Metiklotiazid
Appearance
Klinički podaci | |
---|---|
Prodajno ime | Aquaresen, Aquatensen, Duretic, Enduron |
Drugs.com | Monografija |
Način primene | Oralno |
Identifikatori | |
CAS broj | 135-07-9 |
ATC kod | C03AA08 (WHO) |
PubChem | CID 4121 |
DrugBank | DB00232 |
ChemSpider | 3978 |
KEGG | C07765 |
ChEMBL | CHEMBL1577 |
Hemijski podaci | |
Formula | C9H11Cl2N3O4S2 |
Molarna masa | 360,237 |
| |
| |
Fizički podaci | |
Tačka topljenja | 225 °C (437 °F) |
Metiklotiazid je a thiazidni diuretik.[1]
Osobine
[uredi | uredi izvor]Metiklotiazid je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 360,237 Da.[2]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 5 |
Broj donora vodonika | 2 |
Broj rotacionih veza | 2 |
Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 0,8 |
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -3,0 |
Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 126,3 |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Wirfs MJ (2022). „Hypertension: Primary Essential”. APRN and PAS complete guide to prescribing drug therapy 2022. [S.l.]: Springer. стр. 366. ISBN 978-0-8261-8549-5.
- ^ Craig Knox; Vivian Law; Timothy Jewison; Philip Liu; Son Ly; Alex Frolkis; Allison Pon; Kelly Banco; Christine Mak; Vanessa Neveu; Yannick Djoumbou; Roman Eisner; An Chi Guo; David S Wishart (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |