Francusko-brazilska granica
Granica između Francuske i Brazila je međunarodna granica koja ograničava nacionalne teritorije Brazila i Francuske na severoistoku Južne Amerike, kao i izvan nje, na zapadu Atlantskog okeana.[1] Dugačka je 730,4 km i razdvaja državu Brazila Amapu od Francuske Gvajane, prekomorskog departmana Republike Francuske.[2]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Granica između ove dve zemlje započinje na jugozapadu, na samoj Gvajanskoj visoravani i time stvara tromeđe zajedno sa granicom Brazila i Surinama.[3] Na mapama Nacionalnog instituta za geografske i šumske informacije „Koulimapopan” (šp. Koulimapopann), granica se nalazi na 2° 20' 15,2" severne geografske širine i 54° 26' 04,4" zapadne geografske dužine.[4]
Od ove tačke pa duž cele granice koja iznosi 303,2 km proteže se vododelnica, zamišljena linija od koje se sve vode, koje padnu na zemlju, slivaju u dva različita drenažna sistema i koja se nalaze između Amazona i Gvajanskih reka koje zatim direktno ulivaju u Atlantski okean. Sliv se zatim spaja sa rekom Ojrok, koja stvara 427,2 km prirodnu granicu. Na samoj granici između Francuske i Brazila, Ojrok razdvaja teritorijalna mora ovih država.[5]
Ovaj sliv je danas jedna od najdužih prirodnih granica između Gruzije i Rusije, Francuske i Španije i Brazila i Surinama.[6] Po svojoj dužini, granica je na 121. mestu u svetu odmah iza finsko - norveške granice i ispred gruzijsko - ruske granice. Najduža je Francuska granica, ali je najkraća u Brazilu.[7]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Granica je uspostavljena nakon potpisivanja sporazuma u Utrehtu u kojem su potpisani nekoliko bilateralnih mirovnih sporazuma u martu i aprilu 1713. godine. Ovim sporazumom završen je rat za špansko nasleđe između Engleske i Ujedinjenih provincija s jedne i Francuske i Španije sa druge strane. U sporazumu se jasno naglašava: „Da će plovidba Amazonom, kao i dve obale reke, pripasti Portugaliji i da će reka Japoc ili Vinsent Pinson služiti kao ograničenje“.[8]
Nakon rata, Francuska se odrekla u korist Portugalije svih svojih prava koja je polagala nad „zemljama severa” franc. Cap Nord, smeštenih između Amazona i reke Japoc. U to vreme geografi su verovali da su ove dve reke bile samo jedna. Naknadna istraživanja pokazala su da postoji razlika od 2 stepena geografske širine između dve reke. Iako su se istraživanja nastavila, Francuska je i dalje tvrdila da je reka u stvari Rio Araguari dok Brazil tvrdi suprotno i misli da se radi o reci Iapok. Parnica između ove dve zemlje je trajala skoro dva veka, ali nakon nezavisnosti, uspostavili su vojne položaje i hrišćanske misije što će kasnije postati Francusko-Brazilski spor. Države su optužile jedna drugu za kršenje teritorijalnog integriteta i time prekršile nezavisnost države u vršenju spoljašnjih i unutrašnjih poslova.[9]
Ovaj spor je okončan tek 20. avgusta 1797. godine ugovorom kojim je utvrđena granica na reci Pinson. Nakon Napoleonovih ratova (1804—1815), francusko - portugalske trupe zauzele su grad Kajena, glavni i najveći grad francuske prekomorske teritorije Francuske Gvajane. Pariski mir, potpisan 30. maja 1814. godine, nadlaže da se Gvajana vrati Francuskoj takva kakva je bila 1. januara 1792. ali Brazilci su protiv ove odluke.
Nakon nekoliko godina duboke rasprave, internacionalni sud, sproveden od strane Švajcarske, doneo je presudu u korist Brazilu 1900. godine i time je je polovina Gvajane pripalo Brazilu kao i mnoštvo manjih zemalja koje su danas punočlane države Brazila.[10]
Danas, kulturni ostatak ovog perioda može se primetiti u državi Amapa, gde mnoštvo ljudi govori gvajanskim kreolskim jezikom.
Granični prelaz[uredi | uredi izvor]
Granica koja se nalazi na području tropske kišne šume, evolutivno najstarijeg ekosistema na planeti Zemlji kroz koju teču reke stvaraju močvare i blokiraju granični put. Francuska i Brazil odlučile su da ulože investicije i time obezbede sigurniji put između ove dve zemlje. Danas, na graničnom mestu postoji most i granična tačka pod nazivom Sveti Đorđe.[11]
Prelaz Sveti Đorđe[uredi | uredi izvor]
Godine 2003, Francuska je izgradila most pod nazivom Sveti Đorđe kako bi povezala Kajenu sa gradom Sveti Đorđe zahvaljujući putu RN2. Ovaj poduhvat je omogućio lakši prelaz i bolju ekonomiju za obe zemlje. Prema istraživanjima, Kajenski ljudi pazare u susednoj zemlji, po cenama mnogo nižim nego u Gvajani, dok u drugom pravcu, Brazilci odlaze u Francusku da traže posao.[12] Prelazi su pod velikom policijskom kontrolom zbog toga što ulaskom u francuski deo, osobe ulaze u Evropu.[13]
Francuski projekat podnet u julu 2005. godine predvideo je otvaranje dugog mosta preko reke Ojapok. Radovi su započeli 2009. i završeni 2011. godine. Ovaj most je po prvi put omogućio prelaz preko granice motornim vozilom. Inauguracija je održana 18. marta 2017. godine prisustvom francuskih i brazilijanskih zvaničnika.[14]
Zbog teške pristupačnosti, granicu između Francuske i Brazila je jako teško kontrolisati. Pored prelaza Sveti Đorđe, nadzorne patrole mogu se vršiti jedino rečnim putem, šumskim stazama i helikopterom, ali nije moguće sleteti zbog nepovoljnog terena.[15] Legija stranaca (franc. Légion étrangère) elitna, profesionalna borbena jedinica koja je sastavni deo francuske vojske, patrolira duž ove granice koliko je to moguće dok Nacionalna francuska žandarmerija kontroliše put RN2.[16]
Kotrole su rigorozne zbog toga što je granični prelaz jedan od ulaznih vrata u Evropu. Prelaz je otvoren svakog dana od 8 do 18 časova.[17][18]
Most[uredi | uredi izvor]
Granični most je izgrađen od betonskog materijala i povezan je kablovima. Dva pilona visine od po 83 metara drže most. Dužina mosta je 378 metara, ima dva koloseka širine 3,50 m. Propuh vazduha ispod mosta je 15 metara.[19] Na francuskoj strani pristup se vrši preko granične kontrolne stanice de su prisutne dve kontrolne uprave: granična policija i carina. Most je bez putarine (kabine se koriste za graničnu kontrolu, a ne za putarine) dostupan je i vozilima i pešacima. Sa brazilske strane put je neasfaltiran i zbog jakih sezonskih kiša put se ne koristi stalno.[20]
Prelaz granice motornim vozilom je dozvoljen pod uslovom da je vozilo osigurano (u Francuskoj je osiguranje obavezno dok u Brazilu to nije slučaj).[21]
Šematski prikaz granice[uredi | uredi izvor]
| Francuska (Francuska Gvajana) 
|
Brazil
| |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Arondisman | Lokalna zajednica | Granica | Granica | Lokalna zajednica | Stanje | |
| Atlantski okean | ||||||
| Kajena | Francuska Gvajana |  |
O j a p o k |
|
 Ojapok
|
 Amapa |
| Kamopi | ||||||
 Laranjar do Lari
| ||||||
| Arondisman San Loran | Maripasula | |||||
| Surinam | ||||||
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Pogled na most -
Ulica koja vodi prema graničnom prelazu -
Pogled na brazilski grad -
Nacionalni park Kanastra nadomak granice -
Granična kontrola -
Pogled na most sa francuskog dela
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Abrioux, Adeline (16. 10. 2019). „Histoire de la frontière franco-brésilienne en Guyane”. Les Clionautes (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ Granger, Stéphane (2011). „Le Contesté franco-brésilien : enjeux et conséquences d'un conflit oublié entre la France et le Brésil.”. Outre-Mers. Revue d'histoire. str. 157—177. doi:10.3406/outre.2011.4577. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ d’Hautefeuille, Madeleine Boudoux (16. 3. 2013). „La frontière franco-brésilienne (Guyane/Amapá), un modèle hybride entre mise en marge et mise en interface”. Confins. Revue franco-brésilienne de géographie / Revista franco-brasilera de geografia (na jeziku: francuski). doi:10.4000/confins.8259. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Oyapock, un pont trop loin ? Un pont pour quoi ? — Géoconfluences”. geoconfluences.ens-lyon.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Wikiwix's cache”. archive.wikiwix.com. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ „L'amitié France-Brésil -” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Les frontières de la France • 21Maps”. 21Maps (na jeziku: francuski). 20. 4. 2018. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ Larousse, Éditions. „Encyclopédie Larousse en ligne - traités d'Utrecht 1713-1715”. www.larousse.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Pierre Frenay : la frontière sèche entre la Guyane et le Brésil, c’est lui !”. Outre-mer la 1ère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „r/todayilearned - TIL the longest land border of France is with... Brazil. Because the French Guyana is officially part of France, the 649 km (405.6 mi) contiguous border is longest than any boundaries with European countries. Their longest border in Europe is with Spain, which is 646 km (403.8 mi) long”. reddit. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ Neuman, William (7. 12. 2015). „Linking Brazil to French Guiana, a Bridge for No One”. The New York Times. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Portail des Outre-mer La 1ère : actualités et info en direct, vidéo et podcast”. Outre-mer la 1ère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 7. 9. 2020.[mrtva veza]
- ^ Blair, Jonny (23. 6. 2014). „World Borders: How to Get From Brazil to French Guyana, Macapa to Oiapoque to St Georges de L’Oyapock”. Don't Stop Living. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Guyane/Brésil : Le pont de l'Oyapock enfin inauguré - Guyane 1ère”. youtube. Pristupljeno 7. 9. 2020.
- ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ Sévelin-Radiguet, Pauline (20. 11. 2012). „Usages et gestion du domaine forestier de Regina/Saint-Georges”. Confins. Revue franco-brésilienne de géographie / Revista franco-brasilera de geografia (na jeziku: francuski). doi:10.4000/confins.7981. Pristupljeno 6. 9. 2020.
- ^ „Nouveaux horaires du pont binational sur l’Oyapock / Coopération transfrontalière France-Brésil / Coopération / Politiques publiques / Accueil - Les services de l'État en Guyane”. www.guyane.gouv.fr. Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 7. 9. 2020.
- ^ „Brazil - History”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 9. 2020.
- ^ „Pont de l'Oyapock : une mise en service laborieuse qui nuit aux échanges commerciaux”. Guyane la 1ère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 7. 9. 2020.
- ^ „Pont sur l’Oyapock - DEAL GUYANE”. www.guyane.developpement-durable.gouv.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 7. 9. 2020.
- ^ „Véhicule et domicile : assurer ses biens au Brésil”. My Little Brasil : Le Brésil, en français ! (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 7. 9. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brazil, Brazil (1899). Frontières entre le Brésil et la Guyane Française: Documents: 1. ptie. Mission spécial du vicomte do Uruguay à Paris (1855-1856) Documents. Deuxième édition. 2. ptie. Protocoles de la Conférence de Paris sur la délimitation des Guyanes brésilienne et française. 1855-1856 (na jeziku: francuski). A. Lahure.
- Considérations géographiques sur l'histoire du Brésil: examen critique d'une nouvelle histoire générale du Brésil récemment publiée en portugais à Madrid par M. François-Adolphe de Varnhagan ... rapport fait à la Société de Géographie de Paris dans ses séances de 1er mai, 15 mai et 5 juin 1857 (na jeziku: francuski). L. Martinet. 1857.
- „Revue coloniale : extrait des Annales maritimes et coloniales”. Gallica (na jeziku: engleski). januar 1858.
- Les Voyages de Americ Vespuce Au Compte de L'Espagne Et Les Mesures Itineraires Employees Par Les Marins Espagnols Et Portugais Des Xve Et Xvie Siecles.
- digital.bbm. Varnhagen, Francisco Adolfo de, 1816-1878.
- Granger, Stéphane (2011). Le Contesté franco-brésilien : enjeux et conséquences d'un conflit oublié entre la France et le Brésil. str. 157—177.
