Тумбергова жутика

Tunbergova žutika
Tumbergova žutika ispred Muzeja istorije Jugoslavije
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Ranunculales
Porodica:	Berberidaceae
Rod:	Berberis
Vrsta:	B. thunbergii
Binomno ime
Berberis thunbergii DC.

Letorast sa listovima i cvet u aprilu.

Prolećni aspekt: biljka u cvetu sa ostatkom prošlogodišnjih bobica.

Zimski aspekt: plodovi na trnovitim grančicama.

Seme.

Klijavac.

Tunbergova žutika (Berberis thunbergii) je opisana 1821. od švajcarskog botaničara de Kandola (Augustin Pyrame de Candolle, 1778–1841), a on joj je dao naziv po Tunbergu (Carl Peter Thunberg, 1743-1828) švedskom prirodnjaku i sledbeniku Linea koga su zvali i japanski Line zbog izučavanja flore Dalekog istoka. Sinonimi su Berberis sinensis Koch not Desf. i Berberis japonica hort. Kineski naziv je ri ben ksiao bo (日本小檗).

Areal

Prirodno rasprostranjenje Tumbergove žutike je Kina i Istočna Azija. Javlja se po obodu šuma, pored puteva, na otvorenim osunčanim položajima, pašnjacima, livadama, zabarenim terenima, mada će plodonositi i u dubokoj senci. Introdukovana je u mnoge delove sveta gde se gaji kao ukrasna biljka. Seme je poslato iz Rusije 1875. godine u Arnold arboretum, Univerziteta Harvard u Bostonu i Englesku kao nove ukrasne vrste. U preko dvadeset država SAD postala je invanzivna sa tendencijom daljeg širenja, mada se još uvek koristi u ozelenjavanju. Kada se ukoreni na određenom staništu dovodi do promena pH vrednosti zemljišta, sadržaja azota u zemljištu i potiskuje autohtone vrste, ugrožavajući na taj način komplean diverzitet jednog područja.

Opis vrste

Gusto razgranati listopadni žbun, visine 0,5-1 m i prečnika oko 1 m. Grane su veoma elastične, uglaste, crvenosmeđe bez žlezdica. Izdanci crvenkastozeleni, goli sa prostim, izuzetno trodelnim trnovima dugim 5-15 mm na svakom nodusu; internodije 1-1,5 cm.

Lisne drške 2-8 mm; Liske abaksilarno sivozeleni sa blago uzdignutim središnjim nervom, adaksilarno zelene; obe strane gole sa mrežastom nervaturom, objajaste, lopatičaste ili rombičnoovalne, 1-2 × 0.5-1.2 cm, tanke papiraste po obodu cele, u osnovi klinaste, vrh zaobljen. Listovi u pramenovima u pazuhu trnova ujesen dobijaju narandžastocrvenu boju, ostaju na granama do oktobra.

Cvasti su štitaste, a ne grozdaste, kao kod većine vrsta iz istog roda sa 1-5 cvetova. Cvetne drške 5-10 mm, gole, priperci crvenkasti jajastolancetasti oko 2 mm. Krunica u dva reda: spoljna crvenkasta, sa jajastoeliptičnim listićima , 4-4,5 × 2,5-3 mm, zaobljenog vrha, unutrašnje latice široko eliptične, 5-5,5 × 3.3-3.5 mm. Krunični listići izduženo objajasti, 5,5-6 × 3-4 mm, žuti. Prašnici 3-3,5 mm; konektiv antera skraćen. Tučak sa sedećim dugmetastim žigom i 1-2 sesilne ovule. Cveta tokom aprila.

Plodovi su elipsoidne bobice, 8 × 4 mm sa ostatkom dugmetastog žiga, jarkocrvene, gole i sjajne, zrele od jula do oktobra, ostaju na grančicama preko zime. Seme 1-2, smeđe, kapljičastog oblika. Ptice i sitni sisari hraneći se bobicama prenose seme. Počinje da plodonosi u 6. godini.

Bioekološke karakteristike

U pogledu kvaliteta zemljišta Berberis thumbergii nije izbirljiva vrsta. Dosta dobro podnosi niske temperature (do -28 °C), dim, prašinu i štetne gasove. Odgovaraju mu umereno vlažna zemljišta pH 5,5- 7,2. Primećeno je da Berberis thumbergii povećava pH vrdnost zemljišta, čineći ga alkalnijim.

Razmnožavanje

Razmnožava se generativnim i vegetativnim putem. Svake godine Tumbergov berberis obilno plodonosi, a klijavost semena je oko 90%. Seje se na dubinu od 2-3 cm, a normativ je 3 g/m. Vegetativno se razmnožava pomoću poluzrelih reznica u septembru koje se ožiljuju 50-90% uz upotrebu praškaste indolbuterne kiseline (0,8%).

Značaj

Gaji se kao dekorativni žbun sa više hortikulturnih kultivara i predstavlja najkorišćeniju žutiku za ove svrhe. Zavisno od kultivara primenjuje se pojedinačno ili u grupama, dobro se kombinuje sa perenama i sezonskim cvećem (kao bordura u cvetnoj leji); patuljaste sorte pogodne su za kamenjare i žardinjere.

• 
  Crvenolisni Tumbergov berberis razmnožen semenom ispoljava segregaciju boje asimilacionih organa.
• 
  Monohromatski Berberis thunbergii 'Atropurpureum' razmnožen reznicama.
• 
  Orezane grupe kombinovane od zelenog i crvenog varijeteta u zelenom prostoru Ade Ciganlije.
• 
  Bordura od crvenog i zelenog varijeteta u cvetnoj leji žalfije i velike kadife.
• 
  Klonovi žutike: Berberis x ottawensis ‘Superba’, Berberis thunbergii ‘Atropurpurea Nana’, Berberis thunbergii ‘Aurea’.
• 
  Jedan od mnogobrojnih crvenolisnih kultivara: patuljasta Tumbergova žutika 'Bagatelle'.
• 
  Međuvrsni klon Berberis x ottawensis 'Superba'.

Unutarvrsni i međuvrsni taksoni

• 'Atropurpurea Nana' žbun visok do 60 cm i širok do 90 cm, sa trodelnim trnovima na letorastima. Listovi su purpurnocrveni, ujesen crveni. Upotrebljava se za bordure i kamenjare.
• 'Dart's Red Lady' loptasti žbun prečnika do 80 cm. Godišnji prirast oko 10 cm. Listovi mali, tamno purpurni, sjajni, ostaju na biljci do kasne jeseni. Otporan je na niske temperature. Pogodan za žardinjere.
• 'Erecta' u mladosti ima usku krunu i uspravne letoraste. Dostože 1,5 m sa godišnjim prirastom od 15 cm. Listovi su svetlozeleni, krupniji od osnovne forme, ujesen ljubičasti. Klon pogodan za žive ograde.
• 'Bagatelle' je patuljasti, loptasti, crvenolisni klon koji za 10 godina poraste oko 0,5 m.
• ‘Aurea’ kompaktni spororastući žbun koji dostiže 1 do 1,2 m; ima svetložute listove koji tokom vegetacije ne menjaju boju, osim ako su u senci kada listovi poprimaju žutozelenu boju. Ujesen list postaje narandžast do crven.
• 'Crimson Pygmy'
• 'Little Favourite'
• 'Rose Glow'
• Berberis x ottawensis 'Superba' je međuvrsni kultivar nastao ukrštanjem Berberis thunbergi x B. vulgaris.