Hangul

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reč „hangul“ napisana hangulom

Hangul ili korejsko pismo (korej. 한글, 조선글[1] ) je pismo kojim se piše na Korejskom poluostrvu, od 15. veka.[2][3][4] Ono je nastalo 1443. godine pod kraljom Sejongom Velikim tokom Čoson dinastije. U današnje vreme, ovaj alfabet je zvanično pismo u Severnoj i Južnoj Koreji, i kozvanično u Janbjanskoj korejskoj autonomnoj prefekturi i Čangbajskom korejskom autonomnom okrugu kineske provincije Đilin. U Južnoj Koreji, Hangul se prvenstveno koristi za pisanje korejskog jezika, pošto je upotreba Hanče (kineskih slova) u tipičnom korejskom pisanju izgubila popularnost tokom kasnih 1990-tih.

U svojim klasičnim i modernimi formama, pismo ima 19 suglasničkih i 21 samoglasničko slovo. Međutim, umesto sekvencijalnog pisanja poput slova u latinskom pismu, hangulska slova se grupišu u blokove, odnosno, znaki, kao što je 한 han, svaki od kojih predstavlja slog. Drugim rečima, mada slog 한 han može da izgleda kao jedno slovo, on se zapravo sastoji od tri slova: ㅎ h, ㅏ a, i ㄴ n. Svaki slogovni blok se sastoji od dva do šest slova, sadrži bar jedan suglasnik i jedan samoglasnik. Na primer, korejska reč za „pčelu” (kkulbeol) se piše kao 꿀벌, a ne ㄲㅜㄹㅂㅓㄹ.[5] Ovi blokovi su zatim horizontalno uređeni sa leva nadesno ili vertikalno odozgo nadole sa praznim mestima između reči i interpunkcijom zapadnog stila.[6] Poput tradicionalnog kineskog pisanja, korejski tekstovi su tradicionalno bili pisani odozgo nadole, i zdesna nalevo, i ponekad se još uvek pišu tako iz stilskih razloga. Svaka korejska reč se sastoji od jednog ili više slogova, i stoga jednog ili više blokova.

Broj matematički mogućih blokova je 11.172, mada je daleko manji broj slogova dozvoljen u korejskoj fonotaktici, i svi dozvoljeni slogovi se ne javljaju u korejskim rečima. Od 11.172 mogućih hangulskih slogova, najčešćih 256 ima kumulativnu frekvenciju od 88,2%; dok oko prvih 512, pokriva 99,9%.[7] Hangul neki lingvisti opisuju kao „alfabetski slogovnik”, pošto on kombinuje svojstva i prednosti oba sistema ali bez nekih nedostataka pojedinačnih pristupa.[8][9][10] Neki lingvisti smatraju da je ovo pismo među fonološki najvernijim sistemima pisanja današnjice. Jedno interesantno svojstvo Hangula je da oblici njegovih suglasnika naizgled imitiraju oblike usta govornika prilikom izgovaranja svakog suglasnika.[10][6][11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pismo je nastalo sredinom 15. veka za vreme korejskog kralja Sejonga Velikoga. Do tada su Korejci koristili kinesko pismo, koje je bilo previše komplikovano za obični narod pa su čitati i pisati znali samo pripadnici plemstva, i to uglavnom muškarci. Većina Korejaca bila je gotovo nepismena pre uvođenja hangula. Pismo je osmišljeno tako da ga svi mogu lako naučiti. U dokumentu, koji je pratio nastanak hangula, pisalo je da će mudrac naučiti hangul već isto jutro, a glupom će trebati deset dana. Neki konfučijski učenjaci smatrali su da je kinesko pismo jedino pravo i gledali su na hangul kao na pretnju. Međutim, on je bio veoma dobro prihvaćen, pogotovo među ženama i piscima beletristike. Tako je dobro poslužio za širenje informacija među narodom, da ga je paranoidni korejski kralj Jeonsangzn zabranio 1504. godine. U kasnijim vekovima, hangul je ponovno zaživeo i udomaćio se. Tek 1894. postao je službeno pismo u državnim dokumentima, 1895. ušao je u škole, a 1896. počele su izlaziti prve dvojezične novine na hangulu i engleskom jeziku. Kada je Japan aneksirao Koreju 1910, japanski jezik postao je službeni, a hangul se nastavio koristiti. Ortografija je delomično uređena 1912. godine, a potpuno 1946. nakon uspostavljanja nezavisnosti. Kinesko pismo se sve manje koristilo. Korejci nastoje proširiti korišćenje hangula u Aziji. Van Koreje, počeo se koristiti i na delu indonežanskog ostrva Sulavesija od 2009. godine.

Hangul abeceda[uredi | uredi izvor]

Znakovi hangulske abecede zovu se jamo. „Ja“ znači slovo, a „mo“ znači majka. Postoji 51 jamo, od kojih su 24 ekvivalentni slovima latiničnog pisma, a ostali su spoj dva ili više slova. Od 24 jednostavna jama, 14 su suglasnici, a 10 samoglasnici. Lingvisti hvale hangul zbog dizajna znakova. Oblik jama je u skladu sa fonemima koje predstavljaju. Oblik suglasnika je nastao na osnovu oblika usta i jezika dok se izgovara to slovo, a samoglasnici se sastoje od vodoravnih i uspravnih crta i lako se razlikuju od suglasnika.

Suglasnici[uredi | uredi izvor]

Slova korejskog alfabeta i vodič izgovora

Sledeći suglasnici se koriste u modernom korejskom alfabetu:

  • 9 obični suglasnici: ㄱ, ㄴ, ㄷ, ㄹ, ㅁ, ㅂ, ㅅ, ㅇ, ㅈ
  • 5 napeti suglasnici: ㄲ, ㄸ, ㅃ, ㅆ, ㅉ
  • 5 aspirisani suglasnici: ㅊ, ㅋ, ㅌ, ㅍ, ㅎ

Donja tabela prikazuje svih 19 suglasnika u južnokorejskom alfabetnom redosledu sa revidiranim romanizacionim ekvivalentima za svako slovo. Suglasnici u korejskom alfabetu mogu da zvuče drugačije u zavisnosti od toga da li su inicijalna ili finalna slova u slogu. Neki suglasnici se jedino javljaju u bilo inicijalnoj ili finalnoj poziciji sloga.

Slova (revidirana romanizacija) ㄱ ㄲ ㄴ ㄷ ㄸ ㄹ ㅁ ㅂ ㅃ ㅅ ㅆ ㅇ ㅈ ㅉ ㅊ ㅋ ㅌ ㅍ ㅎ
Inicijalno g kk n d tt r m b pp s ss (silent) j jj ch k t p h
Finalno* k k n t – l m p – t ss/ s/ t/ n ng t – t k t p h
Asimilacija: kombinacija između prethodećeg finalnom slovu reči* (gornji red) izgovara se kao + ono koje sledi inicijalnom slovu reči** (donji red) izgovara se kao:

(e.g. 강루 - kang+ru = kang+nu, 있어 - iss+eo = is-seo, -합니다 - -hap+ni+da = -ham-ni-da)

Prethodi finalnom slovu reči* ㄱ

(k)

ㄲ

(kk)

ㄴ

(n)

ㄷ

(t)

ㄸ

(-)

ㄹ

(l)

ㅁ

(m)

ㅂ

(p)

ㅃ

(-)

ㅅ

(t)

ㅆ

(ss/ s/ t/ n)

ㅇ

(ng)

ㅈ

(t)

ㅉ

(-)

ㅊ

(t)

ㅋ

(k)

ㅌ

(t)

ㅍ

(p)

ㅎ

(h)

Sledi inicijalnom slovu reči** ㅇ(ng) g kk+h n t - r m p - s ss ng+h t+ch - t+ch k+h t+ch p+h h
ㅎ(h) k kk+h n+h t - r/

l+h

m+h p - t - ng+h t+ch - t+ch k t p -
ㄱ(k) k+k n+g t+g - l+g m+g b+g - t+g - ng+g t+g - t+g t+g p+g h+k
ㄴ(n) ng n+n - l+n m+n m+n - t+n n+n ng+n t+n - t+n t+n p+n h+n
ㄷ(d) k+d n+d t+t - l+d m+d p+d - t+t t+t ng+d t+t - t+t k+d t+t p+d h+t
ㄹ(r) g+n l+l - l+l m+n m+n - - n - r
ㅁ(m) g+m n+m t+m - l+m m+m m+m - t+m - ng+m t+m - t+m k+d t+m p+m h+m
ㅂ(b) g+b - p+p - t+b - -
ㅅ (s) ss+s t+ch
ㅈ(j) t+ch

Suglasnici u korejskom afabetu se mogu kombinovati u 11 suglasničkih klastera, koji se uvek javljaju u krajnjoj poziciji u slogu. Oni su: ㄳ, ㄵ, ㄶ, ㄺ, ㄻ, ㄼ, ㄽ, ㄾ, ㄿ, ㅀ, and ㅄ.

Kombinacije suglasničkih klastera (jedino se koriste samostalno ili prethode krajnjem slovu reči)

(e.g. [samostalno] 닭 dag; [prethodi krajnjem slovu reči] 없다 - eop-ta, 앉아 an-ja)

Prethodi krajnjem slovu reči* ㄳ

(gs)

ㄵ

(nj)

ㄶ

(nh)

ㄺ

(lg)

ㄻ

(lm)

ㄼ

(lb)

ㄽ

(ls)

ㄾ

(lt)

ㄿ

(lp)

ㅀ

(lh)

ㅄ

(ps)

(samo izgovarano) g nj nh g m b s t p h p
Sledi inicijalnom slovu reči** ㅇ(ng) g+s n+j l+h l+g l+m l+b l+s l+t l+p l+h p+s
ㄷ(d) g+t nj+d/

nt+ch

n+t g+d m+d b+d l+t l+t p+d l+t p+t

Samoglasnici[uredi | uredi izvor]

Donja tabela prikazuje 21 samoglasnik koji se koristi u modernom korejskom alfabetu u južnokorejskom alfabetnom redosledu sa ekvivalentima revidirane romanizacije za svako slovo. Ne postoji saglasnost među lingvistima po pitanju broja fonema u odnosu na diftonge među samoglasnicima korejskog alfabeta.[12]

Slova ㅏ ㅐ ㅑ ㅒ ㅓ ㅔ ㅕ ㅖ ㅗ ㅘ ㅙ ㅚ ㅛ ㅜ ㅝ ㅞ ㅟ ㅠ ㅡ ㅢ ㅣ
Revidirana romanizacija a ae ya yae eo e yeo ye o wa wae oe yo u wo we wi yu eu ui i

Unikod[uredi | uredi izvor]

Blokovi hangulskih znaka (U+1100–U+11FF) i hangulskih kompatibilnih znaka (U+3130–U+318F) su dodati u Unikodov standard u junu 1993. sa objavljivanjem verzije 1.1. Slova su relocirana na njihovu sadašnju lokaciju u julu 1996. sa objavljivanjem verzije 2.0.

Blokovi proširenih hangulskih znaka A (U+A960–U+A97F) i proširenih hangulskih znaka B (U+D7B0–U+D7FF) su dadati u Unikodov standard u oktobru 2009. sa objavljivanjem verzije 5.2.

Hangulski znaci[1]
Zvanična kodna tabela Unikodovog konzorcijuma (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+110x ᄀ ᄁ ᄂ ᄃ ᄄ ᄅ ᄆ ᄇ ᄈ ᄉ ᄊ ᄋ ᄌ ᄍ ᄎ ᄏ
U+111x ᄐ ᄑ ᄒ ᄓ ᄔ ᄕ ᄖ ᄗ ᄘ ᄙ ᄚ ᄛ ᄜ ᄝ ᄞ ᄟ
U+112x ᄠ ᄡ ᄢ ᄣ ᄤ ᄥ ᄦ ᄧ ᄨ ᄩ ᄪ ᄫ ᄬ ᄭ ᄮ ᄯ
U+113x ᄰ ᄱ ᄲ ᄳ ᄴ ᄵ ᄶ ᄷ ᄸ ᄹ ᄺ ᄻ ᄼ ᄽ ᄾ ᄿ
U+114x ᅀ ᅁ ᅂ ᅃ ᅄ ᅅ ᅆ ᅇ ᅈ ᅉ ᅊ ᅋ ᅌ ᅍ ᅎ ᅏ
U+115x ᅐ ᅑ ᅒ ᅓ ᅔ ᅕ ᅖ ᅗ ᅘ ᅙ ᅚ ᅛ ᅜ ᅝ ᅞ  HC 
F
U+116x  HJ 
F 		ᅡ ᅢ ᅣ ᅤ ᅥ ᅦ ᅧ ᅨ ᅩ ᅪ ᅫ ᅬ ᅭ ᅮ ᅯ
U+117x ᅰ ᅱ ᅲ ᅳ ᅴ ᅵ ᅶ ᅷ ᅸ ᅹ ᅺ ᅻ ᅼ ᅽ ᅾ ᅿ
U+118x ᆀ ᆁ ᆂ ᆃ ᆄ ᆅ ᆆ ᆇ ᆈ ᆉ ᆊ ᆋ ᆌ ᆍ ᆎ ᆏ
U+119x ᆐ ᆑ ᆒ ᆓ ᆔ ᆕ ᆖ ᆗ ᆘ ᆙ ᆚ ᆛ ᆜ ᆝ ᆞ ᆟ
U+11Ax ᆠ ᆡ ᆢ ᆣ ᆤ ᆥ ᆦ ᆧ ᆨ ᆩ ᆪ ᆫ ᆬ ᆭ ᆮ ᆯ
U+11Bx ᆰ ᆱ ᆲ ᆳ ᆴ ᆵ ᆶ ᆷ ᆸ ᆹ ᆺ ᆻ ᆼ ᆽ ᆾ ᆿ
U+11Cx ᇀ ᇁ ᇂ ᇃ ᇄ ᇅ ᇆ ᇇ ᇈ ᇉ ᇊ ᇋ ᇌ ᇍ ᇎ ᇏ
U+11Dx ᇐ ᇑ ᇒ ᇓ ᇔ ᇕ ᇖ ᇗ ᇘ ᇙ ᇚ ᇛ ᇜ ᇝ ᇞ ᇟ
U+11Ex ᇠ ᇡ ᇢ ᇣ ᇤ ᇥ ᇦ ᇧ ᇨ ᇩ ᇪ ᇫ ᇬ ᇭ ᇮ ᇯ
U+11Fx ᇰ ᇱ ᇲ ᇳ ᇴ ᇵ ᇶ ᇷ ᇸ ᇹ ᇺ ᇻ ᇼ ᇽ ᇾ ᇿ
Napomene
1.^ Od Unikodove verzije 11.0
2. ᄀ: Hangulski znaci sa zelenom pozadinom su slova u modernoj upotrebi, koja se mogu konvertovati u prekomponovane hangulske suglasnike pod NFC formom Unikodove normalizacije.
Hangulski znaci sa belom pozadinom se koriste samo u arhaičnom korejskom i za njih nema korespondirajućih prekomponovanih hagulskih suglasnika.
„Conjoining Jamo Behavior” (PDF). The Unicode Standard. jun 2018. 
Prošireni hangulski znaci - A[1][2]
Zvanična kodna tabela Unikodovog konzorcijuma (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+A96x ꥠ ꥡ ꥢ ꥣ ꥤ ꥥ ꥦ ꥧ ꥨ ꥩ ꥪ ꥫ ꥬ ꥭ ꥮ ꥯ
U+A97x ꥰ ꥱ ꥲ ꥳ ꥴ ꥵ ꥶ ꥷ ꥸ ꥹ ꥺ ꥻ ꥼ
Napomene
1.^ Od Unikodove verzije 11.0
2.^ Sive oblasti označavaju ne nekorišćene kodne tačke
Prošireni hangulski znaci - B[1][2]
Zvanična kodna tabela Unikodovog konzorcijuma (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+D7Bx ힰ ힱ ힲ ힳ ힴ ힵ ힶ ힷ ힸ ힹ ힺ ힻ ힼ ힽ ힾ ힿ
U+D7Cx ퟀ ퟁ ퟂ ퟃ ퟄ ퟅ ퟆ ퟋ ퟌ ퟍ ퟎ ퟏ
U+D7Dx ퟐ ퟑ ퟒ ퟓ ퟔ ퟕ ퟖ ퟗ ퟘ ퟙ ퟚ ퟛ ퟜ ퟝ ퟞ ퟟ
U+D7Ex ퟠ ퟡ ퟢ ퟣ ퟤ ퟥ ퟦ ퟧ ퟨ ퟩ ퟪ ퟫ ퟬ ퟭ ퟮ ퟯ
U+D7Fx ퟰ ퟱ ퟲ ퟳ ퟴ ퟵ ퟶ ퟷ ퟸ ퟹ ퟺ ퟻ
Napomene
1.^ Od Unikodove verzije 11.0
2.^ Sive oblasti označavaju nekorištene kodne tačke

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hangul”. Dictionary by Merriam-Webster. Merriam-Webster. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  2. ^ „Tale of Hong Gildong”. World Digital Library. Pristupljeno 3. 5. 2013. 
  3. ^ „알고 싶은 한글”. 국립국어원. National Institute of Korean Language. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  4. ^ Kim-Renaud 1997, str. 15
  5. ^ „Individual Letters of Hangeul and its Principles”. National Institute of Korean Language. 2008. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  6. ^ a b „How was Hangul invented?”. The Economist. 8. 10. 2013. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  7. ^ Lee, Soobok (2001). „Improving ACE using code point reordering v1.0”. tools.ietf.org. 
  8. ^ Taylor, Insup (1980). „The Korean writing system: An alphabet? A syllabary? a logography?”. Processing of Visible Language (na jeziku: engleski). Springer, Boston, MA: 67—82. doi:10.1007/978-1-4684-1068-6_5. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  9. ^ Taylor, Insup (2013). Kolers, Paul A., ur. Processing of Visible Language (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. str. 80—81. ISBN 9781468410686. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  10. ^ a b Pae, Hye K. (1. 1. 2011). „Is Korean a syllabic alphabet or an alphabetic syllabary”. Writing Systems Research. 3 (2): 103—115. ISSN 1758-6801. doi:10.1093/wsr/wsr002. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  11. ^ Cock, Joe (28. 6. 2016). „A linguist explains why Korean is the best written language”. Business Insider. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  12. ^ Brown, Lucien; Yeon, Jaehoon (2015). The Handbook of Korean Linguistics. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-37093-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hangul na Vikimedijinoj ostavi.
Potražite Appendix:List of modern Hangul syllabic blocks by strokes u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хангул&oldid=27684651”