Референдум о независности Босне и Херцеговине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Референдум о независности Босне и Херцеговине
Локација СР Босна и Херцеговина
Датум 29. фебруара и 1. марта 1992.
Резултати
Гласови %
Да 2.061.932 99,71 %
Не 6.037 0,29 %
Валидни гласови 2.067.969 99,73 %
Невалидни гласови 5.227 0,25 %
Укупни гласови 2.073.568 100,00 %
Излазност ? 3.253.847 63,73 %

Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.

Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.[1] Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.[1] На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину која је саставни дио Југославије.[1]

Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум.[2]

По скупштинској одлуцу, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске стране позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63,6 % становника, од којих се 99,7 % изјаснила за независност.[3]

Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.[1] Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.[1][4]

Нереди[уреди]

На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.

Први март се сматра почетком рата у БиХ.[2][5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Некад било: Сви наши референдуми”. РТРС. 10. 5. 2011. [мртва веза]
  2. 2,0 2,1 „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012. 
  3. ^ Вукоја, Ситарски, 2016.. стр. 25.
  4. ^ Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 8, 2011) (на језику: енглески) (на језику: српски)
  5. ^ „Српска не празнује 1. март”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди]