Turizam u Azerbejdžanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Filharmonijski park u Bakuu
Deo serije o
Azerbejdžanu
Azərbaycan
Azerbejdžan
Državni simboli
Kultura
Istorija
Geografija
Demografija
Privreda
Administrativne jedinice
  • 66 rejona
  • 1 autonomna republika


Azerbejdžan zauzima 39. mesto[1] među 148 zemalja prema pokazateljima konkurentnosti u oblasti turizma na svetu. Na račun bogatih naftnih resursa, sama zemlja doprinosi jačanju svetske ekonomije. Štaviše, Azerbejdžan ima 9 od 11 svetskih klimatskih zona.

Prema izveštaju koji je pripremio Svetski savet za putovanja i turizam, Azerbejdžan se nalazi među prvih deset zemalja koje su imale najveći rast u broju posetilaca u periodu 2010—2016. godine. Takođe, Azerbejdžan se nalazi na prvom mestu (sa 46,1%) među najbrže razvijenim turističkim privredama, a tiokom 2017. godine je postojao rast u međunarodnim troškovima koji su napravili posetioci.[2][3]

Viza[uredi | uredi izvor]

Vizni režim[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vizni režim Azerbejdžana

Turističke vize mogu se dobiti u ambasadama Azerbejdžana širom sveta ili putem podnošenja zahteva za elektronske vize bez odlaska u bilo koju ambasadu. 2016. godine uveden je novi sistem oslobođen poreza koji strancima pruža povoljnije uslove za kupovinu. Period od 3 meseca (90 dana) je obavezan za korisnike bez poreza.

Elektronska viza[uredi | uredi izvor]

U januaru 2017. Azerbejdžan je uveo novu elektronsku vizu koja omogućava turistima jednokratnu posetu do 30 dana.[4] Sistem se naziva ASAN Visa[5] i turisti iz 93 zemlje mogu dobiti elektronsku vizu prijavom na službenu veb stranicu.[6] Elektronska viza se izdaje u roku od 3 radna dana, a državna taksa iznosi 20 američkih dolara. Hitna elektronska viza se može dobiti i za tri sata bez obzira na neradne dane i praznike.[7]

Visa nije potrebna za građane zajednicu nezavisnih država (osim Turkmenistana i Jermenije), koji žele da posete zemlju u roku od 90 dana.

U novembru 2017. godine održana je posebna sednica Odbora za rad i socijalnu politiku. Članovi Odbora predložili su izmenu četvrte stavke člana broj 7.1 i pod nazivom "O turizmu". Zbog sugestija, reči "turističke agencije" zamenjene su rečima "ASAN VIZA sistem".[8]

Dolasci po zemljama[uredi | uredi izvor]

Broj turista koji su tokom 2008. godine posetili Azerbejdžan bio je više od 1.400.000. Većina posetilaca koji dolaze u Azerbejdžan u 2016. godini došli su iz sledećih zemalja:[9]

Rang Država Broj posetilaca
1  Rusija 744,125
2  Gruzija 506,306
3  Turska 313,341
4  Iran 248,632
5  Irak 62,983
6  Ukrajina 55,508
7  UAE 53,180
8  Kazahstan 31,994
9  Ujedinjeno Kraljevstvo 29,514
10  Uzbekistan 16,093
11  Njemačka 13,042
12  Belorusija 12,320
13  Sjedinjene Države 12,291
14  Izrael 10,814
15  Italija 8,654
16  Turkmenistan 7,637
17  Saudijska Arabija 7,463
18  Kina 7,363
19  Indija 6,012
20  Francuska 5,785
Ukupan broj posetilaca 2,248,773
Godina Broj posetilaca
1 2006 900.000
2 2007 1.100.000
3 2008 1.400.000
4 2009 (za 9 meseci) 1.000.988
5 2010 1.850.000
6 2011 2.239.000
7. 2012 2.484.048
8. 2013 2.508.904
9. 2014 2.297.804
10. 2015 2.006.176
11. 2016 2.242.783

Većina posetilaca bila su iz Evrope, Azije, Severne Amerike i sl.

U Azerbejdžanu je 2017. godine bilo 1.818.258 stranaca.[10] Najveći broj njih bili su državljani Rusije, arapskih zemalja, Irana i Kazahstana. Nakon njih, dobar broj gostiju su iz istočne Evrope (uglavnom, Belorusije i Ukrajine) i zapadne Evrope.[11]

Trenutno ima 230 turističkih agencija, 560 hotela i hostela.[12]

Godina Broj hotela
1. 2007 320
2. 2008 370
3. 2009 452
4. 2010 499
5. 2011 508
6. 2012 514

Državna podrška[uredi | uredi izvor]

Počev od 2002. godine, bilo je nekoliko programa koje je organizovala država. Na primer, "Planiranje razvoja turizma u periodu 2002-2005 i 2010—2014. godina".[1] Program je postavio cilj koji se sastojao od prikupljanja statistike turizma, posebno godišnjeg nivoa prihoda BNP. Drugi je sastavljen od strane Ministarstva turizma i nazvan "Razvoj turizma u Azerbejdžanu tokom 2008-2016."[13] Program je sadržao planove poput organizacije treninga u turizmu, povećanja broja smeštaja i sl. kako bi privukli strance.

U martu 2018. godine šef odseka za turizam u Ministarstvu kulture i turizma - Ajdin Ismijev je izjavio da ima želju da organizuju "Halal turizam".[14] Najvažniji cilj ovog projekta je omogućiti posetiocima, pre svega, sa muslimanskog istoka, ponudu sa novim turističkim standardima, jer se "Halal turizam" smatra novim turističkim pravcem. Prema projektu, vlasti planiraju da povećaju broj hotela i hostela.

U aprilu 2018. otvorena je međunarodna izložba "Turizam i putovanja". Izložba je 17. po broju posetilaca.[15]

Danas, privreda Azerbejdžana doživljava razvoj jedne od najrasprostranjenijih vrsta turizma - gastronomskog turizma.[16] Osim toga, postoje i druge vrste turizma kao što su sportski, ekološki, lovački, informativni, ribolovni, poslovni, terapeutski i sl.

Turistička područja[uredi | uredi izvor]

Pored glavnog grada - Baku, u Azerbajdžanu ima više od 10 područja odmarališta. Raznolikost klimatskih uslova i flore i faune podstiče ogroman tok turista. Najznačajnija odmarališta nalaze se u gradovima kao što su Gendže, Nahčivan, Gabala i Šaki.[17]

U Gendži se posetiocima nude usluge izletničkog turizma, koja obuhvata izlete izgradnje arhitekture i trgovačkih centara u gradu.[18]

Šaki je poznat po svojoj arhitektonskoj baštini - palati Šaki Kan iz 1763. godine[19] Štaviše, postoje mnogi mauzoleji, tvrđave i verske ustanove.

Istorija metode lečenja korišćenjem tradicionalnih medicinskih veština datira iz drevnih vremena. Ovo je prouzrokovalo transformaciju Nahčivana u centar zdravstvenog turizma zbog rudnika soli u Duždahu (1173 metara). Turisti su zainteresovani i za mauzoleje. Grad je osnovan pre 3500 godina.

Među starim gradovima Azerbejdžana, možemo označiti Lankaran čija istorija počinje od 10. veka p. n. e. Nalazi se u blizini Kaspijskog jezera i može se označiti kao oblast odmarališta sa prednostima zdravstvenog turizma.[17]

Moderna arhitektura[uredi | uredi izvor]

Palata Hejdar Ilijev[uredi | uredi izvor]

Auditorijum palate Hejdar Ilijev

Izgradnja centra Hejdar Ilijev je jedan od simbola u modernom Bakuu. Autor projekta zgrade je Zaha Hadid, koja je najpoznatija arhitekta, nosilac Prickerove nagrade za arhitekturu. U prostoru se nalaze dva ukrasna bazena i veštačko jezero. Bela boja koja oslikava ovu zgradu simbolizuje jasnu budućnost.[20]

Plameni tornjevi[uredi | uredi izvor]

Najviša zgrada u Bakuu (sa visinom od 190 m) izgleda kao plamen vatre. Zahvaljujući istraživanju sajta skyscrapercity.com, Plameni tornjevi zauzimaju prvo mesto u kategoriji osvetljenja. Celokupna zgrada je prekrivena ekranima za prikaz animacije.

Planinski turizam[uredi | uredi izvor]

Planinski turizam je jedan od najpopularnijih oblasti turizma u Azerbejdžanu. Za ovu svrhu su izgrađena dva velika planinska odmarališta. Svi uslovi su obezbeđeni za skijaške aktivnosti u tim hotelima. Ova odmarališta predstavljaju mogućnosti za skijanje i snoubording na 2500-3000 metara nadmorske visine.

Nacionalni parkovi[uredi | uredi izvor]

Nacionalni parkovi u Azerbejdžanu imaju za cilj zaštitu životne sredine, povećanje obrazovanja, naučnih i kulturnih istraživanja. Zemlja ima osam nacionalnih parkova, kao što je Hirkanski nacionalni park.

Promocija turizma[uredi | uredi izvor]

Igrači Atletika sa setovima na kojima piše "Azerbejdžan - zemlja vatre" 2013. godine

Sponzor na dresovima Atletiko Madrida bio je Azerbejdžan koji je imao za cilj promovisanje turizma u Azerbejdžanu.

Muzeji[uredi | uredi izvor]

Većina muzeja se nalazi u većim gradovima Azerbejdžana kao što su Baku, Gendže, Nahčivan, Sumgajit, Mingečevir i Šaki.

Lov[uredi | uredi izvor]

Sezona lova počinje 1. juna i završava se 15. oktobra. Lovačke vrste na teritoriji Azerbejdžana su lov na Dagestanske koze, lov na divlje svinje, lov na zečeve, lov na šumske golubice, lov na prepelice, lov na jarebice, lov na rečne ptice (lov na guske, patke, liske), lov na šljuke i divokoze.

Raspored dozvola[uredi | uredi izvor]

Životinja Od - do
Dagestan koza Jun - novembar
Vodene ptice Oktobar - mart
Kavkaski jelen Jun - oktobar
Vukovi, lisice, zečevi Avgust - mart
Divlji vepar Septembar - mart
Šumeske ptice grabljivice Oktobar - mart
Crna jarebica Jul - mart
Ris Septembar - mart

Jedan od popularnih lovova u Azerbejdžanu je lov na ptice. Postoje određene vrste fazana, crnih tetreba, divljih pataka, gusaka i drugih ptica.

Naknade za lov (po jedinici)[uredi | uredi izvor]

Dagestanska koza - 24 manata i 75 đapika (23,77 dolara), Vepar -16 manata i 50 đapika (16,16 dolara), Zec - 2 manata 20 đapika (1,90 dolara), Patka - 99 đapika (0,95 centi), Guska - 2 manata i 53 đapika($ 2.85).

Pribavljanje lovačke dozvole izdaje Odeljenje za ekologiju i prirodne resurse u Bakuu.

Lov je zabranjen u nekim rejonima, kao što su Daškesanski, Terterski rejon, kao i na ostrvima Kaspijskog mora, zelenim zonama, zaštićenim područjima, u blizini gradova i područjima odmarališta do 1 km.[21]

Banje[uredi | uredi izvor]

Azerbejdžan ima istoriju zdravstvenog turizma. Banje su popularne u Azerbejdžanu od vremena Sovjetskog Saveza. Danas u Azerbajdžanu ima mnogo banja koje se koriste u lečenju kardiovaskularnog, nervnog sistema, koštanih mišića, perifernih nerava, perifernih vaskularnih oboljenja, kožnih bolesti, ginekoloških, uroloških oboljenja i drugih.

Naftalan[uredi | uredi izvor]

Najpopularnija banja u Azerbejdžanu je Naftalan. Naftalan je jedino rudno ulje za lečenje. Od davnina je ova banja poznat po lečenju bolesti mišićno-skeletnog sistema, kože, uroloških i ginekoloških oboljenja. Naftalensko ulje smanjuje bol, poboljšava cirkulaciju u krvi i metaboličke procese u telu.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „CESD Policy Report on Tourism Sector in Azerbaijan” (PDF). 
  2. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 06. 2018. 
  3. ^ Hope, Katie (19. 7. 2017). „Where's hot? This summer's most popular holiday spots”. Pristupljeno 24. 7. 2017 — preko www.BBC.com. 
  4. ^ Holding, APA Information Agency, APA. „Azerbaijan announces rules of e-visa issuance through ASAN Visa system” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 03. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  5. ^ „Home Page – The Electronic Visa System of Azerbaijan Republic”. www.Evisa.gov.az. Arhivirano iz originala 29. 07. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2017. 
  6. ^ „Home Page – The Electronic Visa System of Azerbaijan Republic”. www.Evisa.gov.az. Arhivirano iz originala 27. 01. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2017. 
  7. ^ FS. „Asan visa”. mfa.gov.az. Arhivirano iz originala 02. 10. 2018. g. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  8. ^ Holding, APA Information Agency, APA. „ASAN xidmət” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 04. 2018. g. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  9. ^ „Number of foreign citizens arrived to Azerbaijan by countries”. 
  10. ^ „Statistika v oblasti turizma | Ministerstvo Kulьturы i Turizma Azerbaйdžanskoй Respubliki”. Mədəniyyət və Turizm Nazirliyi. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  11. ^ „Turističeskiй bum”. dlmn.info (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  12. ^ „Azerbaйdžan – Novoe Turističeskoe Napravlenie | Baku Shopping Festival”. Baku Shopping Festival (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 23. 04. 2018. g. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  13. ^ „Azərbaycanda turizm”. www.azerbaijans.com (na jeziku: azerbejdžanski). Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  14. ^ „V Azerbaйdžane sozdaetsя "Halяlь-turizm" – To Baku”. tobaku.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  15. ^ „Azerbaйdžan. Migraciя, viza, turizm”. polpred.com. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  16. ^ CBC.AZ. „V Azerbaйdžane razvivaetsя gastronomičeskiй turizm”. CBC.AZ (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 03. 2019. g. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  17. ^ a b „Otdыh v Azerbaйdžane 2018”. www.turizm.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  18. ^ „Gяndža, kurort”. www.alean.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 15. 06. 2018. g. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  19. ^ „Otdыh v Šeki”. ruspo.ru. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  20. ^ „Heydər Əliyev Mərkəzi”. www.HeydarAliyevCenter.az. Pristupljeno 24. 7. 2017. 
  21. ^ „Hunting season opens in Azerbaijan”. Azernews.az. 3. 6. 2015. Pristupljeno 24. 7. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Turizam u Azerbejdžanu na Vikiputovanju.
Turizam u Azerbejdžanu na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Азербејџану&oldid=27375992”