Hidrohlorotiazid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Hidrohlorotiazid
Hydrochlorothiazide-2D-skeletal.png
Hydrochlorothiazide-from-xtal-3D-balls.png
IUPAC ime
6-hloro-1,1-diokso-3,4-dihidro-2H-1,2,4-benzotiadiazin-7-sulfonamid
Klinički podaci
Prodajno imeApo-hydro, Aquazide h, Dichlotride
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682571
Kategorija trudnoće
  • B (D ako se koristi za tretiranje trudnoćom uzrokovane hipertenzije)
Način primeneOralno (kapsule, tablete, oralni rastvor)
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
BioraspoloživostVarijabilno se apsorbuje iz GI trakta. Biodostupnost ~ 70%
Metabolizamne podleže znatnom metabolizmu[1]
Poluvreme eliminacije5,6-14,8 h
Izlučivanje>95% se izlučuje nepromenjeno urinom
Identifikatori
CAS broj58-93-5 ДаY
ATC kodC03AA03 (WHO)
PubChemCID 3639
DrugBankDB00999 ДаY
ChemSpider3513 ДаY
UNII0J48LPH2TH ДаY
KEGGD00340 ДаY
ChEMBLCHEMBL435 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC7H8ClN3O4S2
Molarna masa297,74

Hidrohlorotiazid (HCTZ, HCT, HZT) je diuretik i tiazidne klase koji deluje putem inhibicije sposobnosti bubrega da zadržavaju vodu. Time se redukuju zapremina krvi, umanjuje povratak krvi u srce i time srčani izlaz i smatra se da je putem drugih mehanizama ima sposobnost snižavanja perifernog vaskularnog otpora.[2] Hidrohlorotiazid je diuretik koji pošteđuje kalcijum, tako da može da pomogne telu da izgubi suvišnu vodu bez gubitka kalcijuma.

Delovanje[уреди]

On je umereni diuretik i dovodi do izlučivanja 5-10% filtriranog natrijuma. Inhibirajući reapsorpciju natrijuma u distalnim bubrežnim tubulima hidrohlorotiazid povećava izlučivanje natrijuma i vode. Takođe ubrzava protok tubularne tečnosti s elektrolitima distalno do mesta izlučivanja vodonika i kalijuma. Zbog smanjenja plazmatske zapremine povećava se izlučivanje aldosterona što povećava reapsorpciju natrijuma te gubitak kalijuma i vodonika. Nakon peroralne primene hidrohlorotiazida, diureza nastupa tokom 2 sata, dostiže maksimum nakon 4 sata i traje oko 6 do 12 sati.

Primena[уреди]

On se malo kad koristi samostalno, ali se zato vrlo često kombinuje s brojnim antihipertenzivnim lekovima kao što su ACE inhibitori, ATII inhibitori, beta-blokatori, a koristi se i u kombinaciji s diureticima koji štede kalijum (amilorid, triamteren). Naime, hidrohlorotiazid dovodi do povećanog gubitka kalijuma, pa stoga može izazvati opasnu hipokalemiju. Ali, u kombinaciji s diureticima koji pošteđuju kalijum, amiloridom i triamterenom takav učinak na koncentraciju kalijuma znatno se ublažava. Takođe, ACE inhibitori povećavaju serumski kalijum, pa kombinacija s hidrohlorotiazidom dovodi do uravnoteženja koncentracije kalijumovih jona u serumu. Njegova definisana dnevna doza iznosi 25 mg, ali u kombinacijama s drugim antihipertenzivnim lekovima dolazi u manjim dozama.

Nuspojave[уреди]

Najčešće moguće nuspojave hidrohlorotiazida su slabost, hipotenzija, neravnoteža elektrolita, hipokalemija, hiperglikemija, hiperuricemija, impotencija, pankreatitis, vrtoglavica, zatajenje bubrega, intersticijski nefritis, eritema multiforme te mišićni spazam.

Reference[уреди]

  1. ^ Beermann B, Groschinsky-Grind M, Rosén A (1976). „Absorption, metabolism, and excretion of hydrochlorothiazide”. Clin Pharmacol Ther. 19 (5 (Pt 1)): 531—7. 
  2. ^ Duarte JD, Cooper-DeHoff RM (2010). „Mechanisms for blood pressure lowering and metabolic effects of thiazide and thiazide-like diuretics”. Expert Rev Cardiovasc Ther. 8 (6): 793—802. PMC 2904515Слободан приступ. PMID 20528637. doi:10.1586/erc.10.27. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).