Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine
| Centralna izborna komsija Bosne i Hercegovine | |
|---|---|
 | |
| Skraćenica | CIK BiH |
| Datum osnivanja | 28. septembar 2001. |
| Tip | vladina |
| Pravni status | institucija BiH |
| Namena | regulisanje i nadgledanje izbornog procesa u Bosni i Hercegovini |
| Sedište | Danijela Ozme 7, Sarajevo, Bosna i Hercegovina |
| Koordinate | 43° 52′ S; 18° 25′ I / 43.86° S; 18.41° I |
| Službeni jezici | bošnjački, srpski, hrvatski |
| Generalni sekretar | Sekretarijat CIK BiH |
| Prvi predsednik | Lidija Korać |
| Trenutni predsednik | Suad Arnautović |
| Glavni organ | Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine |
| Budžet | 17.380.000 KM[1] |
| Veb-sajt | izbori.ba |
| Prethodni naziv | Izborna komisija Bosne i Hercegovine |
|
| Ovaj članak je dio serije o političkom sistemu Bosne i Hercegovine |
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BiH) jeste institucija, odnosno upravno telo nadležno za regulisanje i nadgledanje izbornog procesa u Bosni i Hercegovini. Takođe, CIK nadgleda rad lokalnih i regionalnih izbornih komisija, koje regulišu izborni proces u nižim administrativnim jedinicama.[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Nastanak
[uredi | uredi izvor]Nakon što je Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na sednici Predstavničkog doma, održanoj 21. augusta 2001. i na sednici Doma naroda održanoj 23. augusta 2001. usvojila Izborni zakon Bosne i Hercegovine, koji je stupio na snagu 28. septembra 2001, prestala je s radom Privremena izborna komisija (PIK), a utemeljena je Izborna komisija Bosne i Hercegovine.[2]
Članove Izborne komisije Bosne i Hercegovine imenovao je 16. novembra visoki predstavnik sa liste koju je predložila Privremena komisija za imenovanje, a koja se sastojala od članova Komisije za izbor i imenovanje sudaca Suda Bosne i Hercegovine i međunarodnih članova Izborne komisije Bosne i Hercegovine.[2]
Za članove Izborne Komisije Bosne i Hercegovine imenovani su Branko Perić, predstavnik srpskog naroda, Lidija Korać, predstavnica hrvatskog naroda, Hilmo Pašić, predstavnik bošnjačkog naroda, Vehid Šehić, predstavnik ostalih, te predstavnici međunarodne zajednice: ambasadori Robert Bikroft, dr Gerhard Enver Šronbergs i Viktor A. Hačenko.[2]
Prva i druga sednica
[uredi | uredi izvor]Konstituirajuća prva sednica Izborne komisije Bosne i Hercegovine održana je 20. novembra 2001. Time je Privremena izborna komisija zvanično prestala da postoji. Na istoj sjednici donesena je Odluka o osnivanju Sekretarijata Izborne komisije Bosne i Hercegovine.[2]
Sekretarijat obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Izborne komisije Bosne i Hercegovine, Izbornog veća za prigovore i žalbe kao i Apelacionog veća.[2]
Na drugoj sednici Izborne komisije Bosne i Hercegovine, koja je održana 27. novembra 2001, za prvu predsednicu izabrana je Lidija Korać. Na istoj sednici Izborna komisija Bosne i Hercegovine usvojila je Poslovnik o radu.[2]
Procedura rotacije
[uredi | uredi izvor]Na 46. sednici Izborne komisije Bosne i Hercegovine održanoj 27. februara 2003. provedena je procedura rotacije na mestu predsednika ove institucije. Za drugog predsednika izabran je Hilmo Pašić. Za trećeg predsednika Izborne komisije BiH 20. maja 2004. imenovan je Vehid Šehić.[3]
Prema članu 2.6 Izbornog zakona BiH predsednik Izborne komisije BiH imenuje se iz reda njenih članova. Po jedan član Izborne komisije Bosne i Hercegovine iz reda Hrvata, Bošnjaka, Srba, i član iz reda ostalih obavljaće funkciju predsednika Izborne komisije Bosne i Hercegovine po principu rotacije, i to jedanput u sedam godina u trajanju od 21. meseca.[2]
U aprilu 2006. Izborna komisija BiH menja naziv u Centralna izborna komisija BiH.[2]
Članovi
[uredi | uredi izvor]Trenutni članovi CIK-a su:[4]
- dr. Suad Arnautović, predsjednik
- Željko Bakalar, član
- Vanja Bjelica Prutina, član
- Irena Hadžiabdić, član
- Jovan Kalaba, član
- Vlado Rogić, član
- dr. Ahmet Šantić, član
Spisak predsednika
[uredi | uredi izvor]Na 46. sednici Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine održanoj 27. februara 2003. provedena je procedura rotacije na mestu predsednika ove institucije.
| Ime i prezime | Mandat | |
|---|---|---|
| Od | Do | |
| Lidija Korać | 27. novembar 2001. | 27. februar 2003. |
| Hilmo Pašić | 27. februar 2003. | 20. maj 2004. |
| Vehid Šehić | 20. maj 2004. | 18. avgust 2005. |
| Branko Petrić | 18. avgust 2005. | 16. novembar 2006. |
| Stjepan Mikić | 16. novembar 2006. | 15. februar 2008. |
| Suad Arnautović | 15. februar 2008. | 8. maj 2009. |
| Irena Hadžiabdić | 8. maj 2009. | 29. septembar 2011. |
| Branko Petrić | 29. septembar 2011. | 26. jun 2013. |
| Stjepan Mikić | 26. jun 2013. | 31. mart 2015. |
| Ahmet Šantić | 31. mart 2015. | 1. januar 2017. |
| Irena Hadžiabdić | 1. januar 2017. | 31. septembar 2018. |
| Branko Petrić | 1. oktobar 2018. | 11. mart 2020. |
| Vanja Bjelica Prutina | 16. mart 2020. | 31. jun 2020. |
| Željko Bakalar | 1. jul 2020. | 30. mart 2022. |
| Suad Arnautović | 30. mart 2022. | danas |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ https://www.izbori.ba/Documents/2020/Godisnji_izvjestaj_o_izvrsenju_budzeta_Centralne_izborne_komisije_BiH_za_period_01_01_31_12_2020.pdf
- ^ a b v g d đ e ž z „The Central Election Commission of Bosnia and Herzegovina”. www.izbori.ba. Pristupljeno 2021-06-16.
- ^ S.M. (30. 3. 2022). „Suad Arnautović izabran za novog predsjednika Centralne izborne komisije BiH” (na jeziku: bošnjački). Klix.ba. Pristupljeno 30. 3. 2022.
- ^ „Central Election Commission Bosnia and Herzegovina”.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] Izbori i referendumi u Bosni i Hercegovini | |
|---|---|
| Izbori za Predsjedništvo | |
| Izbori za Parlament BiH | |
| Izbori u Entitetima BiH | |
| Lokalni izbori | |
| Referendumi | |
| |