FK Vlasina
| FK Vlasina | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Puno ime | Fudbalski klub Vlasina | ||
| Nadimak | Rosuljci, Poplavsi | ||
| Osnovan | 1920. | ||
| Stadion | Stadion Rosulja, Vlasotince | ||
| Kapacitet | 4.000 | ||
| Liga | Srpska liga Istok | ||
| 2020/21. | Srpska liga Istok, 4. | ||
| |||
Fudbalski klub Vlasina je srpski fudbalski klub iz Vlasotinca koji se trenutno takmiči u Srpskoj ligi Istok, trećem takmičarskom nivou srpskog fudbala.
Jedan je od najstarijih klubova na prostoru bivše Jugoslavije, osnovan je davne 1920. godine. Prvu loptu i kopačke u Vlasotince doneo je iste godine iz Beča Vojislav Voja Popović, osnivač i prvi predsednik FK Vlasine. Igralište je bilo na Rosulji, na periferiji Vlasotinca, gde se i danas nalazi. U početku se igralo na opštinskom imanju, a tridesetih godina 20. veka opština je prenela imanje na ime kluba. Pravila kluba bila su potvrđena od strane Načelstva sreza vlasotinačkog 24. januara 1921. i zavedena pod broj 733, a jedan od članova glasio je: „Boja kluba je plavo-bela. Na dresovima nosiće se bela zvezda.“
Između dva svetska rata[uredi | uredi izvor]
Prvu utakmicu klub je odigrao u Leskovcu protiv leskovačkog Moravca i pobedio sa 2:0. I u revanšu u Vlasotincu Vlasina je bila bolja, pobedila sa 3:1 i izazvala oduševljenje kod publike koja je došla u velikom broju. Od tada je grad počeo da živi za fudbal, a otpočelo je i fudbalsko rivalstvo sa Leskovcem.
FK Vlasina je bio temelj, ali su se osnivali i drugi klubovi. U periodu od 1920. do 1925. postojali su, između ostalih, i SK Dečanski i SK Omladina koji su se kasnije spojili sa FK Vlasinom. Ostali vlasotinački klubovi nisu mogli da se suprotstave Vlasini, jedino je to uspelo Vlasotinačkom sportskom klubu (VSK) koji je u sezoni 1933/34. pobedio Vlasinu sa 2:0 i tako postao prvak Vlasotinca. U periodu od 1930. do 1934. Vlasina i VSK su bili veliki rivali, a rivalitet navijača ova dva tima mogao bi se uporediti sa rivalitetom navijača Partizana i Crvene zvezde (naravno u manjem obimu).
Najveći uspeh Vlasine predratnom periodu bio je 1932. na jubilarnom turniru fudbalskog kluba Pobeda iz Niša. Na turniru su učestvovali čuveni BSK iz Beograda, Jugoslavija, Pobeda i Vlasina. Vlasina je pobedila Pobedu sa 2:1, a Jugoslaviju sa 2:0. Prema rezultatima je trebalo da se BSK i Vlasina sastanu u finalu, ali niška Pobeda kao organizator nije dozvolila da se ova utakmica odigra, a pehar su dodelili Beograđanima. Nema dovoljno podataka da bi se ovaj slučaj razjasnio, ali je ipak za utehu Vlasotinčanima ostalo da je tadašnja štampa Vlasinu nazvala “bauk iz provincije”. Vlasina je imala dosta uspeha u takmičenjima na prostoru jugoistočne Srbije do početka Drugog svetskog rata. Po objavljivanju rata u Jugoslaviji prestala su organizovana sportska takmičenja.
Posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]
Posle rata, u sezoni 1955/56. Vlasina je bila nadomak plasmana u Četvrtu zonu Jugoslavije (2. liga tadašnje Jugoslavije), ali u baražu nije uspela da se izbori u konkurenciji Slobode iz Užica, Pelistera iz Bitolja i Metohije iz Prizrena. Ipak, već naredne sezone Vlasina osvaja prvo mesto u Niškom podsavezu – jug, a u kvalifikacijama sa pobednikom podsaveza – sever Železničarem ubedljivim pobedama Vlasina se plasirala u Četvrtu zonu Jugoslavije (2. liga). Nastalo je veliko slavlje, Vlasotince nije prespavalo tu noć 30. juna 1957. godine. Vlasina je odlično igrala u Četvrtoj zoni u društvu mnogih prethodnih i budućih prvoligaša, a to najbolje odslikava jedan od naslova u JSL Sportu koji je glasio “Vlasina neće u Prvu ligu jer nema para”. Na kraju sezone Četvrta zona je rasformirana, pa su Vlasina, Dubočica i Radnički Niš vraćeni u Nišku fudbalsku zonu.
Sezone 1987/88. fudbaleri Vlasine su osvojili Južnomoravsku ligu, ali razloga za slavlje nije bilo previše zbog katastrofalne poplave koja je pogodila Vlasotince 1988. Na dan poplave Vlasina je igrala utakmicu protiv Moravca iz Predejana, a ista je prekinuta u 82. minutu zbog provale oblaka pri rezultatu 8:0 za Vlasinu. Posle poplave mnogi su priskočili u pomoć i gradu, i klubu, između ostalih i Crvena zvezda, Partizan, OFK Beograd... Naredne sezone Vlasina je osvojila i Srpsku ligu – jug i tako se plasirala u Prvu srpsku ligu, što je možda bio i najveći uspeh u dotadašnjoj istoriji kluba, uz igranje u Četvrtoj zoni. Prve sezone u Prvoj srpskoj ligi Vlasina je osvojila visoko 3. mesto, a u narednoj sezoni bila najveće i najneprijatnije iznenađenje osvajanjem pretposlednjeg, 17. mesta. Devedesete je Vlasina provela uglavnom tavoreći između treće i četvrte lige, a onda su omladinci Vlasine nagovestili da će se nešto promeniti. Oni su u sezoni 1999/2000. osvojili su Kup južnomoravskog regiona, pa Kup Istočne Srbije, a ispali tek u polufinalu Kupa Srbije od Partizana za koji je tada igrao Danko Lazović koji je i bio igrač utakmice. Krajem dvadesetog veka dosta navijača su okupljale utakmice između Vlasine i gradskog rivala MSK-a iz Manastirišta, vlasotinačkog predgrađa.
U novom veku[uredi | uredi izvor]
Januara 2001. godine izabrana je nova uprava. Za predsednika kluba je izabran Vlada Filipović, a za potpredsednika Jovan Stojanović – “Pajsa”. Odmah se krenulo sa renoviranjem stadiona, koji je tokom prve decenije 21. veka imao jedan od najboljih terena u zemlji.[traži se izvor] Sezone 2001/02. vodila se velika borba između Vlasine i niškog Cara Konstantina za plasman u Drugu saveznu ligu, koja je na kraju morala da bude odlučena u baražu. Atmosfera je dostigla usijanje, a Nišlije su uspele da odole u paklu koji su napravili navijači Vlasine, popularni Poplavsi – 0:0. U revanšu u Nišu, Car Konstantin je pobedio sa 2:0 i ipak otišao u Drugu saveznu ligu. No, iz ovog poraza Vlasina je izašla još jača i naredne sezone 2002/03. ubedljivo osvojila prvo mesto i plasirala se u Drugu saveznu ligu - istok. Posle odlučujuće pobede protiv BSK Bujanovca nastalo je veliko slavlje na stadionu. U jakoj konkurenciji Vlasina se izborila za 5. mesto plasman u novoformiranu jedinstvenu drugu ligu, a spektakl protiv Radničkog iz Niša na Rosulji posmatrao je i selektor reprezentacije SCG - Ilija Petković (Vlasina je pobedila 2:1, a i u Nišu 1:0). U sezoni 2004/05. Vlasina je izborila opstanak u veoma jakoj konkurenciji, a druga liga je promenila ime u Prva liga – Srbija, pa su tako Vlasotinčani po prvi put dobili prvoligaša. U sezoni 2005/06. Vlasina je stigla do četvrtfinala kupa, izbacivši superligaše Budućnost iz Podgorice i beogradski Rad. U četvrtfinalu Vlasina je neočekivano ispala od Kolubare u Lazarevcu na penale, a u prvenstvu je tesno izborila opstanak osvojivši 14. mesto.
u sezoni 2006/07. Vlasina je u kupu stigla do osmine finala, gde je ispala od superligaša Bežanije na penale posle 0:0 u regularnom toku. Tim se u prvenstvu do samog kraja borio za plasman u baraž za popunu Meridijan Super Lige, ali je ipak posustao u zadnjem kolu, na kraju osvojivši solidno 9. mesto.
Sezona 2007/08. donela je novo i treće uzastopno ispadanje Vlasine iz kupa na penale, ovog puta u Zemunu od istoimenog kluba, posle 1:1 u regularnom toku i 6:5 za Zemun posle penala, a donela je i novu selidbu u niži rang. Klub je sezonu 2007/08. završio na 16. mestu Prve lige Srbije i ispao u niži rang, Srpsku ligu Istok, gde se takmičio naredne 4 sezone.
Prestanak privatnih, kao i ulaganja opštine u Vlasinu od 2007. do danas odrazio se ispadanjem u Nišku zonu, u kojoj se klub takmiči u sezoni 2012/13.
Dana 17. novembra 2010. FK Vlasina je proslavila 90 godina postojanja, kada je odigrala prijateljsku utakmicu sa Crvenom zvezdom pred 4.000 gledalaca, a rezultat je bio 3:0 za gostujuću ekipu.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Proslava 90 godina FK Vlasina, www.sportal.rs”. Pristupljeno 27. 4. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. mart 2012)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- FK Vlasina
- Rezultati Vlasine na srbijasport.net
