Нахчиван (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Нахчиван.
Нахчиван
азер. Naxçıvan
Nakhchivan montage1.jpg
Грб
Основни подаци
Држава  Азербејџан
Становништво
Становништво 74.500 (2010)
Географске карактеристике
Координате 39°07′33″ СГШ; 45°14′38″ ИГД / 39.1258° СГШ; 45.2438° ИГД / 39.1258; 45.2438Координате: 39°07′33″ СГШ; 45°14′38″ ИГД / 39.1258° СГШ; 45.2438° ИГД / 39.1258; 45.2438
Површина 15 km2
Нахчиван на мапи Азербејџан
Нахчиван
Нахчиван
Нахчиван на мапи Азербејџан

Нахчиван (азер. Naxçıvan) је главни град Аутономне републике Нахчиван и налази се 450 км западно од Бакуа.[1] Простире се у подножју Зангезурских планина, на десној обали реке Нахчиван. Град је смештен на надморској висини од скоро 1.000 метара. Према попису из 2010. године има 74.500 становника.[2]

Историја[уреди]

Нахчиван је био један од истакнутих градова Јерменског краљевства од II века п. н. е до XI. века нове ере.[3][4][5] У II веку, Нахчииван је био познат под именом Птоломеј. Херодот је написао да река Араз тече из планине Матеан до земље Накхар.[6] Према јерменском епископу и историчару Себеосу, византијски цар Ираклије је марширао кроз региону Нахчиван током његове кампање против Сасанидског царства 627-628. године. Неки јерменски хроничари додатно тврде да је Ираклије уништио град Нахчиван пре него што је кренуо на Ганзак. Током хришћанске ере развила се легенда да је Нахчиван основао Ноје.[7]

Већ у VIII веку Нахчиван је постао велики трговинско–занатлијски центар. У XI веку је био престоница Селџука, а у XII веку постаје престоница државе азербејџанских атабега. Град је у XIII веку разорен од стране монголског кана Тамерлана[8][9][10] и почетком XVII века од Персијанаца.[11]

Крајем XVIII и почетком XIX века формиран је Нахчивански канат, који је номинално признавао персијску власт. Град Нахчиван је био престоница.[12] Туркманчајским мировним уговором 1828. године регион постаје руски посед, а Нахчивански канат се укида.[13] Од 1849. године нахчиван је постао део руске губерније Јереван.

Нахчиван почетком ХХ века

После Октобарске револуције у Русији 1917. године, на овом подручју је, 1918. године, проглашена Република Арас, која је постојала до 1919. године, када је на њу инвазију извршила Јерменија. Пад републике покренуо је инвазију азербејџанске армије, која, исте године, избацује јерменске трупе из региона. Пошто је совјетска црвена армија заузела регион 1920. године, створена је Нахчиванска аутономна совјетска социјалистичка република, а на референдуму који је одржан 1921. године 90% становништва републике изјаснило се за прикључење Азербејџанској ССР, што је и учињено исте године.

После распада Совјетског Савеза 1991. године, будући председник Азербејџана Хејдар Алијев постаје председник Нахчиванског врховног совјета и претвара Нахчиван у територију скоро потпуно независну од власти у Бакуу.[14] Током рата у Нагорно-Карабаху 1992. године, избили су спорадични оружани сукоби Нахчивана са Јерменијом. Због изолације од Азербејџана током рата, ојачао је везе са Турском и Ираном.[15] Парламент Азербејџана је позвао 1993. године Хејдара Алијева да стане на чело државе, тако да он постаје председник Азербејџана и на тој функцији остаје све до 2003. године када га је на функцији наследио његов син, Илхам Алијев. Нахчиван је до данас остао главни град аутономне републике у саставу Азербејџана.

Географија[уреди]

Простире се у подножју Зангезурских планина, на десној обали реке Нахчиван. Град је смештен на надморској висини од скоро 1000 метара. Поплаве и ерозије земљишта су постале честе због смањеног шумског покривача дуж речних обала. Као резултат тога, настао је пројекат пошумњавања града.[15]

Економија[уреди]

У Нахчивану је традиционално развијена трговина, занатство, обућарство и производња шешира. Обнова предузећа и развој индустрије, либерализација спољне трговине и проширење царинске инфраструктуре су у великој мери одговорне за раст града у последње две деценије.[16]

Саобраћај[уреди]

Аеродром Нахчиван

Нахчиван има велики саобраћајни систем којим управља Министарство саобраћаја Азербејџана. Министарство је 2013. године најавило да ће градови Нахчиван, Ганџа и Сумгајит добити нову линију метроа у оквиру пројекта метро 20 година.[17][18] Мрежа тролејбуса је постојала од 1986. до 2004. године.[19]

Аеродром Нахчиван је једини комерцијални аеродром у Нахчивану. Аутобуском линијом је аеродром повезан са центром града. Постоје домаћи летови за Баку и међународни за Истанбул и Москву.[20]

Нови мост преко реке Аракс спојио је 2013. године Нахчиван са Ираном и даље пругом до Бакуа.[15] Железницом је Нахчиван повезан у аутономној републици са градовима Ордубад и Шарур.[21]

Спорт[уреди]

Араз Нахчиван је један од бољих футсал клубова у Европи и редовни учесник УЕФА футсал купа.[22][23][24] Истоимени фудбалски клуб основан 1967. године се у сезони 2014/15 такмичио у Премијер лиги Азербејџана у фудбалу. Град је био домаћин светског купа у дизању тегова.[25]

Побратимљени градови[уреди]

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Belediyye Informasiya Sistemi” (на језику: Azerbaijani). Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2008. 
  2. The State Statistical Committee of the Azerbaijan Republic
  3. Kingdom of Greater Armenia. Oxford University Press. Retrieved 20 November 2013.
  4. (јерменски) Ter-Ghevondyan, Aram N. «Բագրատունիների Թագավորություն» (Bagratuni Kingdom). Soviet Armenian Encyclopedia. vol. ii. Yerevan, Armenian SSR: Armenian Academy of Sciences. (1976). стр. 202.
  5. Atlas of Ancient and Classical Geography , Samuel Butler, 1907. http://www.hellenicaworld.com/Greece/Literature/SamuelButler/en/images/armenia.jpg
  6. Herodotus. History, I 202; V 52
  7. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. Нахичевань. — С.-Петербург:1890—1907
  8. Peter Jackson, David Morgan //The mission of Friar William of Rubruck: his journey to the court of the Great Khan Möngke, 1253—1255 //Том 2, Часть 4, Выпуск 173 стр 265(312) Hakluyt Society, 1990 ISBN 978-0-904180-29-9, 9780904180299
  9. Гильом де Рубрук. Путешествие в Восточные страны, гл. 51
  10. Зодчество Азербайджана XII—XV вв. и его место в архитектуре Переднего Востока
  11. Георг Тектандер. Путешествие в Персию через Московию. стр 34
  12. Нахичевань. Популярная художественная энциклопедия. Под ред. Полевого В. М.; М.: Издательство "Советская энциклопедия", 1986
  13. Туркманчайский мирный договор
  14. „Нахичевань”. vexillographia.ru.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  15. 15,0 15,1 15,2 Hay, Mark. „How Environmentalism Can Foster Nation-Building”. magazine.good.is. Приступљено 13. 11. 2014. 
  16. „NAXÇIVAN MUXTAR RESPUBLİKASI - rəsmi portal”. nakhchivan.az. 
  17. „Subway to be constructed in Sumgayit, Nakhchivan and Ganja”. en.apa.az. Приступљено 7. 11. 2015. 
  18. „Subways to open in major Azerbaijani cities”. www.azernews.az. Приступљено 7. 11. 2015. 
  19. „15. Нахичевань (троллейбус)” [15. Nahičevan (trolleybus)]. Горэлектротранс (Electrotrans) website (на језику: руски). Дмитрий Зиновьев (Dmitry Zinoviev). Приступљено 7. 11. 2015. 
  20. Airport information for UBBN from DAFIF
  21. „NAXÇIVAN MUXTAR RESPUBLİKASI - rəsmi portal”. nakhchivan.az. 
  22. Футзальный клуб «Араз» определился с соперниками по элитному раунду Кубка чемпионов
  23. Happy Friday night for Benfica, Puntar and Araz
  24. Club's uefa.com profile
  25. „Masters World Cup 2014”. nakhchivan2014.com. Приступљено 7. 11. 2015. 
  26. „Batumi - Twin Towns & Sister Cities”. Batumi City Hall. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2015. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди]