Hanuka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hanuka (heb: “osvećenje”) je veliki jevrejski praznik.

Razlog praznovanja[uredi]

To je proslava pobede Izraelaca protiv helenističkih zavojevača u doba Antioha IV Epifana. Ovaj vladar je želeo da nasilnim putem helenizuje Jevreje, pa ih je na mnoge načine, uglavnom veoma surovim metodama, sprečavao u vršenju njihovih religioznih dužnosti. Branio je obrezivanje, a na kraju je u jerusalimski Hram postavio statuu Zevsa Olimpijskog, što je za Jevreje predstavljalo čin strašnog bezbožništva i nacionalnog poniženja. Taj se događaj, prema apokrifnoj (po pravoslavnom učenju deuterokanonskoj) Prvoj knjizi Makavejskoj, dogodio 167. g. pre Hrista. Tada je sveštenik Matija, iz Hasmonejske (v. Hasmonejci) dinastije, sa svojih pet sinova podigao ustanak. Posle njegove smrti, komandu nad ustanicima preuzima njegov sin Juda nazvan Makabej (čekić) - Juda Makabejac. Nakon tri godine ratovanja neprijatelj je bio potisnut iz većeg dela zemlje, Jerusalim oslobođen, tuđinski kipovi porušeni, a Hram očišćen i osvećen (hanuka). Pobeda nad neprijateljima je slavljena tokom osam dana.

Običaji vezani za praznik[uredi]

U Talmudu (v. Talmud) je zabeležena legenda prema kojoj je u Hramu bilo oskrnavljeno sve ulje namenjeno obrednim svetiljkama. Ostala je samo jedna posuda koja nije bila oskrnavljena a u njoj je bilo ulja dovoljno za jedna dan. Međutim, svetiljka je gorela svih osam dana. Tako je paljenje svetiljki tokom ovog praznika postalo narodni običaj što je kasnije i ozakonjeno u Talmudu. Prvog dana se pali jedna svetiljka, a kasnije svakog dana po još jedna i tako do osam. Iz ovih razloga su nastali i osmokraki svećnjaci, koji se danas nazivaju hanukija, da bi se razlikovali od sedmokrakih (v. Menora). Ovaj praznik obično pada u decembru, tada se u kući ne radi ništa, a porodica obično sedi oko stola i igra se zvrčkom, koja se na jidišu naziva trendel.

Spoljašnje veze[uredi]