Hipoteza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Algoritam za postavljanje teorije naučnim metodom

Hipoteza (grč. υποθεσις) od podloženo, podmetanje; naslućivanje, pretpostavka o razlozima, uzrocima, silama, zakonima, odnosima koja služi za rešenje problema, za ispunjavanje praznina iskustva, za uspostavljanje veza, za opojmljivanje zakonomernosti; hipotezom se naziva takva objašnjavajuća pretpostavka posebno onda kada joj se priznaje neki verovatnosni sadržaj.

Načini li se pretpostavka samo kao pokušaj, da bi se rešio neki problem, govori se o radnoj hipotezi; ako se ona ne priznaje kao ispravna, ali se ipak pokazuje kao praktično celishodna za obradu nekog problema, tada se govori o fikciji.

Ukoliko je reč o teorijski nedokazivom, ali za sprovođenje neke zamisli neophodnom naslućivanju, tada je na delu postulat, ili, u slučaju da primenjene pojmove ne zatičemo, nego sami proizvodimo, postavka. Hipoteza treba da se potkrepi (potkrepljivanje, verifikacija).

Hipoteza u matematici[uredi]

U matematici, hipoteza je matematički iskaz koji izgleda da je verovatno tačan, ali njegova tačnost nije formalno dokazana po pravilima matematičke logike. Kada se neka hipoteza formalno dokaže, ona dobija status teoreme, i može se dalje koristiti bez rizika u konstrukciji drugih formalnih matematičkih dokaza. Sve do tada, svaki dokaz u kome se koristi hipoteza i sam rezultuje hipotezom sve dok se ne razreši status hipoteze korišćene u dokazu.

Čuvena hipoteza je do skora bila Velika Fermaova teorema. Ona je vekovima pogrešno nazivana teoremom, jer je Pjer Ferma tvrdio da ju je dokazao. Više od tri stotine godina, dokazivanje ove teoreme je mučilo matematičare, dok Endru Vajls nije pronašao dokaz krajem 20. veka. Još neke poznate hipoteze su Rimanova hipoteza, P=NP problem, Kolacova hipoteza, Poenkareova hipoteza (dokazana) i Pojina hipoteza (opovrgnuta).

Vidi još[uredi]