Umetnost u Parizu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mislilac, bronzana skulptura vajara Ogist Roden
Mona Liza

Vekovima je Pariz privlačio umetnike iz celog sveta, koji su dolazili u grad da se obrazuju i da traže inspiraciju u umetničkim resursima i galerijama grada. Kao rezultat toga, Pariz je dobio reputaciju „grada umetnosti“.[1] Sedište je nekih od najpoznatijih svetskih muzeja i galerija, uključujući Luvr i Orse. Grad je i danas dom uspešne zajednice umetnika. Pariz je globalno poznat po svojim javnim znamenitostima i remek-delima arhitekture, uključujući Trijumfalnu kapiju i simbol Francuske Ajfelov toranj.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre 12. veka, Pariz još nije bio poznat po svojoj umetnosti.[2] Italijanski umetnici su imali dubok uticaj na razvoj umetnosti u Parizu u 16. i 17. veku, posebno u domenu skulpture i reljefa. Slikarstvo i skulptura su postali ponos francuske monarhije, a francuski kraljevi naručili su mnoge pariske umetnike da ukrašavaju njihove palate tokom perioda francuskog baroka i klasicizma. U doba kraljevine, prikazi Bogorodice i njenog Blaženog deteta bili su uobičajeni i smatralo se da daju Parizu „zaštitno prisustvo“. Često su oštećeni, najčešće namerno. Jedan izvor navodi da je jedna vandalizovana slika nadprirodno curila krv.[3]

Vinsent van Gog, 1886, Pont du Carrousel du Louvre

Umetnost u Parizu je doživljavala vrhunac u 19. veku i početkom 20. veka, kada je Pariz imao koloniju umetnika osnovanu u gradu, sa umetničkim školama povezanim sa nekim od najboljih slikara tog vremena. Francuska revolucija i političke i društvene promene u Francuskoj imale su dubok uticaj na umetnost u prestonici. Mnogi slikari su krenuli ka korišćenju živih boja i elemenata fantazije u svojim slikama, a Pariz je bio centralni za razvoj romantizma u umetnosti, sa slikarima kao što je Gericault.[4]

U Parizu su se razvili pokreti impresionizma, simbolizma, secesije, neoimpresionizma, divizionizma, fovizma, kubizma, art dekoa i apstraktne umetnosti.[4] Krajem 19. veka i početkom 20. veka mnogi umetnici širom sveta hrlili su u Pariz da izlažu svoja dela u brojnim salonima i izložbama, kao što su Salon d'Automne i Salon des Indépendants.

Pariz je nastavio da privlači mnoge ambiciozne umetnike iz francuskih provincija početkom 20. veka.[5] Brojni pojedinci, posebno umenice, bili su privučeni gradskom boemskom kulturom i antiburžoaskim stavovima i otkrili su da im grad pruža umetničku i seksualnu slobodu da se izraze za razliku od drugih oblasti Francuske.[5] Grupe slikara su se takođe doselile u grad iz inostranstva i formirale svoje škole i galerije u gradu, povećavajući njegovu umetničku raznolikost. Na primer, Académie Vassilieff, koja je bila specijalna škola osnovana za ruske studente umetnosti, bila je posebno popularna među ruskim slikarkama početkom 20. veka,[6] zajedno sa Académie de La Palette, specijalizovanom za kubizam.[7] Akademija Julijan je osnovana 1868.[4] Slikari kao što su Vincent van Gog, Pol Sezan, Anri Ruso, Pablo Pikaso, Anri Matis, Žan Mecinger, Albert Gleiz, Robert Delone, Fernand Leže, Anri Le Ju Fokonije Huan Gris, Mar Ju Fokonije Blanšar, Amedeo Modiljani, Amede Ozenfant i mnogi drugi su imali veze sa Parizom. Posle Ermori šoua 1913. godine, Njujork se sve više takmičio sa Parizom kao središte umetnika, a njegovi muzeji su nabavili neke od najvrednijih slika na svetu.

Škole[uredi | uredi izvor]

Godine 1648. osnovana je Kraljevska akademija za slikarstvo i skulpturu da bi odgovorila dramatičnom interesovanju za umetnost u prestonici. Akademija je bila najbolja francuska umetnička škola do 1793.[4] Mnogi američki umetnici su nastavili da uče svoj zanat u pariskim školama u 20. veku.[6] Od 1900. do 1914. u Parizu je osnovano nekoliko akademija od strane poznatih umetnika, kao što su Académie de La Palette, Académie Alexander Archipenko, Académie de la Grande Chaumière, Académie Humbert, Académie Matisse, Académie Ranson, Académie Russe de Peinture et de Sculpture, Académie Vasilieff, Académie Vitti. Njihovo međusobno takmičenje uključivalo je sve više etabliranih umetničkih škola kao što su: Académie Colarossi, Académie Julien, Académie Delécluse, i École nationale supérieure des Beaux-Arts.[8] Zlatno doba Pariske škole završilo se sa Drugim svetskim ratom kada je nadrealizam postao trend, ali Pariz ostaje izuzetno važan za svetsku umetnost i umetničko školovanje, sa mnogim školama i institucijama koje se bave umetnicima, uključujući Pariski koledž umetnosti. Pariz takođe ima brojne institucije specijalizovane za podučavanje savremenih umetničkih formi, kao što je <i>Париска америчка академија</i>, koja je specijalizovana za školovanje u oblasti mode i dizajna enterijera.[9] Ostale relevantne škole uključuju:

École Nationale Supérieure des Beaux-Arts
Académie Julian
Académie de la Grande Chaumière

Muzeji[uredi | uredi izvor]

Soba Mona Lize u Luvru.

Luvr je najveći i najpoznatiji muzej na svetu,[10][11] u kojem se nalaze mnoga svetski značajna umetnička dela.[12] Poznat i kao Veliki Luvr, to je nacionalni muzej i umetnička galerija Francuske. Smatra se da poseduje jednu od najbogatijih umetničkih kolekcija na svetu. Njegova kolekcija je sada uglavnom evropska umetnost do Revolucija 1848. godine, pošto su slike kasnijeg datuma premeštene u Muzej Orsej koji je otvoren 1986. Neka od remek dela koje čuva muzej su italijanskih renesansnih slikara, flamanskih i holandskih slikara baroknog perioda.[13] Neke druge značajne galerije u Luvru su odeljenje egipatskih antikviteta (zbirka iz 1826.) i mesopotamske umetnosti (u galeriji bliskoistočnih antikviteta).[13]

Musée National du Moyen Âge
Muzej Orse

Radovi Pabla Pikasa i Ogista Rodena nalaze se u Musée Picasso[14] i Musée Rodin.[15] Pikasov muzej, koji je renoviran 2013. godine, smešten je u Hotel Sale, zdanju iz sredine devetnaestog veka. Poseduje bogatu kolekciju od 3500 crteža, gravura, slika, keramičkih dela i skulptura Pabla Pikasa (1881–1973). Poklonio ga je Pikasov rođak vladi kao kompenzaciju za porez na imovinu (droits de succession).[16] Muzej koji je renoviran 2013. godine smešten je u Hotel Sale, zdanju iz sredine devetnaestog veka, ima bogatu kolekciju od 3500 crteža, gravura, slika, keramičkih radova i skulptura velikog majstora Pabla Pikasa (1881–1973). Poklonio ga je Pikasov rođak vladi kao nadoknadu za porez na nasledstvo.

Umetnost i artefakti iz srednjeg i impresionističkog doba čuvaju se u Musée de Cluny i Orseu.[17] Musée de Cluny se sada zove Musée National du Moyen Âge. Smešten je u Hôtel des Abbés de Cluny, spomeniku iz 15. veka izgrađenom u srednjovekovnom arhitektonskom stilu i takođe sadrži ostatke galo-rimskih termi (kupatila) datiranih oko 200. godine nove ere, koje se nazivaju hladna soba. Eksponati u muzeju su cenjeni ciklus tapiserija Dama i jednorog, holandskim tapiserijama iz kasnog 15. veka i artefakti od zlata, slonovače i emajla, uključujući rukopise koji su osvetljeni.[18]

Najnoviji (i treći po veličini) muzej u Parizu, Musée du quai Branly, otvorio je svoja vrata u junu 2006. godine i sadrži umetnost iz Afrike, Azije, Okeanije i Amerike, uključujući mnoge iz mezoameričkih kultura. Godine 1998, pod istim francuskim predsednikom Žakom Širakom, Maison de la Culture du Japon otvorio je kancelarije u blizini Ajfelove kule. Ovo mesto prikazuje razne izložbe na temu japanske umetnosti i kulturi u Parizu. Nekoliko umetničkih galerija se razvilo oko tih mesta. Sedmi okrug je poslednjih godina aktivna lokacija za razvoj novih muzeja.[19]

Muzej Orsej se nalazi u renoviranoj bivšoj železničkoj stanici Orse, na levoj obali reke Sene. Otvoren je 1986. i ima eksponate francuskog slikarstva, skulpture, fotografije i dekorativne umetnosti sredine i kasnog 19. veka; Francusko akademsko slikarstvo i skulptura 19. veka su mnogi umetnici „kasnoromantičarskih i neoklasičnih, realističkih, barbizonskih, impresionističkih, postimpresionističkih, divizionističkih i nabi škola“.[20]

Umetnička zajednica Monparnasa je prikazana u Musée du Montparnass.[21] Muzej se nalazi u 15. arondismanu, u četvrti Monparnas, otvoren je u maju 1998. godine. Bila je to radionica (atelje) ruske slikarke Marije Vasilijeve početkom 19. veka. Rodžer Pik i Žan-Mari Drot osnovali su muzej kao neprofitnu operaciju. Muzej predstavlja istoriju mnogih poznatih umetnika kao što su Amedeo Modiljani, Haim Sutin, Pablo Pikaso i drugi. U njemu se održavaju privremene izložbe radova umetnika iz prošlosti i sadašnjosti Monparnasa.[22]

Muzej moderne umetnosti ima značajnu kolekciju dela umetnosti nastalih od 20. stoleća pa do danas.[23]

Mnogi nekada popularni lokalni objekti u Parizu su počeli da udovaljavaju ukusima i očekivanjima turista, a ne lokalnih pokrovitelja, kao što je Lido na Jelisejskim poljima, između ostalih.[24] Kabare-plesna sala Mulen Ruž je kultni prostor za izvođačku umetnost.

Skulptura[uredi | uredi izvor]

Konjanička statua Luja XIV

Grad je sadrži veliki broj skulptura. Konjička statua Luja XIV na Vandomskom grgu jedan je od najvećih bronzanih skulpture ikada napravljenih, teška je više od 60.000 funti, a formirana je u jednom odlivu bez zgloba.[25] Neke od drugih istaknutih statua u Parizu su Mislilac, Miloska Venera i Nika sa Samotrake.

Fotografija[uredi | uredi izvor]

Kao i slikarstvo i skulptura, Pariz je takođe privukao zajednice fotografa i bio je važan centar za razvoj fotografije; pronalazač Žozef Nisefor Nijeps napravio je prvu trajnu fotografiju na uglačanoj kalajisanoj ploči u Parizu 1825. godine, a zatim je razvio proces sa Lujem Dagerom.[4] Pariz je postao dom jednog oblika fotografije, nadrealističke fotografije.[26] Brojni fotografi postali su poznati po svojim fotografijama Pariza, uključujući Ežena Ažeta, poznatog po svojim prikazima uličnih scena, Roberta Doanoa, poznatog po svojim razigranim slikama ljudi i scena sa pijace, Marsela Bovisa, poznatog po svojim noćnim scenama, i druge kao što su Žak-Anri Lartig i Kartije- Breson.[4] Pariz je takođe postao leglo nove umetničke forme u kasnom 19. veku, umetnosti plakata, koju su zastupali ljudi poput Gavarnija.[4]

Događaji[uredi | uredi izvor]

Vodeći francuski sajam umetnosti, Foire internationale d'art contemporain (FIAC), je manifestacija savremene umetnosti koja se održava svake godine od 1974. godine u oktobru u Parizu. Ova izložba za nekoliko dana postaje međunarodno mesto susreta galerija, kolekcionara, kustosa, direktora muzeja i ličnosti iz celog sveta.[27] Još jedan godišnji umetnički događaj koji se održava u Parizu je Sajam umetnosti u Parizu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Montclos 2003.
  2. ^ Berger 1999, str. 1.
  3. ^ Berger 1999, str. 22.
  4. ^ a b v g d đ e Michelin 2011.
  5. ^ a b Perry 1995, str. 19.
  6. ^ a b Higonett 2009, str. 432.
  7. ^ Mark Antliff, Patricia Dee Leighten, A cubism reader: documents and criticism, 1906-1914, University of Chicago Press, Aug 1, 2008
  8. ^ Delia Gaze, 'Concise Dictionary of Women Artists, 2013
  9. ^ „Paris American Academy School of Fashion and Interior Design”. Paris American Academy. Arhivirano iz originala 29. 7. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2013. 
  10. ^ Nevez 2010, str. 18.
  11. ^ Coburn, Poisson & Vincens 2007, str. 20.
  12. ^ „Masterpieces, Accessible Visitor Trail”. The Louvre. Pristupljeno 20. 6. 2013. 
  13. ^ a b „Louvre Museum”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 7. 7. 2013. 
  14. ^ „From the hotel Salé to the Picasso Museum”. Museo Picasso. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 20. 6. 2013. 
  15. ^ „The Musée Rodin”. Musée Rodin. Pristupljeno 20. 6. 2013. 
  16. ^ „Lonely Planet review for Musée Picasso”. Lonely Planet.com. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  17. ^ Lawrence & Gondrand 2010, str. 236.
  18. ^ „Lonely Planet review for Musée National du Moyen Âge”. Lonely Planet.com. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  19. ^ Lawrence & Gondrand 2010, str. 224.
  20. ^ „Orsay Museum”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  21. ^ Lawrence & Gondrand 2010, str. 211.
  22. ^ „Musée du Montparnasse” (na jeziku: French). Official web site of Musee du Montparnasse. Arhivirano iz originala 31. 3. 2013. g. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  23. ^ Lawrence & Gondrand 2010, str. 106–107.
  24. ^ Lawrence & Gondrand 2010, str. 296.
  25. ^ Elmes 1826, str. 147.
  26. ^ Hazan 2011, str. 362.
  27. ^ Reed Exposition France. „FIAC - Foire Internationale d'Art Contemporain - Paris”. fiac.com. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 14. 07. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уметност_у_Паризу&oldid=27824718”