Pređi na sadržaj

Turizam u Maroku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Saharski deo Maroka
Atlas planine
Pogled na Tanger
Medresa Bou Inanija u Fesu

Turizam u Maroku je dobro razvijen, sa velikom turističkom industrijom koja uglavnom promoviše plaže, kulturu i istoriju zemlje. Maroko je jedna od politički najstavilnih zemalja u severnoj Africi. Marokanska Vlada je 1985. godine osnovala Ministarstvo turizma. Turizam se smatra jednim od glavnih prihoda u državi, a zemlja je bila glavna turistička destinacija u Africi 2017. godine.[1][2]
Maroko ili zvanično Kraljevina Maroko je zemlja na severozapadu Afrike.[3] Na zapadu izlazi na Atlantski okean, a na severu na Sredozemno more. Graniči se sa Alžirom na istoku i Mauritanijom na jugu. Pod svoju kontrolu je stavio Zapadnu Saharu, čiji najveći deo teritorije drži od 1975. godine.

Istorija turizma[uredi | uredi izvor]

U drugoj polovini osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka, između milion i milion i po Evropljana posetlio je Maroko. Većina turista bili su iz Francuske i Španije, a oko 100.000 njih iz Velike Britanije, Nemačke i Holandije.

Najviše su posećivane plaže na obalama Atlantika, posebno plaže lučkog grada Agadira.

Maroko je posetilo oko 20.000 državljana Saudijske Arabije, a neki od njih su tu kupili kuće za odmor i zemljišta.

Godine 1990. kada je počeo Zalivski rat, broj turista je smanjen za 16,5%. Nakon bitke u Marakešu, Alžir je zatvorio granicu sa Marokom, što je dovelo do značajnog pada broja posetilaca iz ove zemlje.

Godine 1994. Maroko je posetilo 70.000 turista, 1995. godine 13.000, dok je državu 1991. godine posetilo 1,66 miliona tursta, a 1993. godine 1,28 miliona ljudi. U 2007. godini stranih turista bilo je 7,4 miliona, a u 2008. 8 miliona, od kojih su 30% njih činili Marokanci koji žive u drugim državama.

Većina turista u državi su iz Evropa, najviše ga posećuju španski i francuski državljani, koji čine skoro 40% svih tursta. Najveći broj Evropljana dolazi u Maroko u aprilu i tokom jeseni, osim Španaca koji u Maroko dolaze uglavnom u junu i avgustu. Godine 2016. Maroko je privukao više od 10,3 miliona turista i bio najposećenija zemlja Afrike.[4]

Turistička industrija[uredi | uredi izvor]

Prihodi od turizma Maroka u 2007. godini iznosili su 7,55 milijardi američkih dolara. Turizam je drugi najveći vid zarade u države, nakon fosfatne industrije. Marokanska Vlada u velikoj meri investira u razvoj turizma. Nova strategija turizma pod nazivom Vizija 2010 razvijena je nakon krunisanja Muhameda VI od Maroka, 1999. godine. Vlada je ciljala da će do 201 0. godine Maroko imati 10 miliona posetilaca, uz nadu da će se turizam potom povećati na 20% BDP-a. Marketinške kampanje sponzorisale su Maroko kao jeftinu i egzotičnu, a sigurnz destinaciju za evropske turiste.

Relativno visak broj turista u Maroku je i zbog njegove lokacije, prirodnih i istorijskih atrakcija i relativno niskih cena. Jedna od omiljenih destinacija turista je krstarenje brodom do Kazablanke i Tangera. Maroko se nalazi blizu Evrope, privlači svoje posetioce i svojim plažama. Zbog blizine Španiji, veliki broj turista iz nje ima jednodnevne do trodnevne izlete u Maroko. Formiran esu vazžušne linije između Maroka i Alžira, a mnogi Alžirci dolaze u Maroko da bi kupovali ili posećivali rodbinu. Maroko je relativno jeftin u odnosu na Španiju i ima dobro razvijene puteve i železničku infrastrukturu koja povezuje velike gradove i turističke destinaciaj sa lukama i gradovima sa međunarodnom aerodromima. Niskotarifne avio kompanije nude jeftine letove u zemlji.

Plan Azur je veliki projekat kooji je pokrenuo Muhameda VI od Maroka, a ima za cilj da internacionalizuje Maroko. Planom je previđeno stvaranje šest primorskih odmaralište za turiste, pet na atlanskoj obali i jedan na mediteranu. Plan takođe uključuje i druge projekte velikih razmera kao što su nadogradnja regionalnih aerodroma, radi privlačenja budžetskih aviokompanija, kao i izgradnja novih voznih i putnih veza. Zemlja je nakon uspostavljanja delova plana ostvarila rast od 11% više turista u prvih pet meseci 2008. godine. Francuskih posetilaca bilo je 927.000, Španaca 587.000, a Britanaca 141.000. Maroko se nalazi u relativnoj blizini Evrope u odnosu na ostale afričke države, a njena kultura i kuhinja je pod uticajem Evrope i Afrike, podjednako.

Statistike turista[uredi | uredi izvor]

Broj dolaska turista po godinama (u milionima)[5]
1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
2,602
 2,693
Rast % 		3,072
Rast % 		3,095
Rast % 		3,735
Rast % 		3,817
Rast % 		4,278
Rast % 		4,380
Rast % 		4,453
Rast % 		4,761
Rast % 		5,477
Rast % 		5,843
Rast % 		6,558
Rast % 		7,408
Rast % 		7,879
Rast % 		8,341
Rast %
[5]
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
9,288
Rast % 		9,342
Rast % 		9,375
Rast % 		10,046
Rast 7% 		10,282
Rast 2,4% 		10,177
Pad 0,2% 		10,332
Rast 1,5% 		11,350
Rast 10%
Rast %

Turističke atrakcije[uredi | uredi izvor]

Marakeš[uredi | uredi izvor]

Stari zidovi grada Marakeša
Kazablanka
Smiraj dana na plaži u Tangeru
Pogled na plažu i Agadir

Marakeš (arap. مراكش, lokalni izgovor: Marakš je grad u podnožju planina Atlas u jugozapadnom Maroku. Poznat je po nadimcima „crveni grad“ (al hamra) i „biser juga“. Uz Fes, Meknes i Rabat, ubraja se u 4 „kraljevska grada“ Maroka.

Grad ima 1.036.500 stanovnika (2006), i po tome je četvrti grad zemlje. Glavni je grad regiona Marakeš-Tensift-El Hauz.[6] Marakeš je reč iz jezika Berbera i znači „Božja zemlja“. Ime države Maroko potiče od ovog toponima (špansko ime Marakeša: Marruecos). Grad je osnovao Jusuf Ibn Tahfin, prvi kralj dinastije Almoravida, 1062.[7]

Privreda Marakeša zasniva se na turizmu, trgovini i zanatstvu.[8] Marakeš poseti više od 2 miliona turista godišnje.[9] Stari deo grada Marakeš (medina) je od 1985. na UNESKO listi Svetske baštine. Glavne atrakcije u Marakešu su istorijski trg Đema el Fna, džamija Kutubija iz 1162. i više vrtova (Agdal, Menara, botanički vrt Mažorel).[10][11]

Kazablanka[uredi | uredi izvor]

Kazablanka, lokalni izgovor Dar Bejda, je grad u zapadnom Maroku, koji se nalazi na obali Atlantskog okeana. Ima 2,93 miliona stanovnika, a 3,6 miliona u širem gradskom području (2004). Najveći je grad u Maroku, kao i glavna luka. Smatra se ekonomskom prestonicom Maroka. Glavni grad Maroka je Rabat koji se nalazi oko 80 km severnije.[12][13][14]

Kazablanku su osnovali Portugalci 1575. godine kao Casa Branca, nakon uništenja starog berberskog sela Anfa. Portugalci su napustili grad 1755. godine nakon žestokih napada muslimanskih plemena. Kazablanka je bila strateški važna luka za vreme Drugog svetskog rata.[15][16]

Tanger[uredi | uredi izvor]

Tanger, Tandžir, Tanžer je grad na krajnjem severu Maroka, uz zapadni ulaz u Gibraltarski moreuz. Grad ima oko 900.000 stanovnika (2014). Glavni je grad regiona Tanger-Tetuan.

Po legendi grad je osnovao Antinoj, sin Posejdona i Gaje. Herkul je kasnije na ovom mestu razdvojio zemlju i spojio Mediteran i Atlantski okean, stvorivši Gibraltarski moreuz.

Tanger su u 5. veku p. n. e. osnovali Kartaginjani. Kasnije se ovde nalazila rimska i vizantijska tvrđava Tingis (Tingis). Godine 702. zauzeli su je Arapi. Portugalci su držali Tanger od 1471. do 1661. kada su ga dali Englezima kao miraz Katarine od Braganse koja se udala za Čarlsa II. Nedugo potom, 1684, Tanger su zauzeli marokanski vladari iz dinastije Alavida.

Geografski ključan položaj Tangera uticao je da je on u 19. veku bio važna meta evropske diplomatije, trgovine i borbe za uticaj. Maroko je izgubio nezavisnost 1912, kada su ga de fakto podelile Francuska i Španija.[17] Španija je zauzela sever Maroka, ali je status grada Tanger ostao neodređen . Godine 1923. velike sile su odlučile da Tanger proglase Međunarodnom zonom Tanger.[18] Njome su upravljali Francuzi, Španci, Britanci, a od 1928. i Italijani. Luka Tanger je bila bescarinska zona i postala je centar krijumčarenja.[19]

Posle Drugog svetskog rata, Tanger je stavljen pod špansku kontrolu, sve do 29. oktobra 1956. kad se pridružio nezavisnom Maroku.[20] Tada je oko 40.000 Jevreja, koji su do tada činili važan deo stanovništva, emigriralo iz Tangera u Izrael.[21]

Uarsasat[uredi | uredi izvor]

Uarsasat poznat po imenu Vrata od pustinje je glavni grad Uarsasat provincije u južnocentralnom delu Maroka. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1,160 metara, južno od planina Atlas. Poznat je i kao lokacija za snimanje mnogih holivudskih filmova.[22][23][24]

Dugo vreme je Uarsasat bio mali prelaz za afričke trgovce ka severnom Maroku i Evropi. Tokom francuske vladavine Maroko grad je značajno proširen i imao je administrativni i carinski položaj.

Agadir[uredi | uredi izvor]

Agadir je lučki grad na jugu Maroka. Nalazi se na Atlantskom okeanu, u podnožju planina Atlas, severno od ušća reke Sus u okean.

Grad ima 421.844 stanovnika (popis 2014).[25] Agadir je glavni grad regiona Sus-Masa-Draa.

Reč Agadir na berberskom jeziku znači „utvrđeno skladiše žita“. Osnovali su ga portugalski pomorci 1505. Ovde je 1911. kulminirala vojno-politička zategnutost između Francuske i Nemačke poznata kao Agadirska kriza. Zemljotres od 29. februara 1960. je usmrtio 15.000 ljudi. Naziv Agadir prvi put je potvrđen 1510. godine.[26]
Prosečna temperatura tokom godine u gradu je 20,5 °C.[27]

Fes[uredi | uredi izvor]

Fes je grad u severnom Maroku sa 946.815 stanovnika (popis 2004). Po veličini Fes je treći grad zemlje. Glavni je grad regiona Fes-Bulmane.

Ime grada potiče od arapske reči za pijuk, koji se po legendi vezuje za osnivanje grada.[28]

Grad „Medina Fes“ osnovao je osnivač dinastije Idrizida, Idriz I 789. godine, i to na mestu gde se danas nalazi četvrt Andaluzija. Univerzitet u Fesu, Al Karauin, osnovan 859, je najstariji još uvek aktivni univerzitet na svetu.[29]

Fesom su u prošlosti vladale dinastije: Idrizidi, Merinidi i Alavidi. Ovaj grad važi za jedan od četiri Kraljevska grada Maroka.[30] U nekoliko navrata Fes je bio prestonica Maroka, zadnji put 1912. Stari grad, uzorni primer orijentalnog urbanizma, je od 1981. na UNESKO listi Svetske baštine.[31] Zaštitni znak Fesa je intenzivno plava keramika koja se ovde proizvodi.[32]

Svetska baština[uredi | uredi izvor]

U Maroku se nalazi devet mesta koja su proglašena za svetsku baštinu.

Ime Fotografija Lokacija Svetska baština Područje
hektar 		Godina Opis
Medina Fesa alt = A picture of a sun-lit back alley with trash scattered across the area. Various buildings of varying architecture are clearly visible. MorFes Kulturno nasleđe:MorMedinaofFez
(ii), (v)		 280 (690) 1981 Medina Fesa je najstariji deo grada Fesa. Grad Fes je prvobitno je osnovan kao Idrisidska prestonice 789. godine i bila je sve do 808. godine. U njemu je uspostavljeno najstarije svetoučilište na svetu, koje još uvek deluje. Područje krase tradicionalne uske ulice i najveće je urbano područje na svetu bez automobila.[33] Zaštićeno je kao Svetska baština pod okriljem Uneska, od 1981. godine.[34]
Grad je osnovan 789. godine od strane Idrisa I, osnivača dinastije Idrisida. Grad je imao nekoliko četvrti, a u njemu su živeli uglavnom zanaltije i majstori koji su tu došli kao izbeglice.[35][36]
Medina Marakeša alt = A ground view of an artificially lit tower, reaching several storeys high, at the beginning of a sunset. MorMarakeš Kulturno nasleđe:MorMedinaofMarra
(i), (ii),
(iv), (v)		 1.107 (2.740) 1985

Grad je osnovan 1070-ih godina i dugo je ostao politički, ekonomski i kulturni centar. Spomenici iz tog perioda uključuju Koutoubia džamiju, i zidove grada. U njemu se takođe nalazi veliki broj palata, koja su izgrađene kasnije.[37] Medina Marakeša najstariji je deo grada. Marakeš se Uz Fes, Meknes i Rabat, ubraja se u 4 „kraljevska grada“ Maroka.[11][38][39][40][41]

Ait Ben Hadou alt = A distant view of a monotonous city on a very slanted hill. MorAit Ben Hadou Kulturno nasleđe:MorKsa
(iv), (v)		 3 (7,4) 1987 Ait Ben Haodu je utvrđeno selo između nekadašnje granice Sahare i Makareša u današnjem Maroku. Većina građana žive luksuzno u selu na drugoj strani reke, zbog velikog broja turista koji posećuju ovo mesto. U drevnom selu živi svega još čeitir porodice. Unutar zidova naselja nalaze se trfovačke kuće, stanove, ovo područje predstavlja marokanski primer arhitekture od gline. Ait Ben Haou je deo Svetske baštine Uneska od 1987. godine.[42][43]
Na prostoru ovog područja sniman je veliki broj filmova.
Istorijski deo Meknesa alt = A picture of a large gate several metres high covered with various abstract designs. MorMeknes Kulturno nasleđe:MorHis
(iv)		 — 1996

Bivša prestonica osnovana je u 11. veku i pretvorena u grad sa uticajima Španije i Murija tokom 17. i 18. veka.[44][45]

Arheološko nalazište Volubilis alt = A picture of a rectangular building whose back side has been demolished. A green mountain range fills the background. MorMeknes Kulturno nasleđe:MorArc
ii), (iii), (iv), (vi)		 42 (100) 1997 Volubilis je arheološki lokalitet rimskog grada 29 km severno od grada Meknes, između Fesa i Rabata u severnom Maroku.[46] Njegove ruševine se smatraju najboljim rimskim spomenicima u severozapadnoj Africi, zbog čega su 1982. godine upisane na UNESKO-ova lista mesta svetske baštine u Africi .[47] Na ovom lokalitetu pronađeni su tragovi ljudskog obitovanja još iz doba neolita, a pronađene vaze podsećaju na one iskopane u Anaiz-Vilenu ( Španija ) 2000. godine koje pripadaju bakarnom dobu. Rimljani su 40. godine podigli svoj grad na ostacima feničkog mesta koje je ovde postojalo najkasnije u 3. veku p. n. e.[48] Volubilis je postao važan grad na zapadnoj granici Rimskog carstva i središte proizvodnje maslinovog ulja i uzgoja pšenice, što je dovelo do bogaćenja grada koji je postao središte rimske provincije Tingitanska Mauritanija.[47][49]
Medina Tetuana alt = A picture of a very large and cramped city, set on a very slanted hill. MorTetuan Kulturno nasleđe:MorMedinaofTet
(ii), (iv), (v)		 7 (17) 1997 Medina Tetuana bila je glavna tačka kontakta između Maroka i Andaluzije tokom 8. veka. Grad su obnovili Andaluzijske izbeglice.[50]
Medina Esaurire alt = A seaside view of a large city enclosed by an orange barricade. MorEsauira Kulturno nasleđe:MorEss
(ii), (iv)		 30 (74) 2001 Medina Esaure bila je luka izgrađena krajem 18. veka od strane severnoafričkih i evropskih arhitekata. Bila je glavno trgovinsko sedište između Sahare i Evrope.[51]
Magazan alt = A panoramic view of a large city, largely coloured beige. MorMazagan Kulturno nasleđe:MorPor
(ii), (iv)		 8 (20) 2004 Mazagan je grad na atlantskoj obali zapadnog Maroka , u pokrajini El Jadida. Grad ima izuzetno ne-maurski izgled sa portugalskim zidovima precizno sečenog kamena . Naime, Mazagan je izgrađen kao portugalski grad od do 1769. godine, nakon čega je napušten i njegovi stanovnici su osnovali grad Novi Mazagao u Brazilu. Ovaj utvrđeni grad je "izuzetan primer dostignuća renaisansnog idealnog grada u portugalskom načinu izgradnje pod uticajem evropskih i marokanskih kultura", koji je upisan na UNESKO-voj listi svetske baštine u Africi 1996. godine.[52][53]
Rabat alt = A large, architecturally detailed entrance to a big palace. Several guards are posted out front. MorRabat Kulturno nasleđe:RabMor
(ii), (iv)		 349 (860) 2012 Rabat (utvrđena palata) je glavni i treći najveći grad Maroka. Zajedno uz Fes, Meknes i Makareč ćini jedan od četiri kraljevsak grada Maroka.[54] Grad je bio stacioniran nedaleko od rimskog naselja koje su 250. godine Rimljani prepustili loklanim vlastima. U gradu postoji džamija, tvrđava Amohadi izgrađena u 12. veku, a grad je podigao sultan Jab al Mansur u 12. veku.[55] Grad je 1911. godine okupiran od strane Francuza, a danas je jedna od Svetskih baština Maroka.[56]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Most Visited Countries In Africa”. 
  2. ^ Hudman, Lloyd E.; Jackson, Richard H. (2003). Geography of Travel & Tourism (na jeziku: engleski). Cengage Learning. ISBN 978-0-7668-3256-5. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 19. 09. 2018. 
  4. ^ Here's why Marrakesh, Morocco, was just named the most popular travel destination in the world
  5. ^ a b Statistiques de l'Aéroport Mohammed V
  6. ^ „The Patron Saints of Marrakech”. Dar-Sirr.com. Pristupljeno 28. 6. 2013. 
  7. ^ The Rotarian. Rotary International. jul 2005. str. 14. ISSN 0035-838X. Pristupljeno 9. 10. 2012. 
  8. ^ Bibliographic Set (2 Vol Set). International Court of Justice, Digest of Judgments and Advisory Opinions, Canon and Case Law 1946 – 2011. Martinus Nijhoff Publishers. str. 117. ISBN 978-90-04-23062-0. Pristupljeno 7. 7. 2013. 
  9. ^ International Business Publications (2006). Morocco Country Study Guide. International Business Publications. str. 23. ISBN 978-0-7397-1514-7. Pristupljeno 29. 6. 2013. 
  10. ^ Hudman, Lloyd E. (2002). Geography of Travel & Tourism. Thomson Delmar Learning. str. 367. ISBN 978-0-7668-3256-5. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 19. 09. 2018. 
  11. ^ a b „Note de présentation des premiers résultats du Recensement Général de la Population et de l'Habitat 2014” (na jeziku: francuski). High Commission for Planning. 2015. str. 8. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  12. ^ „''Casablanca''”. Jewishvirtuallibrary.org. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  13. ^ Vauchez, André; Dobson, Richard Barrie; Lapidge, Michael (2000). Encyclopedia of the Middle Ages. Editions du Cerf. str. 941. ISBN 978-1-57958-282-1. Pristupljeno 22. 4. 2012. 
  14. ^ Aldosari, Ali. Middle East, western Asia, and northern Africa. Marshall Cavendish. str. 1254. ISBN 978-0-7614-7571-2. Pristupljeno 22. 4. 2012. 
  15. ^ „Casablanca – Encyclopedia of the Orient”. Lexicorient.com. Arhivirano iz originala 22. 01. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2010. 
  16. ^ „Discovering Casablanca”. Africa-ata.org. Pristupljeno 17. 4. 2011. 
  17. ^ Payne 1987, str. 274, note 28.
  18. ^ Benton, Assistant Secretary (21. 10. 1945). „Reestablishment of the International Regime in Tangier”. Department of State Bulletin. 330. XIII: 613—618. 
  19. ^  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Tingis”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  20. ^ H. Harold Hume (1913). Citrus Fruits and Their Culture. O. Judd Company. str. 101. 
  21. ^ „'Abd ar-Rasham”. Encyclopædia Britannica. I: A-Ak – Bayes (15th izd.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica, Inc. 2010. str. 17. ISBN 978-1-59339-837-8. 
  22. ^ Harrabin, Roger (23. 11. 2015). „Moroccan solar plant to bring energy to a million people”. Pristupljeno 3. 10. 2016 — preko www.bbc.co.uk. 
  23. ^ „You're Not a World Traveler Until You Visit these UNESCO sites”. pastemagazine.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  24. ^ Planet, Lonely. „Aït Benhaddou travel - Lonely Planet”. Lonely Planet (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  25. ^ „POPULATION LÉGALE DES RÉGIONS, PROVINCES, PRÉFECTURES, MUNICIPALITÉS, ARRONDISSEMENTS ET COMMUNES DU ROYAUME D’APRÈS LES RÉSULTATS DU RGPH 2014” (na jeziku: arapski i francuski). High Commission for Planning, Morocco. 8. 4. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  26. ^ A name which seemed to attest to the existence of a Wednesday market – the souk el-arba close to a collective granary. Chronique de Santa-Cruz du Cap de Gué (jezik: francuski) , Paris, 1934
  27. ^ "Climate (Average Weather) Data", from NOAA Station Id FM60250, Latitude: 30° 23'N Longitude: 9° 34'W Elevation: 23m Arhivirano 2013-08-16 na sajtu Wayback Machine
  28. ^ Fez. Encyclopædia Britannica. 2007. Britannica Concise Encyclopedia. 3 de marzo de 2007
  29. ^ Merriam Webster's Collegiate Encyclopedia. стр. 574.
  30. ^ Jamil Mir'i Abun-Nasr, A History of the Maghrib in the Islamic Period pp. 52.
  31. ^ Unesco (1981). «Medina of Fez». Consultado el 27 de agosto de 2009.
  32. ^ Jeffrey M Heath, Jewish and Muslim Dialects of Moroccan Arabic pp. 23.
  33. ^ „7 car-free cities”. 
  34. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Medina of Fez”. whc.unesco.org. 
  35. ^ „Fes, Morocco, Time Line of Morocco History, Morocco Weather Information; Latitude 34 North - Cities”. www.lat34north.com. Архивирано из оригинала 30. 08. 2018. г. Приступљено 19. 09. 2018. 
  36. ^ „Medina of Fez”. UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010. 
  37. ^ „Medina of Marrakesh”. UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010. 
  38. ^ „Medina of Marrakesh”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 26. 1. 2018. 
  39. ^ Nijman, Vincent; Bergin, Daniel; Lavieren, Els van (1. 7. 2015). „Barbary macaques exploited as photo-props in Marrakesh’s punishment square”. ResearchGate. Jul-Sep. 
  40. ^ Daniel, Bergin; Molly, Gray; Vincent, Nijman (1. 4. 2015). „Marrakesh: a centre for tortoise trade”. ResearchGate. 49 (02). ISSN 0030-6053. doi:10.1017/S0030605315000058. 
  41. ^ Bergin, Daniel; Nijman, Vincent (1. 11. 2014). „Open, Unregulated Trade in Wildlife in Morocco’s Markets”. ResearchGate. 26 (2). 
  42. ^ „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010. 
  43. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. whc.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 16. 2. 2018. 
  44. ^ „Historic City of Meknes”. UNESCO. Приступљено 28. 5. 2010. 
  45. ^ ICOMOS Heritage at Risk 2000
  46. ^ Volubilis Архивирано на сајту Wayback Machine (29. februar 2012) na kuhmann.com]
  47. ^ a b „Archaeological Site of Volubilis”. UNESCO. Pristupljeno 28. 5. 2010. 
  48. ^ C. Michael Hogan, Volubilis na Megalithic Portal, ed. A. Burnham (2007
  49. ^ Zafrani, Haim (2005). Two Thousand Years of Jewish Life in Morocco. Ktav. str. 2. 
  50. ^ „Medina of Tétouan (formerly known as Titawin)”. UNESCO. Pristupljeno 28. 5. 2010. 
  51. ^ „Medina of Essaouira (formerly Mogador)”. UNESCO. Pristupljeno 28. 5. 2010. 
  52. ^ Hardy, Paula; Vorhees, Mara; Edsall, Heidi (2005). Morocco. Lonely Planet Publications. ISBN 978-1-74059-678-7. 
  53. ^ „Portuguese City of Mazagan (El Jadida)”. UNESCO. Pristupljeno 28. 5. 2010. 
  54. ^ „Rabat, modern capital and historic city: a shared heritage”. UNESCO. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
  55. ^ Kjeilen, Tore. „Rabat - LookLex Encyclopaedia”. looklex.com. Arhivirano iz originala 23. 07. 2017. g. Pristupljeno 22. 12. 2017. 
  56. ^ „History of Morocco”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 12. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Turizam u Maroku na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Мароку&oldid=27027990”