Pređi na sadržaj

Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Administrativna mapa Bosne i Hercegovine

Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini obeležila je veći deo 2009. godine, i do sredine 2010. godine još nije razrešena. Predviđanja za njeno razrešenje variraju od ukidanja entiteta, do raspada zemlje.

Svetska ekonomska kriza i faktički bankrot Federacije BiH[uredi | uredi izvor]

U drugoj polovini 2008. godine, ekonomska kriza koja je već godinu dana potresala SAD, eskalirala je na ceo svet. Ionako teška situacija u Federaciji BiH, eklatantno se potvrdila već u junu te godine, faktičkim bankrotom ovog entiteta nakon isplata junskih dohodaka tamošnjim funkcionerima, konstatovano je da je na budžetskim računima ovog entiteta preostalo sveukupno 434 konvertibilnih maraka.[traži se izvor] Mnogi izvori smatraju upravo ovo izvorom kasnijih političkih previranja.[1]

Ustav BiH[uredi | uredi izvor]

Aktuelni ustav Bosne i Hercegovine sadržan je u Dejtonskom sporazumu, koji je, kao mirovni ugovor, potpisan 1995. godine[2]. Kao preduslov za ulazak zemlje u njeno članstvo, Evropska unija je navela promenu dotičnog ustava, što su čelnici Republike Srpske odbili, strahujući da bi te promene dovele do ukidanja entiteta čime bi druge etničke zajednice, pre svih Bošnjaci zauzeli dominantan položaj u državi.[3] Time je zemlja dovedena u najozbiljniju krizu od okončanja rata. Lideri drugog entiteta Federacije BiH, poriču ovakve tvrdnje.

Institucionalna kriza[uredi | uredi izvor]

Bosna i Hercegovina je zastala u svojim evroatlantskim integracijama, a krajem 2009. godine, kada su Srbija, Crna Gora i Makedonija stavljene na tzv. „belu šengen listu“, tj., kada su ovim zemljama ukinute vize za države Šengenskog sporazuma, BiH je zbog neizdavanja biometrijskih pasoša što je direktna posledica sporih reformi ostala pod viznim režimom. Neka predviđanja su najavljivala ukidanje viza za sredinu 2010. godine, međutim, do avgusta 2010. godine to nije ostvareno.[4] Nedostatak kompromisa, zaustavio je rad zajedničkih institucija u zemlji. U leto 2009. godine, EU i SAD su zakazale pregovore u NATO bazi u Butmiru, nedaleko od Sarajeva, sa namerom da nateraju predstavnike svih konstitutivnih naroda Srba, Hrvata i Bošnjaka da postignu kompromis[traži se izvor]. Nakon nekoliko dana pregovora u drugoj polovini oktobra, i pokušaja nametnutog rešenja, pregovori su propali.[5] Veruje se da je razlog za ovo nepovoljan predlog po srpsku stranu, koji je podrazumevao smanjenja entitetskih ovlašćenja[traži se izvor]

Zahtevi za stvaranje hrvatskog entiteta[uredi | uredi izvor]

Nakon što su pregovori o rekonstituisanju počeli da se odvijaju, hrvatska strana je u više navrata zatražila stvaranje njihovog entiteta na području naseljenom većinskim hrvatskim stanovništvom. Predsednik HDZ-a BiH, Dragan Čović je isticao da je „stvaranje hrvatske federalne jedinice za njega minimum, kao i da će to zahtevati u pregovorima“.[6] Podršku je dobio od predstavnika Republike Srpske, koji su, ironično, kritikovani od strane rukovodstva Hrvatske.[7] Ovi zahtevi dodatno su povećali ionako velike međuetničke tenzije.

Incident u Širokom Brijegu[uredi | uredi izvor]

Špekulacije o velikim tenzijama među narodima BiH u samoj Federaciji Bosne i Hercegovine, ubrzo su dobile potvrdu dana 4. oktobra 2009. godine, navijači Fudbalskog Kluba „Sarajevo“, mahom bošnjačke nacionalnosti, izazvali su incidente na ulicama Širokog Brijega, hercegovačkog grada, naseljenog mahom Hrvatima. Ovo se dogodilo pre početka utakmice njihovog sa istoimenim klubom iz tog grada. Nakon pravljenja materijalne štete, obračunali su se sa domaćim navijačima. Nakon intervencije policije, došlo je i do oružanog obračuna, koji se okončao ubistvom jednog navijača iz Sarajeva, kao i desetinama povređenih.[8]

Politika Republike Srpske[uredi | uredi izvor]

Tokom 2009. godine, vodile su se prave rasprave među članovima društvenih mreža, poput „Fejsbuka“, o budućem statusu Bosne i Hercegovine, i naročito Republike Srpske.[9][10][11] Ove rasprava direktna je posledica političkih previranja, ali i vice versa lideri RS su tvrdili da je njihova politika posledica narodne volje.[12] Početkom 2010. godine, stav rukovodstva RS je postao još radikalniji, do 10. januara su najavljena čak dva referenduma: prvi, najavljen za prvu polovinu godine, će se odnositi na dalje poštovanje Dejtonskog sporazuma i odluka ovlašćenog visokog predstavnika (OHR); a drugi o samom statusu RS, i njenom eventualnom odvajanju od Bih.[13]

Pitanje OHR-a[uredi | uredi izvor]

Jedan od zahteva srpske strane na pregovorima u Butmiru bio je ukidanje „OHR“-a, odnosno Ovlašćenog visokog predstavnika Evropske unije, koji od 2003. godine rukovodi mirovnim procesom u BiH.[14] Milorad Dodik je otvoreno tvrdio kako su svi kontakti rukovodstva RS sa OHR-om u prekidu. Podršku za ovakve predloge, RS je dobila i od Rusije. Početkom 2010. godine, aktuelni OHR, Valentin Incko, zapretio je da će primeniti sve neophodne mehanizme kako bi sprečio kršnje Dejtonskog sporazuma.[15] Srpska strana je uzvratila najavom referenduma, na kojem će se stanovništvo RS izjašnjavati o daljem poštovanju Dejtonskog sporazuma i poštovanju odluka OHR-a.[16]

Međunarodna zajednica[uredi | uredi izvor]

SAD i EU[uredi | uredi izvor]

Stav SAD i EU je da se granice BiH ne smeju menjati. Oni se zalažu za jaču centralnu vlast u zemlji, što je formulisano i u njihovom predlogu, iznesenom u Butmiru.[17]

Rusija[uredi | uredi izvor]

Sa svoje strane, Rusija se protivi ustavnim promenama u BiH. Ambasador Rusije u UN-u, Vitalij Čurkin je izjavio da smatra da je tzv. „butmirski paket“, koji je predložen, bio pokušaj „blickrig“ ustavnih reformi, kao i ukidanja entiteta, pre svega na štetu srpskog naroda.[18]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Velike kontroverze izazvalo je pitanje stava Srbije, u slučaju eventualnog proglašenja nezavisnosti Republike Srpske, s obzirom na to da je sama Srbija aktivni učesnik kontroverznog pitanja proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, koje smatra svojom pokrajinom. Veze vlada Srbije i RS su veoma bliske, a dve zemlje imaju i sporazum o posebnim odnosima. Takođe, veze srpskog naroda sa obe strane Drine su veoma bliske. Ipak, tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić više puta je napomenuo da se Srbija neće mešati u unutrašnja pitanja BiH, kao i da neće podržati deljenje zemlje.[19][20]

Hrvatska[uredi | uredi izvor]

Bivši hrvatski predsednik, Stjepan Mesić, više puta je izjavljivao da ne podržava stvaranje trećeg entiteta u BiH, kao i da bi raspadom zemlje nastala islamska država usred Evrope.[21][22] Sa svoje strane, Milorad Dodik je odvratio da Mesić nema prava da se meša u unutrašnja pitanja RS.[23] Dana 17. januara 2010. godine, Mesić je potigao regionalne tenzije, izjavom da bi u slučaju otcepljenja Republike Srpske, poslao vojsku u distrikt Brčko i presekao koridor, čime bi ovaj entitet momentalno prestao da postoji.[24] Reakcije su bile burne i u Hrvatskoj, i u BiH, pa i u Srbiji. Novoizabrani hrvatski predsednik, Ivo Josipović je izjavio kako slanje vojske nije opcija.[25] Još burnije je reagovao srpski predsednik, Boris Tadić, koji je 22. januara kritikovao Mesićevu izjavu pred Savetom Bezbednosti Ujedinjenih nacija, tvrdeći da nikome ne koriste ratnohuškačke izjave i da Srbija odbacuje provokacije.[26] Mesić je odvratio da je o svemu pričao u kondicionalu.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dženana Halimović. „RSE: Ekonomija u raljama zakona i korupcije”. Danas.org. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  2. ^ „{OHR: The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina}”. Ohr.int. 14. 12. 1995. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  3. ^ „{Bosnia won't change its constitution to join EU, says Serb leader}”. Earthtimes.org. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  4. ^ „RTS: BiH bez viza naredne godine” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 20. 12. 2009. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  5. ^ „e-novine: Propali pregovori u Butmiru”. E-novine.com. 21. 10. 2009. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  6. ^ Tina Jelin - Dizdar. „{Slobodna Evropa: Čović otvoreno traži hrvatski entitet}”. Slobodnaevropa.org. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  7. ^ „RTS: Mesić ponovo napao Dodika” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  8. ^ „RTRS: Neredi u Širokom Brijegu- ubijen navijač Sarajeva!?”. Rtrs.tv. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  9. ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb | title = Fejsbuk: -{''Ukinimo RS, živjela BIH!''} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  10. ^ „Фејсбук: Покрет за независност Републике Српске”. Facebook.com. Приступљено 15. 3. 2013. 
  11. ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb#/pages/REPUBLIKA-SRPSKA-REPUBLIC-OF-SRPSKA/29374251545?ref=ts | title = Фејсбук: -{Republika Srpska - Republic Of Srpska} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  12. ^ {{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-11-02-2008/referendum-za-nezavisnost-rs | title = Глас јавности: -{Referendum za nezavisnost RS} | publisher = Glas-javnosti.rs | date = 17. 2. 2008. | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  13. ^ „Rtrs: Samo Sretni Narodi Brzo Dolaze Do Države”. Rtrs.tv. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  14. ^ „{Dodik: Potrebno je ukinuti OHR}”. Livno-online.com. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  15. ^ „{Incko: Referendum krši Dejton}”. Blic.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  16. ^ „{Dodik: Narod se pita}”. B92.net. 09. 01. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  17. ^ „Vesti: Predlog mera za sastanak u Butmiru”. Vesti.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  18. ^ „Glas Rusije: Rusija Protiv Primoravanja Bih Na Promenu Ustava”. Pashto.ruvr.ru. 25. 11. 2009. Pristupljeno 15. 3. 2013. [mrtva veza]
  19. ^ „Politika: Otvaranje škole ne može niko da osporava”. Politika.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  20. ^ „Politika: Punoletstvo Republike Srpske”. Politika.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  21. ^ „RTS: Mesić ponovo napao Dodika” (na jeziku: srpski). Rts.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  22. ^ „Mesić: BiH kao Palestina u Evropi”. B92.net. 04. 01. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  23. ^ „Dodik: Neka se Mesić brine o Hrvatima” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 31. 10. 2009. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  24. ^ Futuro Internet Studio, Grgura Budislavića 99, HR-23000 Zadar, Croatia, +385.23.309171. „Mesić: Poslao bih vojsku na Republiku Srpsku”. 057info.hr. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  25. ^ Svijet. „Josipović: Slanje vojske na RS nije opcija”. Bitno.ba. Arhivirano iz originala 24. 01. 2010. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  26. ^ „DV: Tadić u UN kritikovao Mesića”. Dw-world.de. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  27. ^ „RTS: Kondicional, pa cirkular” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 23. 1. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уставна_криза_у_Босни_и_Херцеговини&oldid=27789044”