Tursko-sirijska pogranična kriza (2012)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tursko-sirijski sukob (2012)
Deo Građanskog rata u Siriji
Vreme26. mart 2012. – danas
Mesto
Južna Turska, Severna Sirija, Kurdistan
Ishod konflikt u toku
Sukobljene strane
 Sirija
Južni Kurdistan Kurdski Vrhovni Savet
Južni Kurdistan Irački Kurdistan
Politička podrška:
 Iran
 Rusija
 Kina		  Turska
Sirijska opozicija
Politička podrška:
 SAD
 Ujedinjeno Kraljevstvo
 Nemačka
Komandanti i vođe
Bašar al-Asad
Fad Jasim al-Frej		 Redžep Tajip Erdogan
Abdulah Gul
Jačina
Sirija
20.000		  Turska 50.000
Žrtve i gubici
14 mrtvih 5 mrtvih

Tursko-sirijski sukob je vojni i diplomatski sukob između Sirije i Turske, koji je sredinom 2012. godine prerastao u oružani konflikt dve države. Turska je krajem marta 2012. godine prekinula diplomatske odnose sa Sirijom optuživši sirijsku vladu da krši ljudska prava i koristi prekomernu silu prilikom gušenja oružane pobune u toj zemlji.[1] Sirija je optužila Tursku vladu da naoružava i vojno pomaže sirijske pobunjenike i ubacuje ih na teritoriju Sirije da se bore protiv vladinih snaga. Nakon obaranja turskog aviona F4 u junu odnosi su se znatno pogoršali. Posle kurdske oružane pobune u blizini sirijske granice, turske snage su početkom avgusta vojno intervenisale na severu Sirije. Početkom oktobra sirijske snage su tokom borbi sa pobunjenicima ispalile nekoliko granata na turski grad Akčakali i tom prilikom ubile pet osoba. Turske snage su odgovorile granatiranjem sirijskih položaja i odobravanjem vojne intervencije turske vojske na teritoriji Sirije.

Prekid diolomatskih odnosa[uredi | uredi izvor]

Posle godinu dana oružane pobune u Siriji, Turska i Sirija su pogoršale međusobne odnose. Tokom građanskog rata u Siriji, došlo je do egzodusa izbeglica i masovnih iseljavanja iz Sirije u Tursku. Turska je optužila sirijskog predsednika Bašara Asada da koristi represivne mere u obračunu sa opozicijom i krši ljudska prava i pozvala ga da ode sa vlasti. Sirijske vlasti su optužile Tursku da je na jugoistoku zemlje uz pomoć Cije formirala centar za obuku i regrutaciju sirijskih pobunjenika. Nakon obračuna sirijske vlade sa pobunjenicima u gradu Homsu, Turska vlada je odlučila da prekine diplomatske odnose sa Sirijom. Turska je 26. marta zatvorila ambasadu u Damasku zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Siriji i najavila da će svi zaposleni u turskom diplomatskom predstavništvu napustiti Damask. Turska je takođe zatvorila i Generalni konzulat Turske u Alepu, velikom sirijskom gradu na severu zemlje. Turska je 1. aprila učestvovala i na drugom sastanku država prijatelja Sirije, na kome se razgovaralo o načinima pomoći sirijskoj opoziciji i okončanju represija režima u Damasku[1].

Obaranje turskog aviona F4[uredi | uredi izvor]

Avion turske vojske F4 22. juna artiljerijskom paljbom srušila je sirijska vojska, kada su u sirijski vazdušni prostor ušla dva turska aviona. Jedan je srušen, dok je drugi uspeo da se povuče, iako je oštećen u okršaju. Turske vlasti su objavile službeno saopštenje da je kontakt izgubljen dok je avion leteo iznad Mediterana, kraj pokrajine Hataj koja se graniči sa Sirijom. Turska je tvrdila da je avion pao osam milja izvan sirijskih teritorijalnih voda. Nakon prvih vesti o obaranju turskog vojnog aviona premijer Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da su dvojica pilota turskog vojnog aviona F-4 s' kojim je vojna baza izgubila kontakt dok je leteo u blizini Sirije, živi i zdravi[2][3].

Turski predsednik Abdulah Gul je 24. juna izjavio da će njegova zemlja preduzeti neophodne mere protiv Sirije, nakon što je Damask objavio da je u petak oborio turski avion. U međuvremenu je portparol sirijskog ministarstva spoljnih poslova Džihad Makdisi izjavio da je obaranje turskog vojnog aviona u sirijskim vodama bio nesrećan slučaj a ne neprijateljski čin prema Turskoj. Makdisi je za tursku televiziju A Haber rekao da je Sirija imala suvereno pravo da obori nepoznatu letelicu koja je narušila njen vazdušni prostor. On je naveo da Sirija nije znala da je avion turski i da nema neprijateljstva prema Turskoj. Makdisi je rekao i da Sirija pomaže Turskoj u pronalaženju pilota[4]. Obaranje turskog aviona dodatno je zaoštrilo ionako krhke odnose dve zemlje.

Tursko-sirijski pogranični incidenti[uredi | uredi izvor]

Ulazak turske vojske u sirijski grad Džarabluis[uredi | uredi izvor]

Nakon pobune Kurda na jugoistoku Turske, Konvoj turske vojske u pratnji nekoliko helikoptera je 7. avgusta ušao u sirijski grad Džarabluis u regionu naseljenom Kurdima. Kontingent turskih vojnika se vratio u svoje baze nakon sat vremena. Portparol kurdske milicije u pograničnim gradovima Kobani i Efrin optužio je turske snage da snabdevaju oružjem i municijom sirijske teroriste koji se bore protiv sirijske vojske. Tursko ministarstvo inostranih poslova je demantovalo da je turska vojska ušla u Siriju[5].

Optužbe Turske da sirijska vlada sarađuje sa Kurdistanskom radničkom partijom[uredi | uredi izvor]

Turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, 10. avgusta je optužio sirijsku vladu za podršku Kurdistanske radničke partije.

Turski zvaničnici su mnogo puta izjavljivali da neće ostaviti kurdske borce na miru u svojoj zemlji. Ankara je zapretila izvođenjem trupa na teritoriji, gde budu primećene prekomerne aktivnosti militanata[6].

Vazdušni napad Turske na kurdske položaje na severu Iraka[uredi | uredi izvor]

Dana 16. avgusta uveče su avioni turskog Ratnog vazduhoplovstva napali kurdske oblasti na severu Iraka. Niko nije bio povređen, samo su nanete štete nekim lokalnim farmama i voćnjacima[7].

Turski predlog za stvaranje tampon zone u Siriji[uredi | uredi izvor]

Tokom rata u Siriji, u Tursku je prebeglo 70 hiljada ljudi. Turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je 20. avgusta predložio da UN stvore za izbeglice iz Sirije tampon zonu. U tom pojasu bi našli utočište svi oni koji pokušavaju da pobegnu od nasilja. Prema rečima turskog ministra, njegova zemlja ne može da prihvati više od 100 hiljada izbeglica iz Sirije[8].

Incident u Gazijantepu[uredi | uredi izvor]

Dana 20. avgusta, devet osoba je poginulo, a 69 povređeno u eksploziji u turskom gradu Gazijantepu. Kurdistanska radnička partija je objavila da nema ništa s terorističkim napadom. Lokalne vlasti su sklone da u ovo što se desilo vide umešanost sirijska strana. Eksplozija bombe, napravljene od eksera, dogodila se dok je autobus iskrcavao putnike. Bomba je daljinski aktivirana. Plamen od eksplozije je zahvatio autobus sa putnicima i tri automobila.

Turski političari ne žure da skinu odgovornost sa kurdskih separatista, ali znaju da oni sami ne mogu organizovati takav teroristički akt i saopštavaju o nedvosmislenoj umešanosti sirijskih obaveštajnih službi. Prema njihovom mišljenju, svrha ovog napada je bila, da se izazove strah među stanovništvom Turske.[9]

Sporazum Turske i SAD o podizanju antiterorističkog štita na sirijskoj granici[uredi | uredi izvor]

Turska i SAD su 24. avgusta postigli sporazum u vezi dizanja obaveštajnog štita koji treba da spreči prelazak terorista na teritoriju Turske. Ovakva koncepcija saradnje usmerena je na prikupljanje i razmenu informacija o kretanjima i delatnosti pobunjenika Radničke partije Kurdistana i Al Kaide na sirijskoj teritoriji i u susednim oblastima.

Sporazum je sklopljen u okviru sastanka pomoćnika državnog sekretara SAD za Bliski istok Elizabet Džons i savetnika ministra inostranih poslova Turske Halita Čevika[10].

Tursko povlačenje vojne tehnike na sirijsku granicu[uredi | uredi izvor]

Dana 21. septembra je u graničnoj oblasti palo nekoliko granata. Turska je 23. septembra objavila da povlači oklopna vozila i artiljeriju na sirijsku granicu. Ankara je preuzela taj korak posle bombardovanja serije incidenata na granici sa Sirijom od kojih je nekoliko meštana lakše povređeno.

U sirijskoj pokrajini Al-Rakka su vođene teške borbe između vladinih trupa i pobunjenika. U medijama su se u više navrata pojavile informacije da se oružana opozicija krije od progonitelja u Turskoj[11].

Tursko-sirijska pogranična kriza[uredi | uredi izvor]

Dana 19. septembra sirijski pobunjenici zauzeli su kontrolni punkt u naseljenom području Tel Abjad, koji se graniči sa turskim gradom Akčakale gde i dalje drže svoje pozicije. Vladine snage pokušavaju da ih spreče da rašire svoju zonu uticaja i granatiraju pobunjeničke položaje.[12]

Sirijski napad na Tursku[uredi | uredi izvor]

Dana 3. oktobra u artiljerijskoj vatri koja je otvorena na stambenu zgradu u turskom gradu Akčakale poginulo je pet osoba, a 13 osoba je ranjeno. Granata je bila puštena sa teritorije Sirije. Žrtve eksplozije su bile majka i četvoro dece. Među lokalnim stanovnicima, koji su bili u blizini granice, javila se panika. Turska je počela da razmatra se pitanje evakuacije ljudi iz pograničnih područja.[12]

Odgovor Turske[uredi | uredi izvor]

Turske vlasti su zahtevale od Saveta bezbednosti UN da preduzme neophodne mere „kako bi se zaustavila agresija Sirije. Turska vlada je najavila da u narednih nekoliko sati bi mogla zatražiti od skupštine dozvolu za vođenje vojne operacije na teritoriji Sirije. U međuvremenu, u Briselu je, na zahtev Turske, sazvan hitan sastanak Saveta NATO. Na sastanku je osuđen napad Sirije na tursku teritoriju, nazvavši ga „flagrantnim kršenjem međunarodnog prava“. Turske vlasti zahtevaju od Saveta bezbednosti UN da preduzme neophodne mere „kako bi se zaustavila agresija Sirije."[13] 4. oktobra, Turska vojska odgovorila je granatiranjem sirijskog gradića Tal-Abiada, koji se nalazi 10 km od granice sa Turskom. Granate su ispaljene iz pravca turskog pograničnog sela Akčakale. Prema izveštajima Sirijske državne televizije, nekoliko ljudi, uključujući i vojna lica, postale su žrtve turskog napada na Tel-Abiade.[14] Turski parlament je 4. oktobra popodne održao zatvorenu sednicu o Siriji. Vlada je, ranije, poslala parlamentu memorandum o odobrenju vojne akcije u Siriji, kao odgovor na agresivne akcije Damaska. Turski parlament je na zatvorenoj sednici odlučio dati vladi jednogodišnji mandat za vođenje prekograničnih vojnih operacija, uključujući i one sa Sirijom.[15] Kabinet ministara je poslao parlamentu zahtev za dobijanje mandata u vezi sa pogibijom pet turskih građana prilikom granatiranja turske teritorije od strane sirijskih snaga. Savetnik premijera Turske, Ibrahim Kalim je na svom blogu na Tviteru, napisao da Turska nije zainteresovana za rat sa Sirijom, ali da će braniti svoje granice. Prema njegovim rečima, vlada će nastaviti diplomatske i političke napore za rešavanje situacije.[16]

Izvinjenje Sirije Turskoj zbog granatiranja[uredi | uredi izvor]

Sirijske vlasti su se 4. oktobra uveče izvinile Turskoj zbog granatiranja njene teritorije, koje je dovelo do smrti pet osoba.[17]

Međunarodna reakcija na incident[uredi | uredi izvor]

UN i NATO su osudili incident sa pucnjavom na granici Sirije i Turske. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je Tursku da ne prekida odnose sa Sirijom. NATO je podržao Tursku, međutim zajedničkog vojnog odgovora alijanse na pucnjavu iz Sirije nije bilo. Turska se obratila Savetu bezbednosti UN sa zahtevom da donese mere koje bi naterale Siriju da prekine agresivne akcije.[18] Savet Bezbednosti UN je osudio sirijski napad na pogranični turski grad Akčakale. Članovi Saveta su zatražili od Sirije da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet susednih država. Projekat rezolucije SB u kome se napad na tursko selo naziva „opasnost za mir i međunarodnu bezbednost“ blokirala je Rusija.[19][20] Generalni sekretar NATO-a Andres Fon Rasmusen, izjavio je 9. oktobra da saveznici imaju sve neophodne planove kako bi sačuvali bezbednost Turske, ukoliko to bude neophodno.[21]

Antiratne demonstracije u Turskoj[uredi | uredi izvor]

Dan nakon incidenta i nakon najave turske vlade da će parlament odobriti vojsci da interveniše na teritoriji Sirije, od ranih jutarnjih sati, na društvenim mrežama u Turskoj su se slale poruke poziva na anti-ratne demonstracije. Jedan takav pokušaj je napravljen u Ankari, ispred zgrade parlamenta. Policija je sprečila akciju. Turska policija je, koristeći suzavac, rasterala demonstrante koji se protive odluci parlamenta o vojnoj operaciji u Siriji.[22]

Incident na tursko-sirijskoj granici 6. oktobra 2012.[uredi | uredi izvor]

Turska armija je 6. oktobra odgovorila vatrom, kada je na njenu teritoriju sa strane Sirije pala granata. Minobacačka granata je eksplodirala pored farme na granici sa Sirijom. Projektil ispaljen sa teritorije Sirije je pao prethodni dan u selu Gjuvenč u pograničnoj teritoriji Hataj. Žrtava nije bilo, a Turska armija je odmah odgovorila artiljerijskom vatrom.[23][23] Vlasti Sirije su zabranile svojoj vojsci bilo kakvu aktivnost na deset kilometara od turske granice. Sirijsko ratno vazduhoplovstvo takođe je moralo da se drži na rastojanju od deset kilometara. Tako je Sirija faktički zatvorila nebo nad delom svoje teritorije, što već poduže vreme priželjkuju ustanici koji nemaju savremena sredstva protivvazdušne odbrane.[24] Ministar spoljnih poslova Turske Ahmed Davutoglu izjavio je da mandat za vođenje vojnih operacija preko granice sa Sirijom, koji je dao parlament Turske, ne znači objavljivanje rata Siriji.[25]

Drugi napad na Akčakal[uredi | uredi izvor]

U turskom gradu Akčakalu je 7. oktobra ponovo eksplodirao projektil za koji se veruje da je ispaljen sa teritorije Sirije. Prema turskim izvorima, niko nije stradao. Turska artiljerija je otvorila vatru na sirijske položaje.[26]

Vojni manervi Egipta i Turske kraj obala Sirije[uredi | uredi izvor]

Vojno-pomorske snage Egipta i Turske izveli su 8. oktobra sedmičnu obuku svojih flota u istočnom Sredozemlju nedaleko od obale Sirije. Domaćin obuke je bio Egipat. Turska je poslala dve fregate, dva raketna broda, jedan tanker, dva desantna broda, dva helikoptera, četu mornara i jedinicu specijalaca. O tome koje snage i sredstva će angažovati Egipat, nije objavljeno. Vežbe, pod nazivom „More prijateljstva“, trajalo je do 14. oktobra.[27]

Turska evakuacija stanovništva iz pograničnih područja sa Sirijom[uredi | uredi izvor]

Turske vlasti su odlučile da evakuišu građane iz pogranične zone sa Sirijom. Policija je izdala 9. oktobra naređenje o evakuaciji stanovnicima grada Akčakala i okoline. Prethodno je turski premijer Redžep Taip Erdogan izjavio da turski građani moraju biti u svakom trenutku spremni za odlazak u rat.[28][29]

Incident sa sirijskim putničkim avionom[uredi | uredi izvor]

Avioni turskog ratnog vazduhoplovstva 10. oktobra su presreli sirijski putnički avion, koji je povredio vazdušni prostor Turske, i primorali pilota da sleti na aerodrom u Ankari. Erbas 320 leteo je iz Moskve za Damask, a kada je ušao u turski vazdušni prostor presreli su ga avioni F16 i otpratili ga do aerodroma Esenboga. Kako je objavila turska televizija, sumnja se da je avion prevozio teško naoružanje. Jedan zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Turske potvrdio je da je sirijski avion bio prinuđen da sleti u Ankaru i da ga nadležne službe trenutno pregledaju, ali nije želeo da kaže da li je u Erbasu bilo oružja.[30] Sirijsko ratno vazduhoplovstvo je uzvratilo naređenjem da primora na sletanje bilo koje turske avione koji se budu našli u vazdušnom prostoru Sirije. Komanda sirijskoj armiji je data kao odgovor na jučerašnje spuštanje sirijskog putničkog aviona u Turskoj. Turska je sa svoje strane zabranila svojim avionima da prelaze granicu Sirije.[31] Sirija je kao kontra meru, prekinula da uvozi elektroenergiju iz Turske. Sirijski ministar energetike je rekao da je snabdevanje električnom energijom obustavljeno nedelju dana ranije. On je takođe rekao da je Turska obezbeđivala oko 20% potreba za električnom energijom u Siriji.[32] Ruski Ministar inostranih poslova Ruske Federacije zatražio je od Turske da objasni incident sa zadržavanjem sirijskog aviona na kojem su putovali ruski državljani i da preduzme mere da se ne dozvole slični incidenti u budućnosti. Moskvu je zabrinulo to što je u toj situaciji bio ugrožen život i bezbednost putnika – ruskih državljana. Zatim je avionu dozvoljeno da nastavi let. Ministar spoljnih poslova Turske je objasnio da je postojala sumnja da se prevozi zabranjeni teret.[33] Turski premijer Redžep Tajip Erdogan, izjavio je da je sirijski putnički avion koji je bio prinuđen da sleti u Ankaru, prekršio međunarodna pravila civilne administracije i nosio je teret vojne namene.[34][35] Sirijske vlasti su 11. oktobra uveče zatražile da im se vrati konfiskovani teret iz aviona.[36] Poseta predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Turskoj odložena je na neodređeno vreme. Prema rečima portparola ruskog predsednika, Dmitrija Peskova, u ponedeljak 15. oktobra bio je samo jedan od mogućih datuma, ali ni taj datum nije utvrđen. Na dnevnom redu planiranog sastanka bila su dva pitanja, implementacija projekta „Južni tok“ i sukob između Turske i Sirije. Peskov je rekao da poseta ruskog predsednika nije otkazana i da će se održati nešto kasnije.[37] Turske vlasti su 18. oktobra priznale da oduzeti teret iz aviona, koji je saobraćao na liniji Moskva-Damask, bio u skladu sa zakonom, ali da je bio sumnjiv po svom dizajnu, tačnije prema podacima o transportu robeič.[38]

Najava Turske da poveća stepen borbene gotovosti na granici sa Sirijom i u Sredozemnom moru[uredi | uredi izvor]

Turska je 12. oktobra najavila da se sprema da na granicu sa Sirijom dopremi 60 tenkova (bilo ih je 190) i 15 lovaca F-16.[39] Turska je povećala stepen borbene gotovosti i prisustvo svoje ratne mornarice u Sredozemnom moru. Brodovi naoružani raketnim sistemima su se uputili prema bazama u Aksazu, Iskenderunu, Mersinu i Antaliji. Slične manevre su ranije izvršile kopnene i vazuhoplovne snage Turske.[40]

Poziv turskog premijera na reformu UN[uredi | uredi izvor]

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan, saopštio je na Svetskom forumu, koji se 13. oktobra održavao u Istanbulu, da je potrebno reformisati Ujedinjene nacije, zbog njene nemogućnosti da pronađe rešenje za krizu u Siriji. Erdogan je kazao da, u savremenom svetu, Zapad nije jedini centar sveta. Po njegovom mišljenju, svet je postao multipolaran i nastaviće da se menja.[41]

Ruski poziv na dijalog Turske i Sirije[uredi | uredi izvor]

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio 10. oktobra, da je neophodno uspostaviti direktan dijalog, kako bi se rešila situacija. Damask je 13. oktobra izrazio spremnost za direktne razgovore sa Turskom, da bi se stišale tenzije između dve zemlje.[42] Ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu je najavio da će Ankara preduzeti sve neophodne mere u slučaju povrede turske granice.[43]

Sirijsko zatvaranje vazdušnog prostora za turske avione[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo inostranih poslova Sirije je najavilo 13. oktobra da ta zemlja zatvara svoj vazdušni prostor za turske putničke avione. Takva odluka je doneta kao kontra mera nakon incidenta do kojeg je došlo, kada je ratno vazduhoplovstvo Turske 10. oktobra nateralo sirijski putnički avion da sleti u Ankaru pod sumnjom da prevozi teret vojne namene. Vlasti Turske su izjavile da njihov vazdušni prostor nije zatvoren za sirijske putničke avione, ali da će avioni i dalje biti pretresani ukoliko postoji sumnja da prevoze nedozvoljeni teret.[44] Turska je 14. oktobra zatvorila svoj vazdušni prostor za sirijske putničke avione.[45]

Turske vojne operacije protiv Kurda na granici sa Irakom 12. i 13. oktobra 2012.[uredi | uredi izvor]

Turske vojne jedinice su eliminisale 17 pobunjenika iz separatističke Radničke partije Kurdistana (RPK), tokom dva dana borbi u provinciji Hakari, koja se graniči sa Irakom. 12. oktobra je ubijeno trinaest, a 13. oktobra četiri kurdskih separatista. Operacija se nastavila, a u nju su bili uključeni i vojni helikopteri.[46]

Ubistvo oficira Saudijske Arabije i nekoliko turskih boraca u sirijskoj provinciji Idlib[uredi | uredi izvor]

Prema informacijana Iranskog TV kanala Al Alam, u borbama sirijske regularne armije i pobunjenika na severozapadu provincije Idlib ubijen je oficir armije Saudijske Arabije i nekoliko boraca turske nacionalnosti. Vlasti Sirije optužile su Saudijsku Arabiju, Katar i Tursku za pružanje vojne pomoći pobunjenicima.[47]

Incident sa jermenskim teretnim avionom[uredi | uredi izvor]

Vlasti Turske su 15. oktobra naterale teretni avion iz Jermenije da oko 11:15 h sleti. Destinacija mu je bila sirijski grad Alepo, a spustio se u turski grad Erzurum. Turske vlasti su proveravale avion, koji je prevozio humanitarnu pomoć.[48] Avion koji se uputio u Alepo sa humanitarnom pomoći, turska je pristala da pusti u svoj vazdušni prostor tek pošto je Jerevan dozvolio da se pregleda ova letelica. Posle završetka provere, avion je nastavio svoj put u Alepo. Ministarstvo inostranih poslova Jermenije je u vezi sa tim požurilo da izjavi da je sletanje bilo plansko, pošto je Turska dozvolila preletanje nad njenom teritorijom samo u slučaju ukoliko se pregleda teret aviona.[49] Jermenski avion sa humanitarnom pomoći za Siriju je poleteo turskog grada Erzurum u Alepo nekoliko sati kasnije. U teretnom An-12 je bilo 1.400 pakovanja hrane.[50]

Incident na tursko-sirijskoj granici 18. i 19. oktobra 2012.[uredi | uredi izvor]

Minobacačka granata, lansirana iz Sirije, pala je 18. oktobra na obalu reke Oront u turskoj provinciji Hataj. Eksplozija municije nikoga nije povredila.[51] Turska vojska je 19. oktobra izvela manevre u provinciji Šanliurfa u kojima su učestvovale tenkovske jedinice i artiljerijske baterije dislocirane u gradu Suruč udaljenom 10 km od tursko-sirijske granice. Posle manevara čiji je zadatak bilo osvajanje jedne kote, vojska je okrenula topovske cevi prema sirijskoj granici. Smatra se da je razlog za vežbe aktivnost Kurda u sirijskom gradu Ajn el-Arab. Ankara je izvela manevre u strahu da će se usled krize kurdski militanti u Siriji aktivizirati, pa i da dobiti podršku turskih Kurda.[52] Turska vojska je popodne otvorila vatru na sirijske pozicije, jer su prethodno sa sirijske strane ispaljena dva projektila. O detaljima se ne govori.[52]

Reakcije u svetu[uredi | uredi izvor]

  •  NATO - Organizacija NATO je zasedala na vandrednoj sednici u Briselu povodom sirijskog napada na Tursku. Posle ove sednice generalni sekretar ove organizacije Anders Fog Rasmusen osudio je ovaj napad i rekao da NATO budno prati dešavanja u tom delu Bliskog istoka, ističući da neće biti intervencije na teritoriji Sirije. On je takođe naveo da je ova vojna organizacija spremna da pomogne svakoj njenoj članici u očuvanju teritorijalnog integriteta.[53]
  •  Ujedinjene nacije - Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun takođe je osudio ovaj napad i pozvao sirijske vlasti da poštuju teritorijalni integritet drugih zemalja, uz napomenu da rat u Siriji sve više nanosi štetu zemljama regiona. On je takođe pozvao obe strane na smirivanje tenzija kako bi se rešenje našlo mirnim putem.[53]
  •  Ujedinjeno Kraljevstvo - Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg izjavio je 4. oktobra da je turski odgovor na napad "razumljiv", ali da treba izbeći širenje sukoba.[54]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Radio Slobodna Evropa: Turska zatvorila ambasadu u Damasku, Pristupljeno 26. 3. 2012.
  2. ^ Vijesti: Nad Sirijom oboren turski vojni avion[mrtva veza]>
  3. ^ „Video: Sijirci oborili turski avion”. Vesti-online.com. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  4. ^ RSE (23. 6. 2012). „Slobodna Evropa: Gul najavljuje mere protiv Sirije zbog obaranja turskog aviona”. Slobodnaevropa.org. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  5. ^ „Serbijan ruvr”. Serbian.ruvr.ru. 7. 8. 2012. Arhivirano iz originala 08. 08. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  6. ^ „Turska optužila Asada da naoružava kurdske pobunjenike: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  7. ^ „Vazdušni napad Turske na položaje kurdskih separatista: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 16. 8. 2012. Arhivirano iz originala 18. 08. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  8. ^ „Turska predlaže stvoriti tampon zonu u Siriji : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 20. 8. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  9. ^ „Za teroristički napad u Turskoj se optužuju sirijske specijalne službe: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 21. 8. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  10. ^ „Turska diže antiteroristički «štit» na sirijskoj granici: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 24. 8. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  11. ^ „Turska povlači vojnu tehniku na sirijsku granicu: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 23. 9. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  12. ^ a b „Na Tursku otvorena vatra sa teritorije Sirije: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 3. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  13. ^ „Turska se sprema za vojnu akciju u Siriji : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  14. ^ „Turska artiljerija nastavlja sa granatiranjem Sirije : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  15. ^ „Turski parlament dozvolio vladi da vodi vojne operacije u Siriji : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  16. ^ „Hitno zasedanje turskog parlamenta o Siriji : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  17. ^ „Damask se izvinio za granatiranje Turske : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  18. ^ „Sirija i Turska na ivici rata: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  19. ^ „SB UN osudio napad na tursku teritoriju: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 5. 10. 2012. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  20. ^ „UN pozvale Damask da poštuje suverenitet suseda: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 5. 10. 2012. Arhivirano iz originala 16. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  21. ^ „NATO ima planove kako da sačuva bezbednost Turske – Andres Fog Rasmusen: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 9. 10. 2012. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  22. ^ „Turska policija rasterala anti-ratne demonstracije : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 4. 10. 2012. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  23. ^ a b „Novi incident na tursko-sirijskoj granici: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 6. 10. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  24. ^ „Damask zatvorio nebo pored Turske: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 6. 10. 2012. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  25. ^ „MIP Turske: nismo objavili rat Siriji: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 6. 10. 2012. Arhivirano iz originala 07. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  26. ^ „Projektil ponovo pogodio turski Akčakal: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 7. 10. 2012. Arhivirano iz originala 08. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  27. ^ „Egipat i Turska izvode manevre kraj obala Sirije: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 8. 10. 2012. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  28. ^ „Redžep Erdogan spreman da počne rat u bilo kom trenutku: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 9. 10. 2012. Arhivirano iz originala 13. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  29. ^ „Turska objavila evakuaciju iz pogranične zone sa Sirijom: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 9. 10. 2012. Arhivirano iz originala 13. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  30. ^ FoNet. „Turci prizemljili sirijski putnički avion | Svet”. Novosti.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  31. ^ „Sirijskom ratnom vazduhoplovstvu naređeno da spušta turske avione: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  32. ^ „Sirija prekinula uvoz turske struje: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  33. ^ „Rusija zahteva od Turske objašnjenje za incident sa sirijskim avionom: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  34. ^ „Erdogan: zadržani u Ankari sirijski avion je prevozio teret vojne namene: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 09. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  35. ^ „Turska: sirijski putnički avion je mogao da prevozi delove raketa: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 09. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  36. ^ „Sirija zahteva od Turske da joj vrati oduzeti teret: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 09. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  37. ^ „Susret Putina sa premijerom Turske odložen: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 09. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  38. ^ „Turska priznaje zakonitost tereta aviona na liniji Moskva-Damask: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 18. 10. 2012. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  39. ^ „Turska postavlja 250 tenkova na granicu sa Sirijom: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 18. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  40. ^ „Turska povećava vojno prisustvo u Sredozemnom moru: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 14. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  41. ^ „Turski premijer pozvao na reformu UN : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 13. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  42. ^ „Sirija je spremna uspostaviti neposredni dijalog sa Turskom : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 13. 10. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  43. ^ „Turska će preduzeti "mere" u slučaju da Sirija povredi granični prostor : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 13. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  44. ^ „Sirija zatvorila vazdušni prostor za turske avione: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 14. 10. 2012. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  45. ^ „Turska zatvorila nebo za sirijske avione: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 14. 10. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  46. ^ „Turska vojska eliminisala 17 kurdskih pobunjenika: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 13. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  47. ^ „U Siriji ubijen oficir Saudijske Arabije: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 14. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  48. ^ „Jermenski avion koji je leteo u Siriju bio prinuđen da sleti u Tursku: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  49. ^ „Turci su opet to uradili: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  50. ^ „Jermenski avion koji prevozi humanitarnu pomoć Siriji je poleteo iz Turske: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 20. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  51. ^ „Sirijska granata pala na teritoriju Turske: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 18. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  52. ^ a b „Turska armija sprovela vojne vežbe u blizini sirijske granice: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 19. 10. 2012. Arhivirano iz originala 22. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  53. ^ a b BLIC: Turska uzvratila na granatiranje iz Sirije u kojem je stradalo pet osoba, Pristupljeno 7. 10. 2012.
  54. ^ RTS: Topovi okrenuti prema Siriji, Pristupljeno 7. 10. 2012.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Турско-сиријска_погранична_криза_(2012)&oldid=25916491”