Шиљкан

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šiljkan
Mužjak i ženka (levo-desno)
Oglašavanje
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Rod: Anas
Vrsta:
A. acuta
Binomno ime
Anas acuta
Linnaeus, 1758
  Areal gnežđenja
  Areal raspostranjenja
  Areal zimovanja
  Areal skitanja
Sinonimi

Dafila acuta

Anas acuta

Šiljkan (lat. Anas acuta) vrsta je patke sa širokim arealom rasprostranjenja. Gnezdi se na severu Evrope, Azije i Severne Amerike. To je ptica selica koja zimske mesece provodi od juga areala gnežđenja do ekvatorijalnog pojasa. Iako ima širok areal rasprostranjenja, ova vrsta je bez geografskih povrsta, a moguća konspecijska vrsta, itanov šiljkan (Anas eatoni) smatra se odvojenom vrstom.

Ovo je veća patka, a izbačena srednja pera repa kod mužjaka su razlog dobijanja ovog imena, kako na srpskom, tako i na latinskom. Oba pola imaju plavo-sive kljunove i sive noge. Obojenost mužjaka je upečatljivija, kod koga se uočava tanka bela linija od zadnje strane čokoladno obojene glave niz vrat. Mužjak takođe ima atraktivnije obojeno perje, sive, braon i bele boje, a na bokovima i leđima se mogu uočiti crno obojeni delovi. Obojenost ženke je suptilnija i ublažena, sa tamnim smeđim perjem sličnim onim kod ženki pataka koje ne zaranjaju u potrazi za hranom. Ženke imaju grubo gakanje kao način oglašavanja, dok mužjaci imaju zvižduk sličan flauti.

Šiljkan je patka koja naseljava otvorena vlažna područja, gde se gnezdi na zemlji i najčešće na pristojnoj udaljenosti od vode. Hrani se brbotanjem u potrazi za biljkama, malim beskičmenjacima za vreme gnezdeće sezone. Visoko gregarna (voli da se udružuje) vrsta u negnezdećem periodu, kada formira velika mešovita jata sa drugim vrstama pataka. Aktivnost čoveka, poput poljoprivrede, lova i ribolova je jako uticao na brojnost ove vrste. Međutim, zahvaljujući velikom arealu rasprostranjenja i velikoj populaciji na sva tri kontinenta, nije globalno ugrožena.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Vrstu je prvi opisao Karl Line u svojo Systema naturae iz 1758. godine kao Anas acuta.[2] Naučno ime dolazi od latinskih reči: anas, znači "patka, plovka" i acuta, što znači zašiljiti od glagola acuere.[3]

Neuobičajeno za vrstu sa velikim arealom rasprostranjenja, ova vrsta nema geografske podvrste.[4] Tvrdilo se da je isčezli šikljkan sa Manra ostrva jedina poznata podvrsta, tristamski šiljkan, A. a. modesta, ali ne postoji ništa što ga odvaja od nominalne vrste.[5]

Opis[uredi | uredi izvor]

Šiljkan je patka srednje veličine sa dužinom krila od 23,6 do 28, 2 centimetra i rasponom krila između 80 i 95 centimetara.[6] Mužjak je 59—76 centimetara dugačak i teži 450—1.360 grama, pa je tako značajno veći od ženke, koja je 51—64 centimetra dugačka i teži 454—1.135 grama.[7] Veličina šiljkana se poklapa sa veličinom patke gluvare, samo je šiljkan vitkiji, izduženiji i gracilniji, sa dužim vratom i kljunom.

Ženka šiljkana je slična ostalim ženkama patkaka istog roda, samo i ona, kao i mužjak, odaje utisak dosta elegantnije i vitkije ptice, sa dugačkim telom i kljunom.[4]

Po zemlji se kreće dobro, ali se češće sreće na vodi.[4] Leti jako brzo, sa krilima koja su pomaknuta ka zadnjem delu tela, što je u suprotnosti sa letom ostalih pataka.

Oglašavanje mužjaka je mekani prup-prup zvižduk, sličan zvuku patki krdži (lat. Anas crecca), dok ženka ima oglašavanje slično ženki gluvare.[4]

  • Ženka šiljkana, raspon krila
    Ženka šiljkana, raspon krila
  • Izgled repa prilikom zaranjanja (mužjak desno)
    Izgled repa prilikom zaranjanja (mužjak desno)

Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]

Negnezdeći mužjaci na zimovalištu u Indiji

Rasprostranjena u severnoj i srednjoj Evropi, odnosno između 70°i 45° severne geografske širine.[8] Gnezdi se na severu Evroazije do Poljske i Mongolije na jugu[7] i Kanadi, Aljasci i srednjem SAD u Severnoj Americi. Tokom zime se može spustiti na jug do Paname i severne subsaharske Afrike i tropske Južne Azije. Severne populacije prezimljavaju u južnoj Evropi.[8] Mali broj migrira do Pacifičkih ostrva, posebno na Havaje, gde nekoliko stotina ptica provodi zimu na malim vlažnim livadama i poplavljenim poljoprivrednim poljima.[4]

U Srbiji je stanarica i relativno je retka vrsta. U Srbiji, odnosno Vojvodini, gnezdi se sporadično, što je ujedno i najjužnija tačka areala gnežđenja. Kod nas na donjem Dunavu prezimljavaju velika jata (i više hiljada) ovih ptica. Populacija je u blagom porastu, naročito u Banatu. Nastanjuju ribnjake, slatinaste bare i močvare obrasle barskim rastinjem.[8]

Gnezdi se na otvorenim staništima bez šuma, kao što su vodoplavne livade, obale jezera i tundre. Zimi koristi širok spektar otvorenih staništa, poput zaštićenih estuara, brakičnih i močvarnih laguna. Izrazito je gregarna vrsta izvan sezone gnežđenja i formira veoma velika mešovita jata sa drugim patkama.[4]

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Oba pola dostižu seksualnu zrelost za godinu dana. Mužjak se pari sa ženskom plivajući blizu nje, sa spuštenom glavom i podignutim repom, stalno zviždući. Ako postoji grupa mužjaka, oni će juriti ženku u letu dok ne preostane samo jedan mužjak. Ženka se priprema za kopulaciju, koja se odvija u vodi, spuštajući telo, a mužjak brzim pokretima gore-dole pomera glavu i zaskače ženku i hvata njeno perje na zadnjoj strani glave kljunom. Nakon parenja, podiže glavu i leđa i zviži.[7]

Gnežđenje se odvija od sredine aprila do juna. Gnezdo gradi na zemlji, sakriveno u gustoj vegetaciji na suvoj lokaciji, daleko od vode. Ženka polaže do devet jaja prljavobele boje, jedno dnevno.[7] Jaja su 55x38 milimetara dugačka i teže 45 grama, od čega 7% otpada na ljusku.[9] Samo ženka inkubira jaja i inkubacija traje od 22 do 24 dana.

Oko tri četvrtine pačića preživi do prvog mitarenja i razvijanja krila za migraciono letenje, ali ne više od polovine preživljava dovoljno dugo da se reprodukuje.[7] Maksimalna zabeležena starosna dob je 27 godina i 5 meseci kod ptice iz Holandije .[9]

  • Gnezdeći par
    Gnezdeći par
  • Jaje iz muzejske zbirke
    Jaje iz muzejske zbirke

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Hrani se brbotanjem zaranjaem samo polovine tela u plitkim vodama u potrazi za biljnom hranom, predveče ili uveče, pa zato tokom dana najčešće odmara.[4] Dugačak vrat joj omogućava da sa dna kupi hranu koja je srodnim patkama, poput gluvare, nedostupna.[10]

Zimi se hrani biljkama i rizomima vodenih biljaka, mada može uključiti i korenove, grančice i semena poljskih biljaka, mada jako ređe ostalih vrsta pataka iz roda Anas.[10] Tokom sezone gnežđenja se hrani beskičmenjacima (vodeni insekti, mekušci i račići).[7]

Status[uredi | uredi izvor]

Ima širok areal rasprostranjenja, procenjen na 28.400.000 km² i populaciju ocenjenu na oko 5,3–5,4 miliona jedinki.[11] Stoga se ne veruje da ispunjava kriterijum praga crvene liste IUCN-a za smanjenje brojnosti za više od 30% za deset godina ili tri generacije i procenjuje se kao vrsta sa najmanjom zabrinutosti od nestanka na globalnom nivou.

  • Mužjak šiljkana u letu
    Mužjak šiljkana u letu
  • Ženka šiljkana
    Ženka šiljkana
  • Mužjak u Ljubljanici, Slovenia
    Mužjak u Ljubljanici, Slovenia

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2019). „Anas acuta”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  2. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (na jeziku: latinski). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. str. 126. „A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba” 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 31,46. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ a b v g d đ e Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides). Christopher Helm. str. 222–224. ISBN 978-0-7470-2201-5. 
  5. ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. London: Poyser. str. 50. ISBN 978-1-4081-5725-1. 
  6. ^ del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ur. (1992). Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. 
  7. ^ a b v g d đ Robinson, Jerry (2002). Johansson, Carl, ur. „Anas acuta”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Pristupljeno 13. 1. 2008. 
  8. ^ a b v Rašajski, J. (2017): Sve ptice Srbije. Laguna, Beograd
  9. ^ a b Robinson, R.A. (2005). „Pintail Anas acuta [Linnaeus, 1758]”. BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407). British Trust for Ornithology. Pristupljeno 13. 1. 2008. 
  10. ^ a b Gooders, John; Boyer, Trevor (1997). Ducks of Britain and the Northern Hemisphere. Collins & Brown. str. 58–61. ISBN 978-1-85585-570-0. 
  11. ^ „Northern Pintail Anas acuta”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 07. 10. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шиљкан&oldid=27052867”