Finale UEFA Lige Evrope 2020.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Finale Lige Evrope 2020.
Zvaničan poster za finalnu utakmicu

Španija Sevilja

Italija Inter
3 : 2
Datum21. avgust 2020.
StadionStadion Rajnenergija, Keln
Igrač utakmiceHolandija Luk de Jong (Sevilja)
SudijaHolandija Dani Mekeli (Holandija)[1]
Posećenost0

Finale UEFA Lige Evrope 2020. godine bila je poslednja utakmice 49. sezone sekundarnog fudbalskog takmičenja pod okriljem UEFA, Lige Evrope 2019/20. Odigrano je na Stadionu Rajnenergija u Kelnu, Nemačka, datuma 21. avgusta 2020. godine, između španske Sevilje i italijanskog Intera.[2] Sevilja je kao pobednik takmičenja stekla pravo da igra protiv Bajern Minhena, osvajača UEFA Lige šampiona 2019/20. u UEFA Superkupu 2020.[3]

Prvobitno je planirano da se utakmica održi 27. maja 2020. godine na stadionu PGE u Gdanjsku, Poljska. Međutim, UEFA je 23. marta 2020. najavila da je finale odloženo zbog pandemije virusa korona. 17. juna iste godine, UEFA je odlučila da premesti mesto održavanja finalne utakmice u Keln.

Učesnici[uredi | uredi izvor]

U sledećoj tabeli, finala do 2009. godine bila su u eri Kupa UEFA, od 2010. godine u eri UEFA Lige Evrope.

Klub Prethodni nastupi u finalima (boldovano označava šampiona)
Španija Sevilja 5 (2006, 2007, 2014, 2015, 2016)
Italija Inter 4 (1991, 1994, 1997, 1998)

Stadion[uredi | uredi izvor]

Stadion na kom se odigrala utakmica je promenjen i odigrana je na Stadionu Rajnenergija.

Mesto odigravanja utakmice, kao i stadion su promenjeni. Umesto na Stadion Energa, u Gdanjsk, finalna utakmica je odigrana na Stadionu Rajnenergija u Kelnu.

Izvršni odbor UEFA izabrao je Stadion Rajnenergijau Kelnu za domaćina na sednici 17. juna 2020. Ovo je prvo finale klupskog takmičenja UEFA-e održano na ovom stadionu i prvo finale Lige Evrope koje se održava u Nemačkoj od 2010. godine. Tokom ere igranja finalnih utakmica u dve utakmice, zemlja je 11 puta bila domaćin, a kad je igrana jedna finalna utakmica bili su domaćini 2001. u Dortmundu i finale 2010. u Hamburgu.

Stadion je prvi put otvoren 1923. godine kao stadion Mungersdorfer i bio je matični stadion Kelna u Bundesligi od 1948. Pretrpeo je dve velike obnove. Bio je domaćin EVRO 1988., kao i FIFA Kup konfederacija 2005. i Svetskog prvenstva 2006. godine.

Pozadina meča[uredi | uredi izvor]

Utakmica je rekordno šesto finale Kupa UEFA / Lige Evrope za Sevilju, najuspešniji tim u istoriji takmičenja. Klub je osvojio sva prethodna finala 2006, 2007, 2014, 2015. i 2016. godini.[4] Utakmica je peto finale za Inter, a njihovo prvo od reforme takmičenja u Ligu Evrope. Oni su prvi italijanski tim koji je stigao do finala Kupa UEFA / Lige Evrope posle Parme - 1999. godine.

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: UEFA Liga Evrope 2019/20. i UEFA Liga šampiona 2019/20.

Napomena: U mečevima ispod prvo je naveden rezultat finaliste, a potom rezultat protivnika (D: domaćin, G: gost, N: neutralni teren).

Španija Sevilja Kolo Italija Inter
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Grupna faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Azerbejdžan Karabag 5 : 0 3 : 0 (G) 2 : 0 (D) 1. i 5. kolo Češka Slavija Prag 4 : 2 1 : 1 (D) 3 : 1 (G)
Kipar APOEL 1 : 1 1 : 0 (D) 0 : 1 (G) 2. i 6. kolo Španija Barselona 2 : 4 1 : 2 (G) 1 : 2 (D)
Luksemburg F91 Didelanž 8 : 2 3 : 0 (D) 5 : 2 (G) 3. i 4. kolo Njemačka Borusija Dortmund 4 : 3 2 : 3 (G) 2 : 0 (D)

Pobednici Grupe A

Tim U P N I DG PG GR B
1. Španija Sevilja 6 5 0 1 14 3 +11 15
2. Kipar APOEL 6 3 1 2 10 8 +2 10
3. Azerbejdžan Karabag 6 1 2 3 8 11 -3 5
4. Luksemburg F91 Didelanž 6 1 1 4 8 18 -10 4
Grupna faza

Pobednici Grupe F

Tim U P N I DG PG GR B
1. Španija Barselona 6 4 2 0 9 4 +5 14
2. Njemačka Borusija Dortmund 6 3 1 2 8 8 0 10
3. Italija Inter 6 2 1 3 10 9 +1 7
4. Češka Slavija Prag 6 0 2 4 4 10 -6 2
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Nokaut faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Rumunija ČFR Kluž 1 : 1 (pgg) 1 : 1 (G) 0 : 0 (D) Šesnaestina finala Bugarska Ludogorec Razgrad 4 : 1 2 : 0 (G) 2 : 1 (D)
Italija Roma 2 : 0 Osmina finala Španija Hetafe 2 : 0
Engleska Vulverhempton vonderersi 1 : 0 Četvrtfinale Njemačka Bajer Leverkuzen 2 : 1
Engleska Mančester junajted 2 : 1 Polufinale Ukrajina Šahtar Donjeck 5 : 0

Timovi[uredi | uredi izvor]

Put do finala Lige Evrope
Tim Sevilja Inter
Šesnaestina finala Rumunija ČFR Kluž Bugarska Ludogorec Razgrad
Osmina finala Italija Roma Španija Hetafe
Četvrtfinale Engleska Vulverhempton vonderersi Njemačka Bajer Leverkuzen
Polufinale Engleska Mančester junajted Ukrajina Šahtar Donjeck

Pred meč[uredi | uredi izvor]

Identitet[uredi | uredi izvor]

Originalni identitet finala UEFA Lige Evrope 2020. godine otkriven je na žrebu u grupnoj fazi 30. avgusta 2019.[5]

Ambasador[uredi | uredi izvor]

Ambasador za prvobitno finale u Gdanjsku je bivši poljski internacionalac Andrzej Buncol,[6] koji je osvojio Kup UEFA 1987/88. sa Bajer Leverkuzen.

Sudije[uredi | uredi izvor]

18. avgusta 2020. UEFA je imenovala Holanđanina Danija Mekelija za sudiju za finale. Mekeli je FIFA-in sudija od 2011. godine, a prethodno je bio dodatni pomoćni sudija u finalu Lige šampiona 2018. i video pomoćni sudija u finalu Lige šampiona 2019. godine. Takođe je bio pomoćni sudija za video pomoć u finalu Svetskog prvenstva 2018. Pridružili su mu se četvorica njegovih sunarodnika, Mario Diks i Hejsel Stegstra kao pomoćni sudije, Johem Kamphuis kao glavni pomoćni sudija i Kevin Blom kao jedan od pomoćnika zvaničnika VAR-a. Drugi pomoćnik VAR-a za finale bio je Pavel Gil iz Poljske, a njegov sunarodnik Tomaš Sokolnicki je bio zadužen kao sudija za VAR-a (pregled ofsajda). Anastasios Sidiropoulos iz Grčke obavljao je funkciju četvrtog zvaničnika.[1]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Španija Sevilja3 : 2Italija Inter
 Izveštaj
Gledalaca: 0
Sevilja
Inter
Sevilja:
G 13 Maroko Jasin Bunu
O 16 Španija Hesus Navas (K)
O 12 Francuska Žil Kunde
O 20 Brazil Dijego Karlos Žuti karton 4’ Izašao iz igre — zamenjen 86’
O 23 Španija Serhio Reguiljon
S 24 Španija Džoun Džordan
S 25 Brazil Fernando
S 10 Argentina Ever Banega Žuti karton 45’
N 5 Argentina Lukas Okampos Izašao iz igre — zamenjen 71’
N 19 Holandija Luk de Jong Izašao iz igre — zamenjen 85’
N 41 Španija Suso Izašao iz igre — zamenjen 77’
Izmene:
G 1 Češka Tomaš Vaclik
G 31 Španija Havi Dijaz
O 3 Španija Serđi Gomez
O 18 Španija Serhio Eskudero
O 36 Španija Genaro Rodrigez
O 40 Španija Pablo Perez
S 17 Srbija Nemanja Gudelj Ušao u igru 86’
S 21 Španija Oliver Tores
S 22 Argentina Franko Vaskez Ušao u igru 77’
N 11 Španija Munir Ušao u igru 71’
N 28 Španija Hose Lara
N 51 Maroko Jusef En Nesiri Ušao u igru 85’
Menadžer:
Španija Hulen Lopetegi
Inter:
G 1 Slovenija Samir Handanović (K)
O 2 Urugvaj Dijego Godin Izašao iz igre — zamenjen 90’
O 6 Holandija Stefan de Vraj
O 95 Italija Alesandro Bastoni Žuti karton 55’
S 23 Italija Nikolo Barela Žuti karton 41’
S 77 Hrvatska Marcelo Brozović
S 5 Italija Roberto Galjardini Žuti karton 73’ Izašao iz igre — zamenjen 78’
S 33 Italija Danilo d'Ambrozio Izašao iz igre — zamenjen 78’
S 15 Engleska Ešli Jang
N 9 Belgija Romelu Lukaku
N 10 Argentina Lautaro Martinez Izašao iz igre — zamenjen 78’
Izmene:
G 27 Italija Danijele Padeli
O 13 Italija Andrea Ranokija
O 31 Italija Lorenco Pirola
O 34 Italija Kristijano Biragi
O 37 Slovačka Milan Škrinjar
S 11 Nigerija Viktor Mozes Ušao u igru 78’
S 12 Italija Stefano Sensi
S 20 Španija Borha Valero
S 24 Danska Kristijan Eriksen Ušao u igru 78’
S 87 Italija Antonio Kandreva Ušao u igru 90’
N 7 Čile Aleksis Sančez Ušao u igru 78’
N 30 Italija Sebastijano Espozito
Menadžer:
Italija Antonio Konte Žuti karton 18’

Igrač utakmice:
Luk de Jong (Sevilja)

Pravila:
  • Glavni deo utakmice traje 90 minuta.
  • Ukoliko je neophodno, igraju se dva produžetka od po 15 minuta.
  • Ukoliko je rezultat i dalje nerešen, šutiraju se penali.
  • Dozvoljene ukupno tri izmene po ekipi, četvrta ukoliko se igraju produžeci.

Glavni sudija:[1]
Dani Mekeli (Holandija)
Pomoćne sudije:[1]
Mario Diks (Holandija)
Hejsel Stegstra (Holandija)
Četvrti sudija:[1]
Anastasios Sidiropulos (Grčka)
Glavni sudija u VAR sobi:[1]
Johem Kampuhis (Holandija)
VAR asistenti:[1]
Kevin Blum (Holandija)
Pavel Gil (Poljska)
Ofsajd VAR:[1]
Tomaš Sokolnicki (Poljska)

Statistika[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „Referee team appointed for UEFA Europa League final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 18. 8. 2020. Pristupljeno 18. 8. 2020. 
  2. ^ „Seville to host 2021 UEFA Europa League final”. Union of European Football Associations. 24. 9. 2019. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  3. ^ „Champions League and Europa League changes next season”. Union of European Football Associations. 27. 2. 2018. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  4. ^ Stokkermans, Karel (28. 2. 2019). „UEFA Cup”. RSSSF. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  5. ^ „2020 Gdańsk UEFA Europa League final identity unveiled”. UEFA.com. 30. 8. 2019. 
  6. ^ „Sorteggi Europa League: la Roma trova il Moenchengladbach, Rennes e Celtic per la Lazio” (na jeziku: italijanski). Corriere dello Sport – Stadio. 30. 8. 2019. Pristupljeno 3. 6. 2020. 
  7. ^ a b v „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 8. 2020. Pristupljeno 21. 8. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_Европе_2020.&oldid=27036071”