija da se vrati u Zemlju vila, više voleći da umre kao časni hrišćanin.[4]

1863. Dina Marija Malok odbila je da očisti sporne odlomke priče i pustila da priča govori sama za sebe. Ona dodaje materijal, a Toma ima avanture koje opet uključuju gutanje od strane mlinara i lososa, zatvaranje u mišolovku, i konačno umiranje od otrovnog daha pauka. Tomina priča je od tada prilagođena svim vrstama knjiga za decu sa dodatkom novog materijala i preradom postojećeg materijala, ali njegova nestašna narav i hrabrost ostaju nesmanjeni.[4]

Priča[uredi | uredi izvor]

Kraljica vila prisustvuje rođenju Tome Palčića

Istorija Tome Palčića Ričarda Džonsona, iz 1621. godine, govori da u doba kralja Artura, stari Toma Gorski, orač i član Kraljevskog saveta, ne želi ništa više od sina, čak i ako nije veći od palca. Šalje svoju ženu da se konsultuje sa Merlinom. Za tri meseca ona rađa omalenog Tomu Palčića. „Kraljica vila“ i njeni pomoćnici deluju kao babice. Ona Tomi daje šešir od hrastovog lista, košulju od paučine, dublet od čička, čarape od kore jabuke i cipele od mišje kože.

Toma vara u igrama sa drugim dečacima i zbog njegovih mnogih trikova, dečaci se neće družiti sa njim. Tom se osveti upotrebom magije kako bi okačio majčine lonce i čaše o sunčeve zrake. Kada njegovi drugovi pokušaju isto, njihovi lonci i čaše padnu i razbiju se. Nakon toga, Toma ostaje kod kuće pod nadzorom svoje majke. Na Božić ona pravi pudinge, ali Toma upadne u testo i skuva se u jednom od njih. Kad kotlokrpa dođe da prosi, Tomina majka mu nehotice da puding u kome se nalazi njen sin. On prdne prelazeći stepenicu, ali Toma vikne i uplašeni kotlokrpa ispusti puding. Toma ga pojede i vraća se kući kako bi majci i ocu ispričao svoju avanturu.

Njegova majka ga nakon toga pažljivije pazi. Jednog dana prati je na njivu kako bi pomuzla krave. On sedi ispod čička, ali ga proguta crvena krava. Kravi se daje laksativ, a Toma prelazi od nje u "kravlji grm". Drugi dan prati oca na setvi i vozi se u uhu konja. Toma je postavljen u polje da glumi strašilo, ali gavran ga odvodi. Roditelji ga traže, ali ne mogu da ga pronađu.

Gavran ispusti Toma u zamak džina. Okrutni džin guta sićušnog dečaka poput pilule. Toma se razbije u džinovom stomaku koji ga povrati u more. Tamo ga još jednom pojede riba koju upecaju za večeru kralja Artura. Kuvar je zapanjen kad vidi kako mali čovek izlazi iz ribe. Toma tada postaje patuljak kralja Artura.

Toma postaje omiljen na kraljevskom dvoru kralja Artura, posebno među damama. Odlazi nakratko kući da vidi roditelje, uzima kralju nešto novca iz riznice uz kraljevo odobrenje, a zatim se vraća na dvor. Kraljica vila pronalazi ga kako spava na ruži i ostavlja mu nekoliko poklona: začarani šešir znanja, prsten nevidljivosti, pojas koji menja oblik i cipele koje ga u trenutku mogu odvesti bilo gde.

Toma pada teško bolestan kada dama izduva nos, ali ga izleči lekar. Vozi se kočijom od orahove ljuske i upoznaje Garagantua. Svaki se može pohvaliti svojim mnogim moćima. Kada Garagantua preti da će nauditi Tomi, Toma pohita kući na sigurno. Kralj Artur sa čuđenjem sluša Tomine brojne avanture.

Priča Ričarda Džonsona iz 1621. godine ovde se završava, ali je čitaocima obećao nastavak koji nikada nije pronađen, ako je uopšte objavljen. 1630. godine objavljena je metrička verzija u tri dela koja nastavlja Tomine avanture.

Kasnije priče[uredi | uredi izvor]

Druge verzije daju drugačiju sliku Tominog kraja. Kada se vratio na Arturov dvor, slučajno je uleteo u posudu sa kraljevim jelom. Tom razljuti kuvara koji mu preti odsecanje glave. Utočište traži u ustima mlinara. Osećajući sitne glasove i pokrete u sebi, čovek veruje da je opsednut. Zeva i Tom izlazi, ali mlinar je toliko ljut da baci Toma u reku gde ga proguta losos. Ribu upecaju, odnose u kraljevu kuhinju, a Toma pronađu i drže u zamci za miševe dok mu kralj Artur ne oprosti.

Toma Palčić jaše leptira

Dvor ide u lov i Tom im se pridružuje na svom konju, mišu. Mačka uhvati miša i Tom je povređen. Odveden je u zemlju vila gde se oporavlja i boravi nekoliko godina. Kada se vrati na sud, sada vlada kralj Tunston. Očaran malim čovekom, kralj daje Tomu sićušnu kočiju koju vuče šest miševa. Zbog toga je kraljica ljubomorna jer nije dobila takve poklone. Tom pokušava da pobegne na leptiru, ali je uhvaćen i zatvoren u mišolovku. Oslobodi ga radoznala mačka i ponovo osvaja naklonost kralja Tunstona. Nažalost, ubije ga ujed pauka. Tom je položen ispod ružinog grmlja, a mermerni spomenik mu je postavljen u spomen.

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Toma Palčić je tema nekoliko filmova.

Crtani filmovi

  • 1936. godine objavljeni su kratki crtani filmovi u režiji Aba Ajverksa,
  • 1940. kratki crtani film Merrie Melodies pod nazivom Toma Palčić u nevolji je prikazao Čak Džons.

Filmovi[uredi | uredi izvor]

  • Džordž Pal je 1958. godine režirao akcioni mjuzikl toma palčić (napisano malim slovima da označi malu veličinu lika) u kojem glumi Ras Tamblin, na osnovu priče braće Grim Thumbling
  • Takođe 1958. godine, iako nije objavljena u SAD do 1967. godine u sinhronizovanoj verziji, meksička verzija Tome Palčića (prvobitno nazvana Pulgarsito) napravljena je grubo zasnovana na "Le petit Poucet" Šarla Perroa.
  • 2001. godine objavljen je francuski film pod naslovom Le petit poucet koji je režirao Olivije Dahan, a u njemu su glumili Nils Hugon, Katrin Denev i Rafael Fuhs-Vilig
  • Tamnija, modernizovana verzija filma pod nazivom Tajne avanture Tome Palčića objavljena je 1993. godine
  • Toma Palčić sreće Palčicu i animirani film iz 2002. na DVD, okupio je dvoje najpoznatijih majušnih ljudi iz književnosti, a Tomi je glas dao Elajdža Vud.

Književnost[uredi | uredi izvor]

  • Tekstualne priče i kasniji stripovi zasnovani na liku Tome Palčića pojavljivali su se u antologijskom stripu The Beano od prvog broja 1938. do kasnih pedesetih.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Tom Thumb's grave, Tattershall church". Geograph.org.
  2. ^ a b v g Opie 1992 pp. 30–2
  3. ^ a b Halliwell 1860, str. 6
  4. ^ a b Bauer
  5. ^ „beano.com”. Arhivirano iz originala 21. 03. 2012. g. Pristupljeno 19. 03. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Green, Thomas. “Tom Thumb and Jack the Giant-Killer: Two Arthurian Fairytales?” In: Folklore 118 (2007): 123-140. . doi:10.1080/00155870701337296.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Merceron, Jacques E. «Naître l’âme en pet: le conte du Pouçot (AT 700), la Vieille et la Vache cosmique». In: Françoise Clier-Colombani et Martine Genevois (dir.). Patrimoine légendaire et culture populaire: le Gai Savoir de Claude Gaignebet. Paris, Éditions L’Harmattan. 2019. pp. 425-458.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тома_Палчић&oldid=27024913”