Tupoljev Tu-334
| Tupoljev Tu-334 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Civilni putnički avion | |
| Posada | 2 člana | |
| Broj putnika | 92 do 126 | |
| Poreklo |  Rusija
| |
| Proizvođač | FA „Gorbunov“ iz Kazanja | |
| Probni let | 8. februar 1999. | |
| Uveden u upotrebu | 2002. | |
| Status | operativan | |
| Prvi operater | Aeroflot | |
| Broj primeraka | 2 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 31,26 m | |
| Visina | 9,38 m | |
| Raspon krila | 29,77 m | |
| Površina krila | 83,23 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 38.360 kg | |
| Maksimalna | 47.900 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | Dvoprotočni turbomlazni motori | |
| Broj motora | dva | |
| Fizičke osobine | ||
| Turbomlazni motor | Ivčenko-Progres Lotarev D-436T1 / Rolls Royce BR715-56 | |
| Potisak TMM-a | 2 h 73,6 | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 865 km/h | |
| Ekonomska brzina | 850 km/h | |
| Dolet | 3.150 km | |
| Plafon leta | 11.100 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Tupoljev Tu-334, (rus. Туполев Ту-334) je dvomotorni putnički avion na mlazni pogon, ruskog konstruktorskog biroa Tupoljev, namenjen za kratkolinijski avio saobraćaj. Rad na projektu je započet krajem osamdesetih, a prvi let prototipa bio je 8. februara 1999. godine. Napravljen je prvenstveno da zameni stare Tu-134 i Jakovljev Jak-42 avione. Tu-334 je nastao na osnovu većeg Tu-204, samo sa manjim trupom, T repom i dva mlazna motora montirana na repu.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Rad na avionu Tu-334 je počela krajem 1980. godine u OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev), ali do današnjeg dana razvoj i proizvodnja idu sporo zbog finansijskih i organizacionih poteškoća. Prototip Tu-334 je prvi put poleteo na 8. februara 1999. godine, i nakon toga je prikazan na nekoliko izložbi avijacije. Napravljena su dva primerka Tu-334, koji su dobili potrebne sertifikate. Prvobitno planirano da se pokrene proizvodnja u dve fabrike - u Rusiji, Fabrika aviona „Gorbunova“ iz Kazanja i u Kijevu, Ukrajina, ali je kasnije odlučeno da se proizvodi samo u Rusiji. Godine 2003. predstavljena je modifikovana verzija Tu-334-100. Od sredine 2007 napravljeno je ukupno pet aviona, uključujući i jedan za statička ispitivanjima i dva za testiranje u letu.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Avion Tu-334 je aerodinamički napravljen kao konzolni niskokrilac sa strelastim krilima, na čijim se krajevima nalaze vinglete, u cilju eliminisanja indukovanog otpora. Pošto su dva motora smeštena na repu trupa aviona, krila su aerodinamički čista, a rep je u obliku velikog slova T (horizontalni repni stabilizatori su na vrhu kormila pravca). Avion se isporučuju u standardnoj verziji sa dva mlazna motora Progres D-436T1 potiska 73 kN, ili Progres D-436T2 u zavisnosti od tipa aviona, a po želji naručioca mogu se ugraditi i motori Rolls-Roys BR710-48 ili BR715-56, potiska 73,6 kN. Motori su opremljeni sistemom za kontra potisak, za kočenje aviona pri sletanju. Avion je opremljen najsavremenijom avionikom, kokpit je potpuno digitalizovan, tako da su na šest kolor ekrana prikazani svi vitalni parametri leta i rada agregata. Sistem upravljanja avionom i motorima je električni. Ovi sistemi su potpuno isti kao i kod aviona Tu-204 tako da piloti bez ikakve dodatne obuke mogu leteti na oba ova tipa aviona. Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga i dve zadnje, osnovne noge, se nalaze ispod krila aviona. Svaka ima po 2 točka sa niskopritisnim gumama, ali većih dimenzija nego što su to prednji točkovi. Avion ima ukupno 6 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje. Trup aviona je okruglog poprečnog preseka, potpuno identičan avionu Tu-204, i u njega u jedan red mogu stati šest sedišta sa prolazom kroz sredinu aviona. Iznad glava putnika napravljene su ostave za smeštaj priručnog prtljaga i garderobe. U zavisnosti od tipa aviona u trup se može postaviti od 92 do 126 sedišta.
Tehnologija[uredi | uredi izvor]
Tu-334 je deo nove generacije ruskog aviona, kao što su Tu-204 i Iljušin Il-96. Tu-334 poseduje mnoge tehnološke inovacije kao što su:
- Fly-by-wire (električno upravljanje avionom)
- ekranski kokpit, dostupan u dve varijante ruska i inostrana (zapadna),
- napredna superkritična krila opremljena vingletama,
- napredna ruska ili strana avionika.
Varijante aviona Tupoljev Tu-334[uredi | uredi izvor]
- Tu-334-100 - proizvodni model sa 92 (biznis-ekonomska) do 102 (ekonomska klasa) putnika pogonjen sa dva mlazna motora Progres D-436T1, dolet 3.150 km,
- Tu-334-100S - kargo verzija aviona Tu-334-100, nosivost 11 t, dolet 3.150 km,
- Tu-334-120 - verzija aviona Tu-334-100 pogonjen sa dva mlazna motora Rolls-Roys BR710-48, dolet 6.500 km,
- Tu-334-100D - verzija aviona sa 92 (biznis-ekonomska) do 102 (ekonomska klasa) putnika, sa dva motora Progres D-436T2, dolet 4.000 km,
- Tu-334-120D - verzija aviona Tu-334-100D sa dva mlazna motora Rolls-Roys BR715-56,
- Tu-334-200 - verzija aviona sa dužim trupom i rasponom krila sa dva motora Progres D-436T2, kapacitetom 126 putnika i doletom 4.000 km,
- Tu-334-220 - verzija aviona Tu-334-200 sa dva motora Rolls-Roys BR715-56, kapacitetom 126 putnika i doletom 4.000 km,
- Tu-334-220S - kargo verzija aviona Tu-334-220, nosivost 15 t, i doletom 4.000 km,
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Do sada proizvedeni avioni ovog tipa služe uglavnom za promotivne letove u cilju ugovaranja porudžbina. Za sada se zna da je Kancelarija predsednika Rusije naručila 6 primeraka ovih aviona, Iran 5, a ostale avio-kompanije iz Rusije oko 50 primeraka kao preliminarne porudžbine. Avion se proizvodi u fabrici aviona „Gorbunov“ iz Kazanja.
U odnosu na prethodne ruske putničke avione pre svega Tu-134 pa i Tu-154, koje treba da zameni ovaj tip aviona, Tu-334 ima sledeće prednosti:
- nizak nivo buke u putničkoj i pilotskoj kabini,
- Usklađenost sa Poglavljem 4. ICAO za buku pa se može koristiti i za saobraćaj u Zapadnoj Evropi,
- poseduje sistem za predupređenje sudara,
- niska potrošnja goriva po putniku i pređenom kilometru,
- visok nivo komfora,
- mogućnost uređenja prostora kabine putnika prema želji kupca,
- mogućnost izbora motora.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6.
- Guillem, J (1981). Sud Est Caravelle (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Jane's. ISBN 9780710600448.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5.
- Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Zvanični sajt Tupoljeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.tupolev.ru. Pristupljeno 8. 12. 2010.
- „Tupolev” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.tupolev.co.tv. Arhivirano iz originala 11. 03. 2011. g. Pristupljeno 30. 1. 2011.
- „Tupolev Andrej Nikolajevich” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviation.ru. Arhivirano iz originala 5. 06. 2011. g. Pristupljeno 30. 12. 2010.
- „Tu-334” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 8. 12. 2010.[mrtva veza]
- „Tupolev Tu-334 (1999)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 8. 12. 2010.
- „The Tupolev Tu-334 & Tu-354” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.airliners.net. Pristupljeno 8. 12. 2010.
- „Tu-334” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.globalsecurity.org. Pristupljeno 8. 12. 2010.
- „The Tupolev Tu-334” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviamarket.org. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2010.