Tupoljev ANT-23

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-23/I-12
Tupoljev ANT-23
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Dužina9,50
Razmah krila15,60
Visina2,86
Površina krila30,00
Prazan1.540
Maks. masa pri uzletanju2.400 kg
Klipno-elisni motor2 h Gnome-Rhone 9AK Jupiter-6
Snaga2 x 386 kW
Brzina krstarenja282 km/h
Maks. brzina na Hopt300 km/h

Tupoljev ANT-23/I-12 (rus. Туполев АНТ-23/И-12) je sovjetski dvomotorni jednokrilni lovac sa topovima. Iz perioda 1930-ih godina. Projektovao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) projektant je bio Viktor Nikolajevič Černišev (rus. Виктор Николаевич Чернышев).[1] Prvi let aviona je izvršen 1931. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)

Projektovanje aviona Tupoljev ANT-23/I-12 je počelo 1. aprila 1929. godine u okviru CAGI instituta da bi se ispitala upotreba dinamoreaktivnog (beztrzajnog) topa konstrukcije L. V. Kurčevskog. Projekt je rađen pod kontrolom A. N. Tupoljeva a glavni projektant je bio Viktor Nikolajevič Černišev. Namena ovog aviona je da se kao teški lovac može boriti sa neprijateljskim avionima na velikim udaljenostima i visinama od 5.000m. Avion je završen početkom leta 1931. godine a probni let je obavljen 29. avgusta 1931. godine. Prvi letovi su prošli zadovoljavajuće ali je na letu 21. marta 1932. godine kada je vršena proba topova došlo je do eksplozije i delimičnog oštećenja strukture vazduhoplova. Prisebnošću i veštinom pilota Kozlova spašen je i pilot i avion. Nakon nesreće avion je popravljen a ispitivanje i poboljšavanje prototipa je vršeno sve do 1933. godine kada se odustalo od ovog projekta.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-23/I-12 je niskokrilni konzolni jednokrilac metalne konstrukcije, Pokretala su ga dva radijalna (zvezdasta) vazduhom hlađena motora Gnome-Rhone 9AK Jupiter-6, postavljen u središnjem delu aviona u tandem rasporedu. Motori su bili opremljeni dvokrakim drvenim elisama fiksnog koraka. Prednji motor je bio vučni motor a drugi motor koji se nalazio iza leđa pilota imao je potisnu elisu. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu koji se nalazio između dva motora. Trup aviona je okruglog poprečnog preseka, i završavao se sa zadnjom ivicom krila. Središnji deo krila je bio pravougaonog oblika koji se pretvarao u trapezni oblik prema krajevima sa elipsastim oblikom krajeva. Avion nije imao klasičan oblik trupa, nego su krila i repne površine povezivale dve čelične cevi u koje su bile smeštene cevi bestrzajnih topova APK-4 od 76 mm. Obloga krila aviona je bila od talasastog aluminijumskog lima a trup je bio obložen ravnim Al-limom. Stajni trap je fiksan (neuvlačeći) sa dve prednje osnovne noge na kojima se nalaze amortizeri i gumeni točkovi, a na kraju cevi koje nose repni deo aviona su postavljene dve drljače. Avion je po mnogo čemu bio interesantan tako da se za njega može slobodno reći da je pravi eksperimentalni avion.[2][3]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Tupoljev ANT-23/I-12
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 2 h beztrzajna topa APK-4
Kalibar 76 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Napravljen je jedan primerak aviona Tupoljev ANT-23/I-12 i to kao prototip. Testiranje ovog aviona je počelo 1931. i trajalo do 1933. godine. Do operativnog korišćenja ovog aviona nije došlo pošto avion nije prošao ni fabrički test. Loše su mu bile letne karakteristike, visoki stajni trap je činio avion nestabilnim pri sletanju i poletanju, loše iskorišćenje snage motora zbog tandem rasporeda, veliki aerodinamički otpor zbog primene valovitog lima za oblogu krila i najgore, teško spasavanje pilota u slučaju iskakanja padobranom jer mu preti opasnost od elise potisnog motora koji se nalazio iza pilota, a u to vreme nije bilo kataputltiranja sedišta.[4]

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev I-12”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev ANT-23 (I-12) - fighter”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „ANT-23, I-12 by V.N.Chernyshov/A.N.Tupolev”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-23/I-2”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 67. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-23&oldid=27556967”