Пређи на садржај

Hinetazon

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Kinetazon)
Kvinetazon
IUPAC ime
7-hloro-2-etil-4-okso-1,2,3,4-tetrahidrohinazolin-
6-sulfonamid
Klinički podaci
Prodajno imeAquamox, Hydromox, Idrokin
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Identifikatori
CAS broj73-49-4 ДаY
ATC kodC03BA02 (WHO)
PubChemCID 6307
DrugBankDB01325 ДаY
ChemSpider6068 ДаY
KEGGC07342 ДаY
ChEMBLCHEMBL1532 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC10H12ClN3O3S
Molarna masa289,739
  • CCC1NC(=O)C2=CC(=C(Cl)C=C2N1)S(N)(=O)=O
  • InChI=1S/C10H12ClN3O3S/c1-2-9-13-7-4-6(11)8(18(12,16)17)3-5(7)10(15)14-9/h3-4,9,13H,2H2,1H3,(H,14,15)(H2,12,16,17) ДаY
  • Key:AGMMTXLNIQSRCG-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja251 °C (484 °F)

Hinetazon (INN, naziv branda Hydromox) je tiazidni diuretik koji se koristi za lečenje hipertenzije.[1] Uobičajeni neželjeni efekti uključuju vrtoglavicu, suva usta, mučninu i nizak nivo kalijuma.

Hinetazon je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 289,739 Da.[2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 0,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 109,7
  1. ^ Sandler G (август 1964). „Quinethazone, a new oral diuretic”. British Medical Journal. 2 (5404): 288—92. PMC 1815620Слободан приступ. PMID 14160213. doi:10.1136/bmj.2.5404.288. 
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).