Tragikomedija

Tragična i komična maska grčkog teatra, predstava na mozaiku u Hadrijanovoj vili

Tragikomedija je književni žanr koji spaja elemente tragedije i komedije. Taj termin je karakterističan za dramsku književnost i može se primenjivati kako na tragični komad koji sadrži dovoljno komičnih elemenata da se može reći kako oni ublažavaju ozbiljnu atmosferu, tako i na bilo koji ozbiljni dramski komad sa srećnim završetkom.

Antička književnost

Nijedna potpuna definicija tragikomedije nije nam došla iz antike. Čini se da je Aristotel imao u vidu kasnije renesansno značenje tog termina (dakle, ozbiljnu radnju sa srećnim krajem), kad u poetici raspravlja o tragediji s dvostrukim završetkom. U tom smislu, nekoliko sačuvanih grčkih i rimskih drama, npr. Euripidova Alkestida, mogu se smatrati trgikomedijama, premda ne zbog bilo kakvih unutrašnjih odlika tih komada. Sam termin ”tragikomedija“ potiče od rimskog komediografa Plauta, koji je tu reč šaljivo upotrebio u prologu Amfitriona: bog Merkur, videći kako je nedostojno da se bogovi i kraljevi pojavljuju uz robove u jednoj komediji, izjavljuje kako će radije od tog komada napraviti ”tragikomediju“ (tragicomedia): {{citat|Napraviću mešavinu, neka bude tragikomedija.

Smatram, naime, da nije dobro da cela bude komedija, jer se u njoj i kraljevi i bogovi pojavljuju.

Šta mislite? Pošto se i rob tu pojavljuje, Urediću, kako rekoh, da ovo bude tragikomedija... – Plaut, Amfitrion, 59-63. Komedija Amfitrion je palijata pisana po uzoru na neki grčki komad iz stare ili, verovatnije, nove atičke komedije. To je zapravo mitološka parodija, gde se pojavljuju i likovi tipični za tragediju (bogovi, kraljevi, heroji) i likovi tipični za komediju (obični ljudi, robovi). Nije poznato da li je Plaut termin tragicomedia preuzeo iz grčkog originala te komedije ili ga je sam skovao, no sama tematika možda duguje nešto mitološkim travestijama o Amfitrionu i Heraklu, karakterističnim za grčku flijačku lakrdiju u južnoj Italiji. U sačuvanim antičkim tekstovima termin ”tragikomedija“ više se nigde ne javlja, a i u Amfitrionu rukopisi ga beleže ”u metrički neopravdanom i očigledno pogrešnom“ obliku tragicocomedia (”tragiko-komedija“), koji su kasnije prihvatili i neki renesansni pisci.

Literatura

• Foster, Verna A. (2004). The Name and Nature of Tragicomedy. Aldershot, UK: Ashgate. str. 16. ISBN 978-0-7546-3567-3. 
• Dewar-Watson, Sarah; Eds. Subha Mukherji and Raphael Lyne (2007). "Aristotle and Tragicomedy." Early Modern Tragicomedy. Brewer. str. 15—23. ISBN 978-1-84384-130-2. Pristupljeno 26. 1. 2012. 

Spoljašnje veze

• Tragedija od Stare Grčke do Šekspira (jezik: engleski)
• Posleratna britanska drama (jezik: engleski)